Idealan nož za prirodu

Nema nikakve sumnje da je lovački ili univerzalni nož, jedan od najvažnijih delova opreme koji čovek mora da ponese za boravak u prirodi i sam opstanak. Bez njega, skoro da i nije moguće otići u šumu i zadržati se duže od nekoliko dana (šta god ste drugo poneli umesto njega). Ipak, kakav je to zaista komad čelika mnogi tumače različito i u tome se krije draž raznolikosti, koju oko sebe imamo. Iako sa raznim noževima drugujem od najranijeg detinjstva, do danas nisam pronašao onaj idealni, bez obzira što sam generalno imao veoma jasne ideje kako treba da izgleda. Boraveći godinama u prirodi, proveravao sam i odbacivao razne koncepte, tako da se na kraju sve svelo na sledeće: jednostavne, ali čvrste konstrukcije, obavezno sa punim tangom, sečivom ne dužim od 10 cm, sa potpuno oborenim bočnim stranicama i konveksnim oštrenjem reza, ali i bar 4 mm debelim leđima zbog izdržljivosti, i naravno, tankim i oštrim vrhom. Ovakav nož, sam po sebi može da predstavlja sve što vam je u prirodi zaista potrebno i da obavi sve poslove, od lovačkih, preko svih ostalih koji pred vama mogu da se pojave. Jednostavno, to je ono što vam je u prirodi zaista potrebno.
Tragajući generalno za ovakvim nožem, prošle jeseni sam kod predstavnika, sada već sasvim poznate i uspešne firme „Bark River Knife & Tool“, čuvenog američkog majstora nožara Majka Stjuarta, video novi model, nazvan jednostavno Upland Special i ljubav se rodila. Naravno, nož sam odmah naručio, sa željom da ga u samom startu podvrgnem što ozbiljnijim iskušenjima i ako sve prođe bez oštećenja, odaberem sebi novog, stalnog pratioca.
Upland je upravo nož za kakvim sam već dugo tragao. Jednostavne, ali čvrste konstrukcije, ima sečivo dugo 4 inča, odnosno 104 mm i dršku od samo 95 mm. Načinjen je od veoma snažnog komada čelika debljine 4 mm, što ga kod ovako malih dimenzija, a prema mojim dosadašnjim iskustvima, čini bukvalno neuništivim. Ceo nož ima blagu formu latiničnog slova S. Vrh je u odnosu na liniju leđa izvijen naviše za centimetar. Duž gornje strane sečiva, na prvih 85 mm od vrha nalazi se lažni rez, koji olakšava penetraciju kroz materijal koji se seče. Sa donje strane ispod dugog, šiljatog vrha, proteže se svom dužinom kriva linija reza, sa izraženim trbuhom. Nož nema odbojnik, drška je načinjena jednostavnim lepljenjem, a zatim nitovanjem korica, koje oblikom prate profil čeličnog repa sečiva. U bogatoj ponudi raznih materijala od kojih se izrađuju korice, odlučio sam se za one od crne papirne micarte. Jedini ukras na celom nožu su dve prelepe, 4 mm debele mozaik nitne, kojima su korice pričvršćene za sečivo.
Od ranije mi je poznato da Majkl Stjuart, sve svoje noževe izrađuje od alatnog čelika A2. Iako ne sasvim otporan na koroziju, ovaj čelik pokazao se kao nenadmašan u držanju reza i skoro neuništiv i pri najgrubljoj upotrebi. Sečiva „Bark River“ noževa izrađena od ovog čelika, kaljena su na 59 rokvela, u procesu koji je poslovna tajna proizvođača, ali posle kojeg Majk svojim korisnicima daje doživotnu garanciju.
Kada je odabrani primerak konačno stigao iz Amerike, skoro sam pocepao kutiju od nestrpljenja. Nož je naizgled bio savršen. Iako jednostavan, svakom svojom linijom pokazivao je mnogo uloženog truda i rada, u savršeno izvučenom jedinstvenom obliku, bez ijedne greške, sa glatkim, besprekorno poliranim sečivom, kao žilet oštrog reza i sjajnim, glatkim koricama. Uz nož u paketu se nalazila i veoma čvrsta i kvalitetna futrola, tipa „slonovo uvo“, u koju je nož ulazio do poslednja dva centimetra drške. Jedina intervencija koju je nož u tom trenutku zahtevao, bilo je montiranje kožnog remena, koji je kod radnih noževa ove veličine apsolutno neophodan. Postavljanjem kožnog remena na kraj drške, pre svega olakšava se njegovo izvlačenje iz futrole, ali remen se koristi i za fiksiranje drške u ruci. Jer, nož bez odbojnika, pogotovu ako je oštar kao ovaj, ume da nanese užasnu povredu, ukoliko isklizne kroz prste.
Nož sam danima razgledao i nekoliko stvari u početku mi nije bilo jasno. Pre svega, samo 95 mm duga drška činila mi se prekratkom, u mojoj prilično krupnoj ruci. Vrteći tako nož u rukama, ubrzo sam otkrio da je drška upravo idelna, kada nadole spušteni zub na njenom kraju smestim između domalog i malog prsta, držeći pritom dršku, samo sa prva tri prsta. Pri takvom hvatu, palac se pozicionira na prvih 20 mm odozgo zaravnjenog sečiva, a rez tada može idealno da se kontroliše pri bilo kakvoj upotrebi. Tek kada sam ovo zaključio, shvatio sam da je drška upravo tako i zamišljena, da je na ovaj način dobijen maksimalno upotrebljiv, ali kompaktan i za svakodnevno nošenje, skoro idealan nož. Sa samo 20 cm dužine u dubokoj, pljosnatoj futroli, nož je za pojasom bio gotovo neprimetan i još mi nijednom nije zasmetao, niti se zakačio o neku prepreku (iako smo se do sada družili nebrojeno puta).
Druga stvar, koja mi se u početku nije svidela, a koju sam vremenom sasvim prihvatio, bile su nešto deblje korice. Kada sam prvi put uzeo nož u ruke, smatrao sam da debele, koliko i široke korice, ovaj nož čine nepotrebno glomaznim. Međutim, ubrzo se ovakvo moje razmišljenje pokazalo pogrešnim. Sa koricama, širokim toliko da bi u preseku drška bila skoro kvadratna, nož je mnogo lakše kontrolisati, kada su ruke bile vlažne, a kada je sečenje zahtevalo i nešto snage. Jednostavno, ravna i široka gornja i donja strana, dobro su ležale na prstima, ne dozvoljavajući da se nož izokrene. Sve ovo izgledalo je zaista dobro osmišljeno, a da li nož zaista vredi, trebalo je proveriti i u praksi.
Iako se može koristiti kao univerzalan, Upland je pre svega lovački nož, uprkos oštrom šiljatom vrhu, jer ga duga polukružna krivina njegovog reza, čini gotovo idealnim deračem, sto sam u praksi nekoliko puta proverio. Prva prilika ukazala se, kada sam posle mesec dana, pomogao prijatelju da odere i rasparča svinju od oko 130 kg. Pilikom dranja, sečivo je dozvoljavalo duge pokrete niz kožu, ali ni na samom kraju pokreta, kada je nož do kraja ispružen niz ruku vrh nije prosecao kožu, što je čest slučaj kod noževa čiji je vrh šiljat, ukoliko krivina reza nije pravilno odmerena. Tanak i šiljat vrh na kratkom sečivu omogućio je da se Upland bez problema koristi i kao pangler, ali i da se razdvoje jaki zglobovi na nogama krupne životinje. Po završetku posla, sečivo je i dalje bilo besprekorno oštro, a nekoliko skoro nepotrebnih poteza preko kožnog remena, vratila su oštrici perfekciju.
Veoma zadovoljan ovom probom, pri kojoj je Upland lako zamenio ceo komplet kasapskih noževa, rešio sam da ga isprobam i na drugi način. Nekoliko mladica drveta, debelih od 40 do 50 mm, presekao je samo po jednim potezom (prethodno sam ih savio na mestu sečenja, radi stvaranja tenzije) i tek to mi je pružilo stvarnu sliku o mogućnostima ovog duboko naoštrenog, konveksnog i krivog sečiva. Kasnije sam u nekoliko navrata nož isprobavao sekući debelu goveđu boks kožu, ali i papir, karton, prazne lovačke patrone i sve drugo što bi mi došlo pod ruku. Fascinantno kako je nož sa istom lakoćom sve vreme sekao, ne gubeći pritom ništa od prvobitne oštrine. Uz to, sa tankim, ali neverovatno oštrim vrhom koji većina lovačkih noževa nema, sa lakoćom sam čistio voće i povrće, pravio razne predmete od drveta, pogotovu pri pravljenju lovačkog bivka. Tako da sam na kraju ulovio sebe da ga najčešće koristim i kod kuće, gde na raspolaganju imam i mnoga druga, specijalizovana sečiva. Jednostavno, Upland je nož sa kojim se čovek brzo sprijatelji, a kada jednom otkrije njegove i te kako velike mogućnosti, retko ga i nerado zamenjuje drugim.
Strah, koji me je u početku pratio, da ću mu grubom i svakodnevnom upotrebom oštetiti rez, brzo se pokazao kao neosnovan. Zaista, alatni čelik A-2 pokazao se u praksi izvanrednim. Iako sam tokom upotrebe često kačio i kost, tvrdo drvo, plastiku, jednom čak i kamen, kada mi je sečivo nepažnjom prošlo kroz meso koje sam sekao, na rezu se nisu pojavila veća oštećenja i samo najfiniji brus i kožna traka sa pastom, bili su sve što je do sada bilo potrebno, da sečivo izgleda kao i kada sam ga dobio.
Pažljivije razgledajući dobro osmišljeno i projektovano sečivo, došao sam do još jednog važnog zaključka. Za razliku od radnih noževa sa drop-point vrhom, ovakvo sečivo, sa stravično moćnim rezom i šiljatim dugim vrhom, sečiva dužine (sasvim dovoljnih) 105 mm, u nuždi se može smatrati i neverovatno efikasnim oružjem, potpuno ravnim bilo kakvom borbenom nožu ovih dimenzija (što takođe ne treba zanemariti).
Uz svu upornost i najintenzivnije korišćenje, modelu Upland Spetial do sada realno nisam pronašao nijednu slabost, osim za naše prilike nešto veće cene od oko 250 dolara. Iako je to cena za koju možete da nakupujete gomilu jeftinih industrijskih noževa, smatram da i nije previsoka, ako za nju dobijete ovakav dragulj, sa kojim možete da se družite celog života. Znajući pritom, da ga je po vašim željama i samo za vas, napravio jedan od najvećih živih majstora današnjice.
B. VOJVODIĆ