Moć nevidljivosti

“Nije problem to što me pogode, ali kako me svaki put pronađu?”. Ovo pitanje postavio je drug mog sina, aktivni učesnik paint-ball igara, u želji da popravi svoje veštine. Naš časopis uglavnom donosi priloge o oružju i opremi ali se retko bavimo osnovnim taktičkim postupcima koji su od životne važnosti u lovu, na bojnom polju ali kao što vidite i u nekim igrama.
Još od samih početaka života na Zemlji životinje se trude da budu neprimetne. Mimikrija pojedinih crva, dupljara ili insekata je zadivljujuća, a to su relativno primitivni oblici života. Pomislite na sposobnosti hobotnice da menja oblike i boje, razne ribe, kameleona… Polarna lisica menja boju krzna u zavisnosti od staništa i godišnjeg doba. I to nije sve. Životinje su takođe razvile vrlo specifične sposobnosti kretanja od šunjanja do skakanja ili puzanja – sve u cilju da izbegnu otkrivanje od strane grabljivica ili plena. Naši daleki preci, praistorijski lovci učili su od životinja iz svog okruženja usvajajući postupke koji su usavršavani eonima u neprekidnoj borbi za opstanak.

Savremeni lovci i vojnici intenzivno koriste ovo nasleđe, kombinujući drevne tehnike sa aktuelnim naučnim dostignućima i najmodernijim materijalima da razviju originalne i efikasne kamuflažne sisteme. Izviđači i snajperisti širom sveta, prihvatili su ove veštine obmanjivanja i podigli ih na nivo umetnosti, jer shvataju da je ta sposobnost od suštinskog značaja za njihove aktivnosti.
Namera nam je da u najkraćim crtama ukažemo na osnovne postupke u kamufliranju, onako kako se to uglavnom radi tokom specijalističke obuke. Da bi uopšte počeli da se usavršavate u maskiranju, najpre morate razumeti šta je ono što odaje vašu poziciju. U vojnom rečniku to nazivamo indikatori ili oznake mete, dok lovci koriste izraz znaci prisustva. U suštini, reč je o svemu što neko uradi (ili propusti da uradi), a za posledicu ima otkrivanje njegovog prisustva i položaja protivničkoj strani. Tipični indikatori su:  pokret, ljudsko oko, ali i mnogih, prvenstveno grabljivih životinja lako opaža kretanje i refleksno usmerava pažnju u tom pravcu, čak i ako je pokret nesvesno registrovan, na samoj ivici vidnog polja. Stacionarni objekti ili oni koji se vrlo sporo kreću predstavljaju daleko veći izazov za otkrivanje. Pritom, nije neophodno da vas protivnik uoči neposredno. Njihanje vrhova vegetacije u odsustvu vetra ili ptice koje su poletele uplašene vašom pojavom sigurno će privući pažnju pažljivog posmatrača.
Zvuk. Bez obzira da li je rezultat vašeg glasnijeg govora, kontakta sa nekim predmetom, šuštanje lišća, krckanje nagažene grančice ili zveckanje loše podešene opreme, on je siguran znak vašeg prisustva. Ovi demaskirajući zvuci dobijaju na značaju noću ili u uslovima slabe vidljivosti, kada se protivnik više oslanja na sluh nego na vizuelno osmatranje.

Neodgovarajuće maskiranje. Kao što sam naziv kaže predstavlja korišćenje pogrešnih sredstava koja se ističu u datom okruženju. Na primer granje četinara u listopadnoj šumi, delovi uvele vegetacije u zelenilu i slične pojave. Budite svesni da životinje imaju oštrija čula, a protivnik verovatno koristi pomagala za osmatranje i nadzor terena.
Odsjaj. Najčešće se javlja sa glatkih površina kao što su optički elementi, metalni ili plastični delovi oružja, ručni sat ali i barica prosute tečnosti ili masna i znojava koža. Iznenađujuće je na kojoj daljini može da se vidi odsjaj sitnog predmeta kao što je prsten na ruci, ukoliko su svetlosni uslovi povoljni.
Konture. Ljudsko telo po prirodi stvari ima oblik slova V ili Y, koji se lako prepoznaje sa velike udaljenosti. Jedan od osnovnih zadataka dobrog maskiranja je da “razbije” ovu upadljivu siluetu, dajućI joj nepravilan oblik koji se ne izdvaja iz opšte slike terena na kome se nalazite. Zbog toga se koriste ogrtači, mreže kojima se dodaje vegetacija i različite vrste pokrivača, kapa i druge opreme.

Kontrast. Jednostavno rečeno u pitanju je isticanje u odnosu na pozadinu. To može da bude rezultat neodgovarajućeg izbora boje ili teksture opreme koji smo već pominjali ali i pozicioniranje ili kretanje koje vas čini upadljivim. Na primer kada se krećete slemenom (gornjom ivicom) nekog uzvišenja jasno ste vidljivi na horizontu. Takođe, kretanje uz rub vodene površine čini vas upadljivim za svakoga kome uđete u vidno polje. Zato se u kretanju držite ispod linije najvišeg terena i udaljite se od linije obale, ivice šume ili livade…
Miris. U zavisnosti koliko ste udaljeni od predmeta interesovanja (mete), miris može biti značajan demaskirajući faktor. Najčešće je reč o duvanu čija aroma može danima da se zadrži na tekstilu ali u istu grupu spadaju i mirisi iz kuhinje, aromatizovani gelovi ili sapuni, losioni za brijanje, dezodoransi… Najbolje je opremu koju ćete koristiti držati nekoliko noći napolju da se izvetri, uzdržavati se od duvana i koristiti običan sapun bez dodatnih mirisa, jer u prirodnom okruženju čak i slab ljudski njih može da oseti poznate mirise na velikoj daljini.

Posle nabrajanja najčešćih demaskirajućih faktora, možemo da se vratimo na postupke koji pomažu da se prikrijete ili kako se to drugačije kaže – kamuflirate. Ne bih da zvučim kao istočnjački mistik, ali da biste se dobro prikriveno kretali, morate biti u specifičnom mentalnom stanju. Za to je, kao i za mnoge druge aktivnosti ključan trening. To “mentalno stanje” podrazumeva sposobnost da duži vremenski period budete koncentrisani i da se krećete kao da ste pod opservacijom. Pokreti moraju da budu spori i fluidni. Izuzetno je važno zaustavljanje, osmatranje, osluškivanje, njuškanje i planiranje sledeće etape kretanja. Na duže staze to može biti prilično zamorno, a okruženje će uticati na pad koncentracije, što će vas činiti upadljivijim. Fokus nije samo na savladavanju razdaljine već i na potpunoj svesti o dešavanjima u okruženju. Dakle, polako i promišljeno. Postoji nekoliko načina kretanja uobičajenih za snajperiste i izviđače, a šta će konkretno učiniti zavisi od okolnosti, vrste terena, distance i drugih faktora. Možete se kretati u čučnju, koristeći kao zaklon vegetaciju, stene ili senke. Stapajući se sa okolinom prelazite u niži položaj, možda četvoronožni, menjajućI na taj način sopstvenu siluetu. Možete početi da puzite ili da se spustite u ležeći položaj i da mirujete. U svakom slučaju izbegavajte nagle pokrete, često pravite zastanke, jer je ovaj način kretanja prilično naporan. Vodite računa o tome kako nosite oružje, jer osim što treba da bude spremno za dejstvo morate da ga zaštitite od oštećanja i prljanja, ali da vas ne demaskira zvukom ili odsjajem. Brzina u ovom slučaju nije prioritet već metodičnost i nevidljivost.

Kao društvena bića koja vizuelno dobijaju veliki broj informacija, ljudi su sposobni da skoro nesvesno usmeravaju pažnju na lica i da ih raspoznaju na velikoj daljini. Štagod stari kadrovi JNA mislili o “Rambo fazonima”, kamufliranje odnosno bojenje lica je jedna od osnovnih mera maskiranja. Postoje razne maske i navlake sa tom funkciom ali za duži period maskiranja “šminkanje” je još uvek najbolje rešenje. Proces nije komplikovan i zahtevan, dovoljno je naneti boje slične onima u okruženju i zamazati se tako da lice nema prepoznatljivu konturu. Ne zaboravite da ofarbate nos sa strane, uši i vrat.
U masi novih sredstava za maskiranje izrađenih od laganih i otpornih materijala, raznih ogrtača, jakni, mreža, vreća i sličnih pomagala kao najpraktičniji se pokazao “ghillie” (džili). Ovaj pojam iz keltskog jezika (označava slugu, seljaka), koristili su ga škotski pastiri za dronjavu odeću kojom su se maskirali dok čekaju grabljivce ili lopove koji su im napadali stada. Danas se sličan koncept široko koristi, od lovaca lukom i strelom pa do tzv. “taktičke zajednice” i snajperskih škola širom sveta. U zavisnosti od situacije, kombinuju se sa posebnim odelima koja blokaraju termalni potpis korisnika, ali su “ghillie” generalno namenjeni za maskiranje u vidljivom delu spektra. Postoje mnogobrojna rešenja (naš kolega Ninoslav Trifunović je napravio tuturijal o izradi ovog sredstva), a suština je u kombinaciji boja i tekstura za vlaknastim materijalima, koji vam dopuštaju da ostanete sakriveni i kada ste protivniku “pred nosom”. Ali ovo je suviše opširna tema da bi mogla da se obuhvati jednim tekstom.
Ukratko, još uvek nismo stekli super-moć nevidljivosti ali smo naučili da dobro izvedeno maskiranje donosi pobedu od najnižeg taktičkog pa do strateškog nivoa. Zbog toga veštinu maskiranja ne treba zanemariti, a dosledno sprovođenje maskirne discipline štedi sredstva i živote istovremeno povećavajući efikasnost. Pokušajte i sami, može biti zabavno.
Dragan Šaponjić