Ishrana na terenu

Nije samo da pobeda voli pripremu, kako smo mogli da vidimo u rimejku filma „Mehaničar“, već i preživljavanje. Uživanje u čarima prirode ne bi smelo da bude stihijska, već dobro promišljena aktivnost. U proteklim člancima smo već pisali o pravljenju najjednostavnijih tipova skloništa,paljenju i održavanju vatre, kao i prikupljanju i prečišćavanju vode. Svaki put ste videli dva pristupa. Prvi bi bio pomoću sredstava koja nosimo sa sobom, a drugi bi bio improvizacija. I kod pristupa ishrani je situacija identična.

Na prvom mestu bi trebala da bude hrana koju ćemo poneti sa sobom. Iako normalno ne očekujemo neke probleme, ne znači da nas oni neće stići. Uostalom, preživljavanje (barem ono o kojem mi ovde pišemo) i jeste prelazak iz nekakvog redovnog u vanredno stanje, a koje se dešava bez očekivanja.
Na žalost, mnogi koji počinju da se bave tematikom preživljavanja u prirodi i/ili buškraftom smatraju da je relativno jednostavno doći do hrane u prirodi.Toj zabludi često doprinose i televizijske emisije koje pokrivaju ovu tematiku. Mnogi i ne slute da je dobar dio situacija u njima namešten ili da učesnici imaju mogućnost da kontaktiraju spoljašnji svet u slučaju krajnje nužde (višednevno ili čak višesedmično gladovanje upravo i jeste takvo). Zato mnogi od početnika u svojim kitovima nose razne udice, olovne kuglice, najlon, žice i slično sa fiks idejom da će na taj način zasigurno obezbediti potrebne kalorije za nesmetan rad organizma. Avaj! Iako to jeste dobra ideja, treba da znate da nije baš lako upecati ribu, uloviti zeca u zamku ili prepoznati otrovnu od neotrovne gljive. O lovu na divljač poput srndaća i da ne pričamo. Za tako nešto su potrebne godine iskustva i posvećenosti koju savremeni gradski čovek često nema. A čak i najiskusniji lovci se često vrate kući bez ulova. Znači, ne postoji nikakva čvrsta garancija da ćemo doći do hrane. Osim toga, to što smo i došli do nekog izvora kalorija, ne znači da ćemo obezbediti potrebnu količinu za potpuno nesmetano funkcionisanje organizma. Normalnom odraslom muškarcu u proseku treba oko 2.500 kalorija (oznaka jedinice, kcal) dnevno. Ukoliko neće biti izložen nikakvim radovima, ta količina je otprilike 1.800 kcal. Ali, ako je izložen povećanim naporima (planinarenje, na primer), odmah je potrebno nekih 3.000-3.500 kcal. U slučaju vrlo teških radova, taj iznos je oko 4.000-4.500 kcal. A šta tek da kažemo za članove raznih ekspedicija na Severni pol, gde su temperaure od -40 stepeni Celzijusa i niže potpuno normalne? Oni dnevno „sprže“ od 7.000-9.000 kcal! I to samo da bi nadoknadili ono što su u toku dana potrošili. Naravno, ovo je najekstremniji mogući slučaj, ali ga napominjemo čisto radi ilustracije da se ne zanosite da sa šakom lešnika ili borovnica na primer, možete pregurati dugo vremena, a da zadržite u potpunosti snagu i lucidnost. A oboje je od kritičnog značaja u teškim situacijama. Ipak, i ova simbolična količina hrane može da ima ogroman efekat. Prvi je u moralnom smislu. Bilo kakva hrana (naravno, ona koja je ispravna za jelo, a ne bela pupavka!) je bolja nego potpuno prazan želudac. Osim toga, ta mala količina energije koju ste uneli u organizam ima i drugi efekat. Naime, ona je u stanju da pokrene nešto što se zove katabolički metabolizam. U principu, to je najlakše opisati kao sagorevanje sopstvenih masnih naslaga. Pola kilograma ovih naslaga može da sadrži preko 4.000 kcal! Ukoliko obezbedimo povremeni dnevni unos hrane u vrednosti od nekoliko stotina kalorija, bićemo u stanju da iskoristimo sopstvene rezerve i da nekako „preguramo“. Zbog toga su osobe punijeg stasa u značajno povoljnijoj situaciji od onih koji sa sobom ne nose „ratne rezerve“. Odnosno, vaš stomak kojeg se inače stidite da pokažete na bazenu ili na moru, će služiti na čast vašoj dovitljivosti i spremnosti za teške situacije! Sada, kada smo vas utešili, da dodamo i jednu malu opasku. Prilikom razgradnje pomenutih masnih naslaga, dolazi do oslobađanja ketona koji imaju vrlo neprijatan miris. Ovo je vrlo dobro poznato svima onima koji strogo poste ili drže neku od rigoroznih dijeta sa vrlo ograničenim unosom kalorija. Tako da vam preporučujemo da se u tom periodu ne unosite ljudima u lice ukoliko želite da održite prijateljske odnose.

Telo je kao mašina i ono što pokreće tu mašinu su kalorije koje se nalaze u telu u tri različite forme. Prva je glikogen ili jednostavno rečeno, prost šećer kojeg skladištimo u mišićima i jetri. Čovečji organizam prosečno sadrži oko 300 grama glikogena. Drugi oblik je ranije pomenuto salo, odnosno masnoća koje se najviše nakuplja u predelu stomaka (ali ne isključivo…) i na koje obično kukamo. I treći izvor energije je nesvarena hrana koja se nalazi u telu. U preživljavanju je kritično da naučite kako da koristite raspoloživu energiju, tako da vaša „mašina“ nastavi da radi.
Na primer, prva stvar je da smanjite nepotrebnu potrošnju raspoložive energije. Kao odličan primer možemo navesti izgradnju dobrog skloništa da provedemo noć. To može da bude lakša ili teža aktivnost, što zavisi od vaše ranije pripreme (opreme kojom raspolažete ali i iskustva). Tako da možete da računate da ćete za ovu aktivnost potrošiti od 100 pa do 800 kcal ili čak i više. Ipak, ukoliko ćete celu noć da provedete smrzavajući se, trošićete oko 500 kcal na sat. Za 8 sati cvoktanja i nekontrolisanog drhtanja od studeni, „spalili“ ste celih 4.000 kcal telesnih zaliha i to potpuno nepotrebno! Još ako ste pili vodu pre polaska na spavanje, to može da vam utroši dodatnu energiju, jer je organizam troši na njeno zagrevanje, sviđalo se to vama ili ne. Zato napominjemo da je potrebno trezveno razmotriti prioritete i šta je zaista neophodno, a šta se mora odbaciti.

Još jedna od stvari koju morate da razumete je da ishrana kod preživljavanja i ona u svakodnevnom životu nisu ista stvar. Recimo, vlakna (celuloza) i proteini su sjajna stvar u svakodnevnoj ishrani čoveka. Ipak, u situacijama preživljavanja, ono što će vas održavati u životu su, zagovornicima zdravog života, omražene masti i verovatno još omraženiji ugljikohidrati. Odličan primer! Da bi uneli dovoljno kalorija za jedan naporan dan, prosečnom muškarcu je potrebno oko 3 kilograma mesa od pileta, zeca, pacova, veverice, zmije… To je zato što je njihovo meso jako bogato proteinima, ali skoro da nema masti. Sa druge strane pandan toj količini bi bilo oko 1,2 do 1,5 kilograma govedine. U pomenutoj govedini, koja je pored proteina bogata i mastima, ima oko 250 kcal u 100 grama. Svinjetina zbog većeg procenta masti ima oko 300 kcal (uvek govorimo o količini od 100 grama neke namirnice). A da ne govorimo o slanini… Čuvena „sapunara“ ima oko 780 kcal, dok „adidas“ verzija (ona prošarana, mesnata) pakuje „skromnih“ 500 kcal. Slično je i sa ugljikohidratima, pogotovo sa proizvodima koji su bogati običnim šećerom. Med ima istu kaloričnu moć kao i svinjsko meso i to ga čini odličnom hranom za preživljavanje. U ishrani starih Slovena je zbog toga važio za jednu od najvažnijih namirnica. Osim toga, med je i neograničenog roka trajanja, što je takođe bitan faktor. Običan beli šećer sadrži skoro 400 kcal i predstavlja, na neki način, energetsku bombu. Zato ne treba da čudi što su se u vojne obroke za preživljavanje često pakovale čokolade, tvrde bombone i slično. U principu, sve ono što vam govore da bi trebali da izbegavate u svakodnevnom životu bi se moglo podvesti pod „odličan izbor“ prilikom nenadanih i neželjenih situacija u majci prirodi. Barem što se tiče ishrane i na kraći period.
Ukoliko nečiji religiozni ili moralni principi ne dozvoljavaju da koristi hranu životinjskog porekla, naće se u jako neugodnoj situaciji. Jednostavno, biljke nisu u stanju da vam obezbede potrebne kalorije, svidelo se to nekome ili ne. E sada, ukoliko ste vi jedna od tih osoba, mora vam biti jasno da ćete biti prinuđeni da birate između života i visokomoralnih principa. Izbor je vaš.
Ovde ćemo vam navesti nekoliko recepata i preporuka za hranu koju je zgodno poneti sa sobom kada idete na izlet, planinarenje, lov ili šta god.
-Na prvom mestu, spomenućemo kikiriki puter. Verovali ili ne, kikiriki puter koji možete da kupite kod nas u svakoj malo bolje snabdevenoj radnji pakuje oko 640 kcal. Osim toga, ukusan je i čak ga nutricionisti preporučuju zbog nekih svojih osobina. Istina, u vrlo malim količinama… Takođe je odličan mamac za sitne glodare ukoliko mislimo da se bavimo zamkarenjem.

-Lešnici, kikiriki (preporučujemo slani, radi unosa elektrolita), orasi, bademi, indijski orasi… Generalno, orašasti plodovi, koji su ovde poredani po količini kalorija, od više ka nižoj vrednosti. Odličan su izvor energije. Mi vam preporučujemo da napravite miks po sopstvenom ukusu u koji ćete dodati suve grožđice. Na taj način unosite i masti i ugljikohidrate, a i ukus uopšte nije tako loš. Ovo je omiljena hrana planinara i kampera širom sveta jer se jednostavno sprema, vrlo je kalorična i nije osetljiva na visoke temperature, kao slanina, na primer. Jedite povremeno, po nekoliko zalogaja. Na taj način ćete imati i osećaj delimične sitosti i potrebnu energiju.
-Čokolada. Em što je ukusna, em što je kalorična! Jedina mana je slaba otpornost na visoke spoljne temperature, pa je zgodnija da se nosi na teren u hladnijim danima, i uvek dalje od tela (ne u džepovima!) Inače, bela čokolada je nešto kaloričnija u odnosu na mlečnu ili crnu zbog veće količine kakao putera, pa i to imajte na umu. U istu grupu bi spadali i kojekakvi konditorski proizvodi tipa Mars ili Snikers.
-Tvrde ili komprimovane bombone. Takođe odličan izbor. U običnoj kesici mentol ili voćnih bombona od 100 grama imate čitavih 400 kcal. To je dovoljna količina energije da se pokrene katabolički metabolizam za taj dan. Kako nisu osetljive na dnevne vrućine, to ih čini odličnim izborom. Osim toga, možete ih rastopiti u vrućoj vodi i dobiti neku vrstu napitka, ili još bolje, dodati ih u čaj od borovih ili smrekovih iglica ili šipka, što je odličan način da završite dan.

-Riba! I to ne svaka, već ona konzervirana u ulju. Sardine u ulju su značajno kaloričnije od tunjevine, a generalno su i manje nafilovane teškim metalima. Dugo se razlažu u želucu pa su, kao i kikiriki puter, odlične kao obrok pred odlazak na spavanje. Ovde podvlačimo da i ulje treba iskoristiti u ishrani, a ne gadljivo ga prosuti, kako to mnogi rade. Ukoliko vas nismo uspeli ubediti u prehrambenu konzumaciju pomenutog ulja, opet, ne bacajte ga. Možda će vam trebati za izradu improvizovane lampe…
-Dvopek. Iako maseno gledano ima količinu energije kao i svinjetina, zapreminski to nije ni približno tako. Ipak, par komada dvopeka su u stanju da vam daju osećaj popunjenosti želuca, što je važan psihološki efekat. Pogotovo bi bio dobar izbor onaj stari vojnički dvopek, koji je više ličio na ciglu i uglavnom je služio da vojni zubari imaju pune ruke posla, nego što je bio omiljen kao hrana. Na internetu se mogu naći brojni recepti za njegovu pripremu.

-Pemikan. Jelo severnoameričkih Indijanaca je odličan primer hrane za preživljavanje. Ovde ćemo izneti nešto izmenjen recept, i to iz razumljivih razloga, jer bizona odavno nema u Srbiji sem u Beo zoo vrtu. Komad govedine isecimo na vrlo tanke kaiševe. Meso treba da potpuno bude bez masnih delova. Utrljajmo meso sa solju i okačimo u rerni šporeta da se lagano suši na najmanjoj temperaturi. Meso sušimo sve dok se potpuno ne isuši i ne postane lomljivo za šta će vam trebati barem 8-9 sati. Zatim ga dobro isitnimo u blenderu ili ručno, pomoću tučka i avana. U usitnjeno meso možemo dodati po želji sušene borovnice, sitno seckane lešnike i slično. Dobijenu smešu onda prelijemo sa rastopljenim goveđim lojem ili svinjskom masti i to radimo dokle se sve dobro ne natopi. Dobijeni pemikan možemo da jedemo solo, da ga dodajemo raznim kuvanim jelima, da ga mažemo na hleb… Izbor je samo vaš. I par korisnih saveta. Meso sušite u otvorenoj rerni, na čije ste dno postavili sloj papira za pečenje. Nipošto ne koristite vegetu ili beli luk kao dodatke, da ne bi došlo do prevremenog kvarenja. I sve ovo obavezno radite kada vam supruga nije kod kuće!

-„Doping Abalakova“. Svojevremeno smo od ruske braće „desantnjika“ došli do jednog zanimljivog recepta. Ime je dobio po doajenu sovjetskog i svetskog alpinizma, Vitaliju Mihajloviču Abalakovu. Recept je naprosto genijalan u svojoj jednostavnosti, a verujemo i da će se mnogima dopasti. Na laganoj vatri zagrijavajte 200 grama konjaka (malo više od 2 decilitra). Kada dođe do ključanja, u konjak dodajte 200 grama izlomljene čokolade za jelo i kuvanje, te mešajte dok se potpuno ne rastopi. U sve to dodajte sok od dva isceđena limuna i ostavite da se ohladi. „Doping“ sipajte u flašu i to je to! Verovali ili ne, 100 grama ovog napitka sadrži neverovatnih 2.500 kcal. Ako su do sada bile pominjane kojekakve energetske bombe, ovo bi onda trebala da bude termonuklearna bojeva glava! Inače, ukoliko želite, konjak možete da zamenite rumom, a ni limun nije baš neophodan sastojak. Ipak, dužni smo da vam napomenemo da ovaj napitak izuzetno snažno opterećuje kardioaskularni sistem, tako da morate biti vrlo oprezni prilikom njegovog korišćenja. Npr. dovoljan je samo mali gutljaj pa da unesete dovoljno energije za predstojeće napore. Povremenim i racionalnim korišćenjem, vaše telo će dobiti potrebnu energiju, a vi nećete imati srčane probleme. Istina, osećaj gladi ostaje jer je želudac praktično prazan. U takvim situacijama dolazi do izražaja pomenuti dvopek ili ono što prikupimo u prirodi.

N. Trifunović