Brzo razmišljajte!

Kao nikada ranije, savremeni čovek je barem u ovom našem, tzv. razvijenom delu sveta oslobođen brige o elementarnim pitanjima egzistencije. Na našem kontinentu nema gladovanja i epidemija a socijalne službe obezbeđuju neophodni minimum za normalno funkcionisanje društva, i sve je to OK dok ne dođe do nepredviđenih okolnosti.
Nažalost, te situacije i nisu tako retke. Način života nas je udaljio od neposrednog dodira sa prirodom pa smo prilično zanemarili neke osnovne veštine koje mogu biti presudne u takvim situacijama. Naša rubrika „Bilo gde i bilo kada“ je i pokrenuta sa idejom da zainteresovanima pruži makar minimum korisnih informacija i saveta za prevazilaženje kritičnih problema čime vaše šanse mogu biti znatno poboljšane. Tema ovog priloga je improvizacija skloništa…Kada govorimo o „nepredviđenim situacijama“ prvenstveno imamo na umu događaje i okolnosti u kojima su neposredno ugroženi život i zdravlje vas i osoba u vašem okruženju. Spisak takvih situacija i njihovih uzroka je praktično neograničen, od prirodnih stihija, industrijskih incidenata, ratnih razaranja sve do aktivnosti u prirodi kada ste prinuđeni da neplanirano boravite u surovim uslovima bez adekvatne opreme.
Ipak, kod prevazilaženja ovakvih problema u ogromnoj većini slučajeva može pomoći poštovanje nekih opštih pravila. Pre svega, reč je o potrebi da postupate staloženo, da sačinite sopstveni (makar i kratkoročni) plan koji će vam dati okvire za delovanje i da ga se pridržavate sve dok funkcioniše. Više znanja i informacija dopustiće vam da budete fleksibilniji i sposobniji da pronađete rešenja i eventualno prilagodite planove. To između ostalog znači da morate odrediti prioritete u datoj situaciji. Na ovim geografskim prostorima i klimatskim uslovima redosled prioritetnih aktivnosti izgleda ovako:
0 Sklonište
0 Vatra
0 Voda
0 Hrana
Naravno, u slučaju da postoji povreda i/ili bolest koja bitno utiče na kratkoročne sposobnosti, prvo se morate postarati za rešenje tog problema. Mi ćemo, u našoj rubrici poštovati predstavljeni redosled.

Sklonište je prirodni ili veštački objekat koji vas štiti od štetnih uticaja iz okruženja, napr. ekstremnih temperatura, padavina, vetra, sunčevog zračenja, insekata i svega ostalog što bi u nekom trenutku moglo da vas ugrozi. Takođe, to je mesto na kome se možete oporaviti, prikupiti snagu, popraviti ili prilagoditi opremu, spremiti hranu… Važnost skloništa raste proporcionalno sa dužinom boravka na terenu i stepenom ugroženosti od vremenskih uslova. Drugim rečima, po lepom vremenu možete sebi dozvoliti da uživate u spavanju pod vedrim nebom ali jedna olujna noć ili ledeni zimski dan mogu biti fatalni ako nemate gde da se sklonite.
Pritom, sklonište vam daje priliku da se odmorite što je od velike važnosti. Ne toliko da se pripremite na ekstremna fizička naprezanja koliko zbog činjenice da je umor glavni neprijatelj koncentracije. A kada ste umorni, dekoncentrisani i „odsutni“ lako je prevideti važne činjenice i napraviti grube greške koje vas mogu skupo koštati.
Dakle, u momentu kada shvatite da nećete stići do planirane tačke gde možete da se odmorite i „napunite baterije“, vreme je da razmislite o sopstvenom skloništu. Pritom morate voditi računa ne samo o vrsti objekta već i o vremenu koje vam je potrebno da biste mogli da ga koristite. Ukoliko nabasate na nekavu pećinu, napuštenu pastirsku kolibu ili stenoviti ispust koji će vas zaštiti od padavina imate sreće jer to su instant rešenja. Ali, ako morate sami da izgradite zaklon ili da prilagodite postojeći objekat, onda je neophodno napraviti procenu koliko vam je vremena potrebno za tu aktivnost i da odmah započnete realizaciju. Manje znanja i praktičnog iskustva znači da će vam biti potrebno više vremena.

Mrak predstavlja veliki problem jer otežava pronalazak materijala za gradnju i vatru pa je najbolje skrovište završiti dok ima dnevnog svetla. Uvek je bolje imati pola sata više na raspolaganju nego pokušavati da nešto uradite po mrklom mraku. Tip skloništa zavisi od uslova na terenu ali dobrim delom i od vašeg znanja i mogućnosti. Opet, postoje i neka pravila koja pomažu da budete racionalniji u takvim okolnostima.
Vaše sklonište ne treba da bude udobna brvnara sa kaminom već mesto gde možete provesti kritično vreme zaštićeni od spoljašnje sredine. U šatoru ili „bivvy“ vreći možete uživati u relativnom komforu. Ali je bolje da o improvizovanom skloništu razmišljate kao o brlogu koji vam pomaže da preživite bez nekakve udobnosti. Ako vam mogućnosti i resursi idu naruku, tim bolje, ali najvažnije je da budu sačuvane vaše sposobnosti dok ne prođu razlozi za korišćenje skloništa. Ne postoji univerzalni recept koji bi dao odgovor na pitanje koje i kakvo sklonište treba koristiti. To u najvećoj meri zavisi od okruženja i vaših veština.Mi ćemo vam u ovom prilogu predstaviti par brzih rešenja podesnih za ovo doba godine na pošumljenom, obraslom terenu. Postoji mnogo varijacija a vi možete odabrati onu koja vam deluje kao najbolja za date uslove. Fokusirali smo se na individualne zaklone jer je njihovu konstrukciju lako prilagoditi i za veći broj korisnika, a ako umete sami da napravite zaklon za sebe, u društvu će vam to biti mnogo lakše.
Naravno, bez alata nema zanata pa je pametno sa sobom uvek imati par korisnih sitnica. Kod bilo koje „outdoors“ aktivnosti nož je obavezan deo opreme. Ne zaboravite jeftin butanski upaljač čak i ako ste nepušač. Takođe, manji zavežljaj kanapa, ili par komada dugih barem 2 metra. Ima ih bezbroj vrsta, sintetički su izdržljiviji ali poslužiće i onaj obični sa pijace. Ako imate mesta u džepu ranca, ubacite komad kaljene žice koja je odlična za povezivanje grana na bilo kakvoj konstrukciji. Otporna lepljiva traka (tzv. duct-tape) je odlično rešenje za privremene popravke ili spajanje materijala.
Na kraju, obična velika PVC kesa za smeće je veoma primenjiva u iznenađujuće velikom broju improvizacija, a ne košta ništa i skoro da ne zauzima mesto čak i ako sve stvari nosite u džepovima „cargo“ pantalona. Podrazumeva se da u prirodu idete adekvatno odeveni. Većina ljudi sa nešto terenskog iskustva već ima određene odevne kombinacije koje su se pokazale kao praktične.
Moja preporuka bi bila da razmotrite opciju nabavke pončo ogrtača. Upotrebljiv je tokom većeg dela godine, štiti od padavina ne samo vas već i opremu jer se lako prebaci preko ranca, puške, lako se koristi za izradu zaklona kao šatorsko krilo, a ima malu masu i zapreminu kada se transportuje.

Aktuelni prolećni i letnji meseci donose relativno toplo vreme, povremene plahovite kiše i realnu opasnost od snažnih oluja pre svega u planinskim krajevima. Kada to imate na umu, jasno vam je da postoji i rizik od ekstremnih vremenskih uslova. Ako se nađete u takvim okolnostima prvo potražite odgovarajući zaklon. U mokroj odeći, naročito na planini lako možete upasti u ozbiljnu nevolju. Bez adekvatne opreme, hipotermija vas vreba već nakon desetak sati na temperaturi od + 14 Celzijusa. Ako je potrebno, od pljuska se možete lako zaštititi improvizacijom u kojoj glavnu ulogu ima pominjana PVC kesa za smeće. Poželjno je da bude u DžL formatu. Ukoliko napravite otvor za glavu i provlačenje ruku, dobićete nepromočiv sloj preko odeće koji vas uz to čuva od pothlađivanja pod naletima vetra.
Ipak, tanak PVC je mehanički osetljiv materijal, pa je bolje takav ogrtač nositi ispod nekog komada odeće koji će ga štititi od cepanja ako se krećete kroz vegetaciju gde postoji mogućnost da vas zakači grana ili trnoviti žbun. Komad kanapa vezan oko struka kao pojas sprečiće lepršanje materijala, nepotrebnu buku i eventualna oštećenja.
Postoji i drugi način da kišni dan ne provedete u mokroj odeći. Dovoljno je raseći kesu po šavovima i dobiti pravougaoni komad nepromočive pokrivke. Sa nekoliko odsečenih grana koso zabodenih u tlo dobićete improvizovanu nadstrešnicu ispod koje možete šćućureni da provedete noć. Napravite skromnu prostirku od granja ili suve trave, ispod sebe stavite ranac i pokušajte da zaspite. Nije baš smeštaj za pet zvezdica ali u naredni dan ući ćete suvi i sa više energije.Kakvo sklonište ćete napraviti zavisi i od vaših planova. Ukoliko nameravate da u određenom vremenu stignete do željene tačke, gradićete skloništa za jednokratnu upotrebu. Ako se neko vreme zadržavate na jednom mestu, vaše sklonište treba da bude čvršće konstrukcije i solidnije izrade. Jedna od najjednostavnijih konstrukcija za izradu je tzv. A ram i sklonište kupastog oblika poput indijanskog vigvama. Uzmite barem tri-četiri jače grane približno iste dužine (barem 3 metra), položite ih na tlo i sastavite ih na tridesetak cm od jednog kraja.
Za vezivanje koristite kanap, paljenu žicu koja je dobar izbor jer zadržava dati oblik ili bilo kakvu improvizaciju od tekstilnih traka sa odeće do puzavica pronađenih u prirodi. Povezane motke uspravite i raširite tako da u osnovi dobijete krug u kome možete da se ispružite. Konstrukciju možete dodatno stabilizovati zabadanjem krajeva grana u tlo, poprečnim povezivanjem ili uplitanjem tanjih, elastičnih grana. Ovaj kostur treba pokriti lisnatim granama počevši odozdo, da bi se voda neometano slivala.
Naravno, i ovde možete iskoristiti PVC vreću kao barijeru za kišu i/ili vetar. Naša je već počela da posustaje pa je zakrpljena komadom lepljive trake. Sitne popravke opreme na terenu održavaju je upotrebljivom tako da te aktivnosti ne treba zanemariti. Mnogo je racionalnije rešavati problem na početku.

Nemojte zanemariti podlogu u vašem skloništu. Ona predstavlja izolacioni sloj između tla i vašeg tela. To je posebno značajno u vlažnim uslovima ili na niskim temperaturama. Tada se ogroman deo telesne toplote gubi preko tla. Zbog toga je bitnije ono na čemu ležite nego čime se pokrivate. Vaše sklonište treba da bude dovoljno veliko da zaštiti celo telo, ali ne mora biti preveliko. Oponašajte životinje. Zec i lisica imaju razmerno male jazbine koje toplota njihovog tela uspešno zagreje.
Ukoliko vas je više u skrovištu, zbijena tela će lakše sačuvati toplotu. Ako nema padavina, u hladnom okruženju pomoći će boravak u gomili suvog lišća. A to ćete najlakše sakupiti u veliku kesu ili u rašireni pončo.
Inače, pončo ima relativno veliku površinu, pa se lako koristi kao krovni pokrivač u izradi skloništa. Potrebno je samo raširiti ga i kapuljaču postaviti tako da kroz nju ne curi voda. Ako uslovi dozvoljavaju, za konstrukciju svog zaklona koristite živo drveće za koje ćete vezati druge elemente. Na taj način štedite vreme i imate veoma čvrstu osnovu za gradnju. Živo stablo je nemoguće isčupati iz tla za razliku od zašiljene grane koju ste ručno zaboli u zemlju.

Kod izgradnje skloništa najveći deo energije odlazi na sečenje drveta i njegovo prenošenje. Zato pre početka izgradnje osmotrite teren i odlučite se za poziciju koja će vam oduzeti najmanje vremena i snage. Vaše sklonište može biti u gustišu (što ima prednosti i mane) ili naslonjeno na neko stablo. Štagod da odlučite, pri izboru mesta vodite računa o tome da ćete u jednom momentu verovatno ložiti vatru pa se morate ponašati odgovorno pre svega zarad vlastite bezbednosti.
O vatri će biti reči u našem sledećem prilogu ali kod izrade skloništa planirajte malu vatru koja ne zahteva mnogo materijala za održavanje i lako se kontroliše. Američki urođenici imali su običaj da kažu: „Nepromišljen čovek pali veliku vatru i sedi daleko od nje – mudar čovek sedi blizu male vatre“. Da se vratimo na sečenje drveta. Laka, sklopiva testera znatno će vam olakšati život, a to nije skup deo opreme. Čak i testere sa multi-tool alatki ili popularnih „švajcaraca“ uz malo truda mogu da preseku granu debelu kao podlaktica. U pretpostavljenoj „survival“ situaciji više od toga vam i ne treba.
Naravno, lepo je imati masivan nož ili laganu sekiricu, ali sasvim dovoljan je dobar, snažan folder ili kompaktan fiksni nož. Izbegavajte sečenje u udarcu, strpljivo deljanje (kao kada šiljite štap) traži manje snage i kontrola alata je lakša. Svežu granu lakše ćete preseći ako je savijete skoro do granice pucanja, a onda zasečete sa spoljašnje strane. Napregnuta vlakna se lakše seku otvarajući prolaz za sečivo dublje u tkivo drveta. Trudite se da održavate prihvatljivu oštrinu svojih sečiva jer su takva efikasnija, zahtevaju manje snage i lakše se kontrolišu pa su zato i bezbednija.
Tokom pripreme materijala za ovaj članak koristili smo dva foldera i dva fiksna noža osmišljene upravo za terensku upotrebu. Bez obzira na alat koji koristite, da biste uspešno prevazišli probleme morate se osloniti na najefikasnije sredstvo koje imate. A ono se nalazi između vaših ušiju. Upotrebite ga!

tekst i foto D. Šaponjić