Poslednja šansa u rukavu
Kroz nekoliko vekova dugu istoriju vatrenog oružja, došlo se do optimalnih rešenja za određene potrebe. Tako se formirala podela na dalekometno, lovačko, oružje za vatrenu podršku, samoodbranu… Ipak, uvek je bilo konstruktora koji su imali drugačiji pristup problemu i čija su rešenja bila – nekonvencionalna…
Specijalizovanim službama, čiji pripadnici izvršavaju zadatke u neprijateljskom okruženju, ponekad je potrebno oružje kamuflirano kao predmeti u svakodnevnoj upotrebi, tako da budu nadohvat ruke, a da pritom ne privlače pažnju okoline. Ovaj koncept doživeo je procvat tokom Drugog svetskog rata i u kriznim vremenima blokovske podele, kada su sve zainteresovane strane svoje agente opremale takvim napravama. Oružje koje može da se uvrsti u ovu kategoriju, ima korene koji sežu od vremena Džejms Bonda i famoznog Kjua. To je kombinacija noža i vatrenog oružja. Odavno je maštu konstruktora zagolicala pomisao da spoje nož kao univerzalni i sveprisutni alat/oružje sa jednim uređajem, koji bi mu omogućio da ispali metak. Prirodno, jer sem za uniformisane vojnike, nož je uobičajeni deo opreme i kod civila: lovaca, kampera, planinara, izletnika…
Vođeni ovom logikom, mnogi konstruktori se trude da “upare” nož sa vatrenim oružjem, još od vremena kremenjača. Uspeh je bio, najblaže rečeno – diskutabilan. Takve kombinacije rezultirale su teškim i nezgrapnim noževima, čijim sečivima nije posvećena naročita pažnja. Uz to, oružje smešteno u dršci sa kapacitetom od samo nekoliko hitaca (u najboljem slučaju), imalo je neznatan učinak. Sporo se prepunjava, zahteva naročiti postupak za napinjanje udarnog mehanizma, okidanje je nespretno i teško, kratka cev i nedostatak nišana, efikasan domet svode na nekoliko metara, a ponekad ni toliko. Većina ovih “nakalemljenih” kombinacija je brzo nestala sa scene. U retke izuzetke, ubraja se ruski izviđački nož NRS-1 namenjen specijalnim jedinicama, koji koristi naročitu, prigušenu municiju, ali i na njegov račun ima više kritika.
Postoji jedan model, za koji čak i okoreli skeptici po ovom pitanju, kažu da zaslužuje pažnju. Da li ste čuli za kompaniju “Global Research & Development”? Do pre nekoliko godina, imali su sedište u Las Vegasu (Nevada). Tokom 1999, izbacili su ograničenu seriju oružja sa oznakom G.R.A.D. RS-1, što direktno asocira na čuveni ruski nož/pištolj. Kompanija je, delimično i u šali, ponudila klijentima da odluče: da li se radi o revolveru sa nožem ili nožu sa revolverom? Šta ga to čini posebnim, u odnosu na druge?
Vizuelno, to je klasičan nož sa jednoseklom oštricom i ravno zasečenim vrhom, dugačkom 165 mm. Izrađen je od nerđajućeg čelika 440C satenski finiširanog i okaljenog na 55-56 Hrc. S obe strane sečiva izveden je žleb. Ceo nož je dug 292 mm i težak oko 350 g. Ima čiste, jednostavne i neupadljive linije, samo drška deluje za nijansu glomaznije.
Tek na dodir, shvatate da su obloge drške izrađene od metala. U pitanju je aluminijumska legura, koja se koristi u avio industriji. Spoljašnja površina je sitno čekirana zbog sigurnijeg hvata i crno eloksirana. Na kraju drške je dugme, čijim aktiviranjem se razdvaja rukohvat po dužini, tj. deo na koji se oslanjaju prsti podiže se i na taj način omogućava pristup mehanizmu u unutrašnjosti. Prvo što se vidi je malo, petometno revolversko burence za municiju kalibra .22 LR. Kao i kod ostalih delova, materijal je nerđajući čelik besprekornog finiša i kovani aluminijum, zaštićen elektro-hemijskim procesom eloksiranja.
Okidački mehanizam je samo dvostruke akcije (DAO), po kvalitetu uporediv sa revolverima punog formata. Sila okidanja se kreće oko odličnih 5 kg! Ništa neobično, kada se zna da su bazne komponente “prepisane” od “Smith & Wessona”. Okidanje se obavlja preko relativno duge poluge koja je, kada se revolver ne koristi, utopljena u konture drške. Aktiviranje je jednostavno: palcem se rotira dugme kočnice za 180 stepeni, što oslobađa okidač koji izlazi prema kažiprstu strelca. Mala sila i glatko okidanje omogućavaju neočekivano visoku preciznost, uprkos odsustvu nišana. Tome doprinosi cev duga od 80 do 96 mm zavisno od modela oružja, što je solidna mera, čak i za klasične revolvere u ovom kalibru. Koliko je autoru poznato, ovo je jedini nož integrisan sa pravim, višemetnim oružjem, koje poseduje cev dovoljne dužine da korišćeni metak razvije pune performanse. Uz to, okidanje je dovoljno kvalitetno da omogući udobno rukovanje i strelcima koji se po prvi put sreću sa G.R.A.D. RS-1.
Nišani se, jednostavnim usmeravanjem vrha oštrice ka cilju. Da bi se izbegla najčešća greška (previsok pogodak), savetuje se držanje palca s gornje strane sečiva, kao što rade mačevaoci. Pogodak u vitalne zone siluete na daljini do 5 m postižu i početnici, a uz nešto vežbe domet je dvostruko veći. Iskreno, pomalo sam sumnjičav prema ovakvim tvrdnjama. Nije nemoguće, ali svakako prevazilazi daljine za koje je RS-1 izvorno namenjen. Jedini kalibar koji je konstruktor mogao da koristi i pri tome dobije povećan kapacitet, uz prihvatljive dimenzije drške je upravo .22 LR. S obzirom na malu energiju metka, ovo je oružje “poslednje šanse”, predviđeno za korišćenje sa minimalne daljine kada se cilja u vitalne zone. Tu brzo ispaljenih pet metaka, čak i male snage, mogu da znače razliku između života i smrti. Brzo prepunjavanje, svakako nije prioritet, pa se ispucane čaure izvlače jedna po jedna…
Pored modela RS-1, predstavljena je i verzija bajoneta M-9 za automatsku pušku M-16, kapaciteta šest metaka, sa cevi dužine 80 mm. Kod ovog noža, oblik sečiva je identičan sa standardnim bajonetom. Sem prstena za montažu na cev puške, poseduje čak i rupu, uz koju se sa kanijama pretvara u makaze za sečenje bodljikave žice.
Novi model za 2000, dobio je ime Millennium Edition i ima pomalo kičast izgled. Sečivo je sjajno polirano, a žleb je mat. Drška je izrađena od egzotičnog koa drveta sa mesinganim okovima, a okidač i unutrašnjost mehanizma su žuto eloksirani. To je, verovatno, asocijacija na zlato, jer cena je upravo takva: čak 2.000 dolara. A za osnovni model, nimalo skromnih 960 dolara. Uprkos tome, za ovaj raritet na kolekcionarskom tržištu uvek vlada interesovanje, pa ni cena od 3.000 dolara nije retkost.
Kompanija G.R.A.D. više ne postoji, a nagađanja da će proizvodnja RS-1 biti nastavljena u Singapuru, za sada su se pokazala kao neosnovana…
D. Šaponjić
