Ishrana i zamke

Vrlo često čućete od stručnjaka da se govori o dugotrajnom i kratkotrajnom preživljavanju u prirodi. Kompleti za preživljavanje obično sadrže minimalna sredstva da se opstane nekoliko dana, ali zahtevaju priličnu veštinu u korišćenju na terenu.
U slučaju elementarnih nepogoda ili ratnih operacija, najveći problem prilikom dugotrajnog boravka u prirodi je obezbeđivanje dovoljno hrane. Neki će reći priroda je puna hrane, ali je savremeni čovek odavno izgubio instinkte lovca skupljača, i teško može da živi na neobrađenom terenu. Za korišćenje hrane biljnog porekla u prirodi, potrebna su znanja koja se stiču godinama, redovnim boravkom u prirodi, kad god se ukaže šansa, sa nekim iskusnim, ko poznaje lokalne prilike i jestive biljke na terenu.
Za urbanog čoveka, hrana životinjskog porekla u prirodi je daleko primamljivija. Za lov bez vatrenog oružja potrebno je mnogo iskustva i vežbe. U ovom broju prikazaćemo vam zamke, a u sledećem, improvizovana oružja za lov. Uz napomenu da je i jedan i drugi način kod nas zakonom zabranjen, i da se mogu koristiti samo u slučaju opstanka po svaku cenu.
Pravilno konstruisanom zamkom, može se uhvatiti svaka divljač, od miša do slona, i često predstavlja bolji izbor za hvatanje, od lova. Pre svega, zamka koja je jednom postavljena radi 24 časa na dan, bez potrebe za konstantnom pažnjom. Kod upotrebe zamki treba za početak hvatati sitnu divljač. Jer lakše je uhvatiti u zamku, i pripremiti bez bacanja mesa koje se vrlo brzo kvari. Uvek treba postaviti više od jedne zamke, na većem rastojanju jedne od druge. Zato što divljač uhvaćena u jednu od zamki, pravi buku koja će upozoriti ostale životinje. Iz iskustva trapera u Severnoj Americi, smatra se da je za minimalnu količinu uhvaćene divljači – jednog zeca dnevno, potrebno postaviti deset omči, koje treba obilaziti svakoga dana. Omče su gotovo najefikasnije zamke, jer uhvaćena divljač ima vrlo male šanse za beg. A Severna Amerika je daleko bogatija sa divljači, tako da su ovi minimumi znatno veći u našim uslovma.

Da bi zamka bila efikasna, pre svega postavlja se na odgovarajuće mesto, na putu divljači. Pogotovu ako se radi o zamkama bez mamca, čija efikasnost zavisi od prolaska divljači kroz zamku. Treba se truditi, da se ostavi što manje tragova i mirisa, jer ovakvi tragovi daleko smanjuju efikasnost zamki. Naravno, sve zamke treba zamaskirati, tako da deluju kao deo prirode.
Najjednostavnije zamke za hvatanje sitne divljači su omče, od žice, kanapa ili strune za pecanje. Ali, zamke napravljene od žice daleko su najefikasnije. Žica treba da bude relativno mekana, zato se vrlo često koristi bakarna. Mekana žica obezbeđuje sigurno hvatanje i brzo usmrćivanje divljači. Pored toga, žica mora da bude i žilava, da bi sprečila povređenu životinju da se oslobodi iz zamke. Kanap i najlon za pecanje su neefikasni, zato što divljač može da se oslobodi. Uz to su i nehumani, jer je oslobođena divljač najčešće povređena, tako da neće otići daleko.
Omča je najefikasnija ukoliko se postavi na stazi na kojoj ima svežih tragova. Treba da bude dobro učvršćena za kočić ili stablo pored staze, na odgovarajućoj visini. Tako da je sitna divljač ne primeti, i ne može da je izbegne. Najbolja mesta za postavljanje su prirodna suženja na stazi. Ne treba praviti veštačka suženja, barem kod ovog tipa zamke, pošto ona privlače pažnju, i teraju divljač da bude opreznija.
Veličina omče za ovaj tip zamke treba da bude ekvivalent dve skupljene pesnice postavljene jedna do druge, a omču valja postaviti na 10 cm iznad tla, ili jednostavnije – jednu širinu dlana. Veza omče sa kočićem mora da bude što kraća, da bi zatezanje bilo brzo, u protivnom, efikasnost zamke opada.
Omča može da se postavi i na dužoj grani koja balansira, ili na savijenom mladom stablu, uz jednostavan mehanizam za otpuštanje koji podiže efikasnost ovakve zamke. Pre svega, time što se zamka zateže daleko brže, a plen odiže iznad tla, pa tako nema mnogo šansi za bekstvo. Mehanizam za otpuštanje treba da bude što jednostavniji, napravljen tako da je za otpuštanje potrebna mala sila. Ali i da do otpuštanja zamke ne dođe prerano.  Za hvatanje grabljivica, koriste se uglavnom zamke sa mamcem, koje rade na principu pada tega na divljač koja se nalazi u zamci, što bi trebalo da je ubije na licu mesta. Najpoznatiji mehanizam za ovakvu vrstu zamke je takozvana „četvorka“, koja se sastoji od tri štapa u obliku broja 4, kamena ili stabla koje stoji iznad mehanizma i mamca, koji se postavlja na horizontalni kraj zamke. Kompletna zamka je izrađena od priručnog materijala, i zbog toga je idealna za korišćenje u svim uslovima, jer je za njeno pravljenje i postavljanje potrebno samo deset minuta. Ova, kao i svi tipovi zamki sa mamcem, ne postavlja se direktno na stazi kojom prolaze životinje. Potrebno je oko zamke napraviti ogradu od grana žbunja postavljenih u zamlju, koja će osigurati da joj plen priđe samo sa jedne strane.
Naravno, ovo je samo mali deo zamki koje je moguće koristiti u ovakvim situacijama. Upotrebom zamki krše se svi principi očuvanja prirode. Zamke su neselektivne, hvataju podjednako i mlade i stare primerke. Uništavaju fond divljači, tako da ih zaista treba koristiti samo u najnužnijim situacijama. Nemojte ih koristiti radi igre ili probe. Ne samo da je kažnjivo, nego i potpuno neetički, pa ovaj tekst shvatite samo kao informaciju.