Odagni tamu

Savremeni čovek mnoge stvari prihvata “zdravo za gotovo” pa tako zaboravljamo da je opšta elektrifikacija u naše krajeve stigla u drugoj polovini 20. veka. Do tada, izvan gradova svetlost po zalasku Sunca uglavnom su davale razne vrste lampi, sveća i gasnih svetiljki. Danas te naprave smatramo reliktima prošlosti ali one nisu izgubile na upotrebljivosti.
Svetlost nam je veoma važna iiz više razloga. Kada smo u mraku izvan dobro poznatog područja (napr. sopstvenog stana) potrebno nam je da sagledamo prostor u kome se nalazimo. Važno je takođe i da možemo bezbedno da se krećemo, uočimo eventualnu opasnost, signaliziramo svoje prisustvo, obavimo neki neodložan posao, privučemo plen tokom lova (vodozemci, sitne ribice) ili odvratimo neke životinje od potencijalno agresivnog pristupa kao i brojne druge primene. Ne treba zanemariti ni psihološki aspekt jer mogućnost da “odagnamo tamu” predstavlja jak moralni podsticaj. U vanrednim okolnostima svetlost može znatno da olakša nalaženje rešenja a u pojedinim situacijama čak i da bude odlučujući faktor opstanka.
Veštačke izvore svetlosti o kojima je ovde reč grubo možemo podeliti u dve grupe – namenske i improvizovane. Dalje se može ići u podele na prenosne i stacionarne, kod prenosnih na ručne i one koji se kače na opremu ili telo itd…


Uobičajeno, u našim džepovima/torbici trebalo bi da se pored džepnog noža i upaljača nađe i kompaktna baterijska svetiljka. Kada je reč o stvarima koje svakodnevno nosimo i koristimo, potrebno je naći pravi kompromis između performansi i veličine. U urbanism uslovima, minijaturna lampica sa samo jednim načinom rada i efektivnim dometom od par metara moći će da pokrije skoro sve potrebe, od kretanja po mračnom hodniku, otključavanja stana do pronalaska sitnice koja se otkotrljala ispod kreveta. Naravno, barem deo tih poslova može da obavi i uvek prisutni mobilni telefon ali sa njime ne možete pokriti sve potrebe. Kada se nađete na otvorenom prostoru, zahtevi i očekivanja od vaše opreme znatno se povećavaju.
U protekloj deceniji LED lampe su osvojile svet. Manji su potrošači energije u odnosu na sijalice sa užarenim vlaknom pa je lakše “spakovati” snažnije izvore svetlosti u njih, mehanički su otpornije, kompaktnijih dimenzija što dopušta da kućišta budu napravljena od debljeg, kvalitetnijeg materijala a izbor više načina rada čini ih upotrebljivim za različIte poslove.
Iako se proizvođači takmiče ko će napravit snažniju lampu, kod nabavke se ne treba fokusirati na broj lumena. Za terensko korišćenje bitno je da ima mogućnost izbora maksimalne snage svetlosnog snopa i niskog intenziteta za rad na dohvat ruke koji pri tom neće trošiti previše energije. Domet svetlosnog snopa od 70-ak metara je sasvim zadovoljavajući za većinu scenarija. U potpunom mraku, lampa te snage predstavlja uočljivu tačku na daljini od par kilometara. Autonomija u štedljivom modu rada treba da bude najmanje 20-ak sati. Eventualni “strob” tj. trepćuće svetlo je ponekad od koristi ali više izbora od toga nema neku praktičnu vrednost. Mogućnost da sve operacije obavite jednom rukom se podrazumeva. Poželjno je da vaša svetiljka ima podesiv fokus i da se može nosti bez rizika od slučajnog aktiviranja u džepu. Na tržištu postoji neverovatan izbor najrazličitijih modela i performansi. Naravno, kinski proizvođačI trenutno nemaju pravu konkurenciju u svetu. Nekoliko vrhunskih proizvođača poput “SureFire” ili “Zebra Light” imaju prilično visoke cene ali verujte da i višestruko jeftiniji modeli nude impresivne performanse.
Još jedan bitan aspekt upotrebe je mogućnost da se svetiljka koristi tako da vam obe ruke budu slobodne. To vam dopuštad a obavljate razliite poslove ali je važno da li lampa pri tome stoji na jednom mestu (na tlu u bivaku ili visi unutar šatora) ili je montirana negde na vašem telu (ručni zglob ili na čelu) pa je svetlost usmerena tamo gde i vaš pogled ili na mesto gde obavljate rad. U tom smislu treba odabrati odgovarajući model. Neki proizvođačI koncipiraju svoje lampe tako da se mogu koristiti na svaki od opisanih načina a prodaju se uz dodatnu opremu, trake, zakačke… “Zebra Light” ima veliki broj takvih modela. Ukoliko nemate mogućnost za dopunjavanje, držite se modela koji koriste baterije standardnog formata jer se one mogu pronaći i u seoskim prodavnicama ili jednostavno prebaciti iz nekog drugog uređaja.


Ali, ponekad se desi da nemate mogućnosti za dragocenu svetlost “na dodir dugmeta”. U takvim situacijama, neka stara rešenja sa početka ovog teksta mogu biti pun pogodak. Kada i to izostane, preostaje nam improvizacija.  Jedna od dobrih strana vatre je i to što nam daje svetlost. Od paristorije ljudi koriste baklje kao prenosne svetiljke. Baklja može biti obična zapaljena grana smolastog drveta, ali za više svetlosti potrebno je omogućiti da sagorevanje bude ravnomerno uz što manje dima. Sirova grana duga 50-70 cm na koju je pričvršćena šišarka natopljena smolom, ili obmotana komadom tkanine nakvašenim gorivom potrajaće 30-ak minuta pa čak i duže i osvetliće prostor u krugu od nekoliko metara.
Osim baklje, mogu se improvizovati različIte lampe koje koriste masnoću ili alkohol kao gorivo. Kod takvih konstrukcija fitilj je sentralna tačka na koju treba obratiti pažnju. Figurativno govorećI, fitilj predstavlja “magistralu” kojom gorivo iz rezervoara stiže do kiseonika i započinje sagorevanje. Poželjno je da fitilj apsorbuje gorivo ali da sam bude otporan na plamen jer će tako znatno usporiti njegovo trošenje. Najčešće se koristi neka vrsta tekstila iako su napr. kevlar (iz zaštitne opreme) ili staklena vlakna/fiberglas iz izolacionog materijala odlična rešenja za ovu ulogu.
Kada imate gorivo u amorfnom stanju za osvetljenje je najbolje oblikovati ga u sveću tako što ćete njime obložiti fitilj. Može se koristiti paraffin, stearin, vosak, životinjske masti ili mešavina ovih sastojaka. Iako su sveće jako osetljive na strujanje vazduha i lako ih je ugasiti, u zatvorenom prostoru male zapremine, poput šatora, improvizovanog skloništa, zemunice, “zečije jame”, igloa isl. sveća je korstan izvor toplote. Takođe, mogu se naći jestive sveće, najčešće od rafinisanog loja koje u kritičnj situaciji pored svetlosti i toplote daju dovoljnu količinu kalorija tj. energije ukoliko nema drugih izvora hrane.
Ako ste u mogućnosti, improvizujte neku vrstu metalnog poklopca (od lima konzerve) kojim ćete ugasiti plamen i zaštiti “radni deo” svoje svetiljke. Pri korišćenju otvorenog plamena kao izvora svetlosti treba biti jako oprezan jer neodgovorno ponašanje lako može dovesti do ozbiljnih pa čak i katasrofalnih posledica. A ukoliko sledeći put padne mrak pre kraja vaše avanture nadamo se da će vam bar neki od ovih saveta biti od koristi.

D. Šaponjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još