Sićušni ubica

Ovaj kalibar spada u tip municije sa tzv. “ivičnim paljenjem” (rimfire) koja umesto inicijalne kapisle za pripalu baruta koristi varnicu nastalu udarcem igle u ivicu čaure sa naglašenim rubom u koji je ulivena pirotehnička smeša. Tanak materijal čaure dopušta laku deformaciju tako da ovaj sistem prilično dobro funkcioniše. Pouzdanost municije ovog tipa nikada nije dostigla nivo metka sa centralnim paljenjem (kapislom) ali postoje i izvesne prednosti ovakvog koncepta.

Sam metak kalibra .22 LR je jedan u nizu velike porodice “rimfire” municije koja počinje da se razvija u drugoj polovini XIX veka. Američka “Union Metallic Cartridge Company” je početkom 1884. godine započela proizvodnju metka nazvanog .22 Long Rifle kao rezultat usavršavanja municije .22 Long. Do danas, dimenzije su ostale iste – čaura duga 15,6 mm, zrno prečnika 5,71 mm (nazivni prečnik je 5,6 mm), dno čaure prečnika 7,1 mm. Ubrzo je stekao ogromnu popularnost, prvo u SAD a zatim i u ostatku sveta tako da nema kontinenta (uključujući Antarktik i malobrojne članove tamošnjih ekspedicija) na kome se ne koristi. Razlozi za takvu popularnost su brojni i ubedljivi.
Municija kalibra .22 LR je veoma jeftina, preko 100 puta jeftinija od nekih vrsta municije sa centralnim paljenjem (napr. trenutno metak Nosler Custom 338 Lapua Mgnum košta 6,5 dolara po komadu u poređenju sa Federal Champion .22 LR sa cenom od 3 centa po komadu). Zrna su jednostavna, najčešće samo liveno olovo bez košuljice i sa mazivom u žlebovima. To znatno olakšava održavanje oružja. Čaure su potpuno cilindrične sa izraženim obodom što pojednostavljuje izradu ležišta metka i prepunjavanje a obod dopušta korišćenje u revolverima. Pritisci gasova su niski, brzine projektila takođe tako da je naprezanje oružja minimalno i bukvalno je moguće ispaliti million metaka bez oštećenja konstrukcije i posledica po kvalitet upotrebe takvog oružja. Masa metka je mala tako da je moguće poneti znatno veću količInu municije .22 LR po jedinici težine u poređenju sa bilo kojim drugim kalibrom. Samo oružje za ovaj metak je jednostavnije, lakše i jeftinije. Poluautomatske konstrukcije koriste slobodan zatvarač male mase i relativno slabe opruge što je takođe faktor koji utiče na masu ali i cenu tog tipa oružja. Trzaj po opaljenju je vrlo slab, pucanj nije prodoran i lako ga je eliminisati relativno prostim konstrukcijama prigušivača a količIna barutnih gasova je minimalna. To olakšava obuku i upotrebu naročito kada je potrebno ispaliti brzi sled od više hitaca. Ista municija se koristi iz ručnog oružja i pušaka sa dugim cevima…

Nabrojane osobine su razlog što je kalibar .22 LR ubrzo “zavladao” zatvorenim i otvorenim strelištima. Oružje u ovom kalibru koristi se za uvežbavanje početnika ali i za kondicioniranje olimpijskih šampiona i najboljih strelaca širom sveta. Mnoge armije koriste tzv. “kadetske puške” ovog kalibra za početnu obuku oficira i vojnika. Tu je i rekreativno pucanje, sportsko streljaštvo, lov na sitne životinje, kontrola štetočina, samoodbrana… Samo u SAD, godišnja proizvodnja municije u ovom kalibru kreće se oko 3 milijarde metaka! Uz sve nabrojane osobine logično je što oružje u ovom kalibru neretko bude odabrano kao oružje za preživljavanje. Zato ćemo pokušati da napravimo kratak pregled najvažnijih karakteristika i trendova upravo u ovoj specifičnoj oblasti.
Municija kalibra .22 LR nije najsnažnija, najpouzdanija, najbrža, najpreciznija, najefikasnija… Ali predstavlja jako dobru kombinaciju traženih osobina po minimalnoj ceni municije i oružja, svuda je lako dostupna i komforna za upotrebu. Postoji veoma širok spektar različItih punjenja od podzvučnih (subsonic), sačmenih, standardnih, super-brzih, sa rupom u vrhu za širenje u tkivu, preciznih za takmičenja na svetskom nivou… Masa zrna se najčešće kreće u rasponu od 1,3 do 4,5 grama a početne brzine variraju od 175 do skoro 600 m/s. Uobičajena podela po brzini (date su okvirne vrednosti) je na subsonic (do 320 m/s), standard (320-350 m/s), high-velocity (350-400 m/s) i hyper-velocity (iznad 400 m/s).
Domet projektila može dosta da varira ali neke vrednosti se mogu uzeti kao prosečne. Nove vrste baruta omogućavaju da se razviju pune performanse već kod cevi dužine 300 mm. Klasične sportske puške imaju veoma duge cevi iako se koriste na daljini od 50 da bi nišanska linija imala što veću dužinu i na taj način manju ugaonu grešku. U “bench rest” disciplinama gde se traži vrhunska tehnička preciznost, cevi su kraće i teže, samim tim kruće i preciznije. Kada je o dometu reč, gledišta se razlikuju. Za oružje sa nišanskom daljinom od 100 m, zrno mase 40 grena i brzine 400 m/s na daljini od 50 metara imaće prebačaj od skoro 80 mm, a na daljini od 150 m pad će biti nekih 300 mm. Dakle, ako lovite nekog glodara poput veverice, prilično je lako promašiti ukoliko nemate jasnu sliku o balistici. Upravo zbog toga se smatra da se praktična daljina za pušku u ovom kalibru kreće između 100 i 150 metara iako postoje i “long range” discipline gde se gađa u mete na daljinama od 300-400 metara. Ipak, tu se koristi posebna municija i daljina je poznata “u milimetar” što znatno olakšava posao strelcu. Veoma važan aspekt kod ovako laganih projektila je poznavanje uticaja vetra na putanju. Ovaj mali, lagan projektil na daljini od pola kilometra i dalje može da se kreće brzinom od 150 m/s što ga čIni opasnim po život i na daljini od 1600 metara! Dakle, ozbiljnost i oprez su esencijalni u svakom slučaju.

Kada je reč o preciznosti, malo ko će kalibar .22 LR oceniti kao ekstremno precizan. Ali, iz sportskog oružja rezultati mogu da budu impresivni. Toliko da je međunarodna streljačka organizacija dva puta do sada smanjivala mete jer su uvežbani strelci sa dobrim oružjem neretko imali “apsolutni skor” tj. maksimalan broj krugova a grupe su praktično jedna, proširena rupa na meti. Nije svako sposoban za ovakav rezultat niti ga svako oružje može napraviti, ali svakako je moguće.
Možda najviše nedoumica ima oko učinka ovog metka. Neosporno je smrtonosan, ali u kojoj meri? Ljubitelji oružja u ovom kalibru imaju gomilu primera koji često zvuče neverovatno. Da budemo jasni, za “taktičko oružje” kalibar .22 LR je dobar u nedostatku boljeg. Često spominjani operativci Mossad-a koristili su već legendarne Berette Mod.71 za likvidacije u inostranstvu iz nekoliko razloga. To je bio jeftin, lako dostupan pištolj u zapadnoj Evropi tog vremena, izrada improvizovanog prigušivača je jednostavna a identifikacija oružja na osnovu potpuno deformisanog olovnog projektila prilično komplikovana. Američki specijalci u Vijetnamskom ratu koristili su prigušene malokalibarke da rane lice koje su planirali da zarobe (oficire Viet-konga u patroli, kurire i slične profile) i tako mu otežaju bekstvo… Zbog mekog zrna sa mazivom u žlebovima koji unose prljavštinu u ranu, naknadne komplikacije kod pogotka ovom municijom pre su pravilo nego izuzetak pa ni lake rane ne treba smatrati bezopasnim. Ali .22 LR ima kapacitet da ubije momentalno i to izuzetno snažne i krupne životinje.

Godinama je najveći ulovljen grizli medved bio onaj koga je 1953. godine ubila indijanka Bella Twin na obali “jezera robova” Lesser u severnoj Alberti (SAD). Tokom lova na divlje guske medved se približio na svega par metara. Bella nije imala izbora pa ga je jednometnom repetirkom Stevens kalibra .22 LR pogodila u glavu sa bočne strane. Grizli je “pao u vatri” trznuo nogom i umirio se. Potom mu je iz blizine ispalila još sedam metaka u glavu, tj. svu raspoloživu municiju. Ima dosta svedočenja o ulovu krupnih losova, snežnog leoparda pa čak i strašnog afričkog bivola od koga zaziru i lavice u čoporu. Ali, najimpresivniji ulov svakako je afrički slon, najkrupnija kopnena životinja na planeti. Čuveni profesionalni lovac John Taylor je kao sudski veštak u rekonstrukciji slučaja lovokradice u Južnoj Africi ubio mužjaka slona koristeći čak dosta slabiji metak kalibra .22 Short. Jedan cirkuski artista u SAD je pred Drugi svetski rat nesrećnim slučajem fatalno pogodio ženku azijskog slona u oko, revolverom kalibra .22. Najnoviji slučaj je ubijena slonica stara oko 9 godina, početkom marta 2013. godine u nacionalnom parku Kang Krachan na Tajlandu, uz granicu sa Burmom. Prema policijskom izveštaju, ljutiti farmer kome je životinja više puta provalila na plantažu, koristio je Češku Zbrojovku kalibra .22 LR a ispalio je 4 metka. Pecaroši tuna i sabljarki na Karibima ovakvim oružjem rasteruju radoznale ajkule koje se motaju oko broda. Dakle, kalibar .22LR jeste sićušan ali može da bude iznenađujuće efikasan ubica.
Srećom, na ovim geografskim širinama ne moramo da brinemo o ajkulama, slonovima, leopardima… Kada govorimo o primeni oružja kalibra .22 LR za preživljavanje najčešće je reč o pribavljanju hrane. Tačno, može vaša puška da ubije vepra, jelena, medveda, ali je daleko verovatnije da će vam plen biti neka nesrećna veverica, neoprezni zeka, fazan ili nutrija. Ustvari, bilo koja životinja ako ste u stanju da je pogodite kako treba. Jer, kao što lovci dobro znaju, nije bitna snaga metka već mesto pogotka. Vama preostaje da usavršavate veštinu gađanja, traganja i prikradanja jer u situaciji kada preživljavate teško da se možete osloniti na asistenciju pasa. U skladu sa vašim sposobnostima trebalo bi da budu podešeni i nišani. Bitan faktor je takođe i izbor oružja. Jer, u kalibru .22 LR postoji veliki broj pušaka, pištolja i revolvera. Mada koriste isti kalibar, ove konstrukcije imaju i određene specifičnosti.

Puške imaju prednost po pitanju lakoće nišanjenja i kontrole jer se oslanjaju u zgibu ramena i drže sa obe ruke. Na pušku možete postaviti nišan po vlastitoj želji, ali za konkretnu ulogu oružja za preživljavanje, optika malog uvećanja sa praktičnom končanicom je verovatno najbolji izbor. Kod ove vrste oružja trzaj je zanemariv i uz malo vežbe lako je postići veliku brzinu paljbe. Ako vam je to prioritet, na tržištu postoji više poluautomatskih modela. Kod nas su prisutni češki, ruski, austrijski, nemački… ali jedan model uživa svetsku slavu po pitanju pouzdanosti i opšte upotrebljivosti. To je Ruger 10/22 koji se pravi u velikom broju verzija a ponuda dodatnih i zamenskih delova je zaista ogromna. Nažalost, kod nas ima neopravdano visoku cenu. Bez obzira na to, ako je poluautomat vaš izbor potrudite se, možda vam uspe da naiđete na povoljnu ponudu. Za razliku od poluautomata, repetirke kalibra .22 LR su znatno pristupačnije i pri tome imaju značajno bolju pouzdanost i preciznost. Kod nas nisu retkost modeli Brno 1 i Brno 2 koje je proizvodila Češka Zbrojovka. Ovo su prefinjene, elegantne, pouzdane i vrlo precizne puške sa vrlo pristupačnom cenom. Iako ih je zamenila porodica Mod.452, većina delova je međusobno izmenjiva a samo oružje ne pokazuje znake posustajanja ni nakon više desetina hiljada ispucanih metaka. Zaslužuju svaku preporuku. Manje prefinjene ali jednako pouzdane I precizne su repetirke ruske proizvodnje. Kod nas su najčešće TOZ-17 i TOZ-18 mada se može naići i na druge modele. Savršeno upotrebljive, neke imaju i namenske optičke nišane sa turetima gde zauzeta daljina prati putanju projektila poput “pravih” snajperki. Odličan izbor uz minimalna ulaganja jer je cena polovnih komada veoma pristupačna. Naša Zastava je imala u ponudi model CZ-99 Precision ali ga više nema u katalogu kompanije. Za one koji žele vrhunski kvalitet bez obzira na cenu, pravi izbor bile bi Anshutz puške za biathlon discipliu nordijskog skijanja. Lagane, relativno kratke, sa po 5 okvira koji stoje u oružju, ove puške su idealno oružje za preživljavanje. Zatvarač se jednostavno kreće napred-nazad pokretom prsta, brzina paljbe je uporediva sa automatom a preciznost je na nivou vrhunskih takmičarskih modela (ove puške to i jesu). Jeftinija alternativa je austrijska ISCC sa kolenastim zatvaračem koja se nudi u više verzija, čak i kao “scout rifle”. Svojevremeno jei Zastava ponudila svoju pušku sa sličnim sistemom rada pod oznakom Mosquito. To bilo oružje prihvatljivog kvaliteta, uz par sitnih zamerki ali ih više nema u prodaji. Pojedine repetirke poput Sako, Tikka, Anshutz i sličnih dostižu vrlo visoku cenu. Ne ulazeći u opravdanost takvog pristupa, naglašavamo da je moguće kupiti veoma dobru polovnu repetirku za daleko manju svotu. Pritom, sa repetirkom koju niste puno platili možete da se “igrate” sa skraćivanjem cevi, postavljanjem različitih nišana, izradom sklopivog kundaka pa čak i “take down” tj. potpuno rasklopivim oružjem podesnim za nošenje u rancu.

Pištolj je u osnovi kompaktno, kratkocevno oružje sa poluautomatskim sistemom rada. Poput modela u drugim kalibrima, i za .22 LR javlja se dosta različitih konstrukcija i formata. Minijaturni modeli kao Beretta Mod.21 Jetfire (i njeni klonovi a’la Taurus PT-22 i slični) najjednostavnije konstrukcije zamišljeni su kao oružje “poslednjeg izbora” koje se koristi iz neposredne blizine, praktično kada ste u fizičkom kontaktu sa protivnikom. Pomenuli smo da .22 LR nije mudar izbor za samoodbrambeno oružje zbog problematične pouzdanosti, naročito u poluautomatima. Ako se već koristi u toj ulozi, najsigurnije je isprazniti pištolj u protivnika, prepuniti i po potrebi ponoviti postupak. Isto važi za agresivnog jazavca ili pse lutalice. U poređenju sa ovim “miš pištoljima” modeli srednjeg i punog formata predstavljaju daleko bolji izbor. Udobnija drška, veći kapacitet, duža nišanska linija, bolje okidanje… sve se to može naći u “sledećoj kategoriji”. To su uglavnom modeli nastali na osnovu pištolja u kalibrima 7,65 mm ili 9 mm K. Obzirom das u ovakva oružja neretko bila izbor raznih policijskih i vojnih formacija, ponuđeni modeli u .22 LR su bili opcija za jeftinu obiku i kondicioniranje. Pritom, kvalitet izrade je ostajao na visokom nivou. Tako su i danas vrlo cenjeni Walther PP (dok su PPK i TPH imali izvesne probleme sa pouzdanošću), Beretta Mod.70/71/72, Mauser HSc, Bernandelli Mod.60, Astra Constable, Llama Especial XV, Star FR, Erma EP-882 i slični… Sa druge strane Atlantika naveliko se proizvode pištolji za “plinking” tj. rekreativno streljaštvo i zabavu. Ovo oružje po formatu ulazi u kategoriju “full size” pištolja i nudi udoban hvat, odličnu nišansku sliku, minimum 10 metaka u okviru, doterano okidanje i ozbiljan rad na povećanju pouzdanosti. Najmasovnije je proizvođen Ruger Mk.I, II, II i IV koji je decenijama imao dvocifrenu cenu u dolarima (ključna odlika za popularnost u SAD). Ne treba zanemariti Colt Woodsman, Browning Buckmaster ili Hi Standard. Ovo pištolji vremenom postaju sve bliži sportskom oružju a uz upotrebnu vrednsot raste im i cena pa su danas skuplji od službenih Glock-ova i sličnih “plastikanera”. Naravno, ovaj trend se javio i kod pištolja kalibra .22 LR ali još uvek sporadično, uglavnom kao alternativa za vežbanje na stavdardnim modelima (kao Glock 44 ili Taurus TX-22). Kod nas, osim precenjene Berette Mod.70 nije retkost izvrsni ruski MCM Margolin. Sportski pištolj skladnih proporcija i prepoznatljive siluete koji je uzimao olimpijska odličja kod nas se može kupiti polovan za skromnu sumu. Toplo ga preporučujemo kao provereno bolje rešenje od Berette ili Rugera. Veoma pouzdan i precizan, nije glomazan poput modernijih takmičarskih pištolja a ako imate sreće da naiđete nnjegovu “civilnu” verziju Margo – nipošto nemojte propustiti priliku. Takmičarske “zveri” teške kategorije kod nas nije lako nabaviti. Novi modeli su preskupi a stare koji se mogu naći po niskoj ceni niko ne uvozi. Napr. fantastičan Hammerli 212 je idealno rešenje za teren. Čuveni Smith and Wesson (ispalio je 20.000 metaka bez zastoja) je malo pretežak ali odličan izbor. Stari Walther Olimpia (i njegove kineske kopije), Erma 85A, Beretta Mod.76/87 i slični, polovni koštaju par stotina evra a upotrebljivost im je na nivou najnovijih modela. Sa ovakvim oružjem uz pravilno određenu daljinu bez problema možete računati na pogotke na 50 i više metara. Eventualno korišćenje optičkog ili refleksnog nišana dodatno bi olakšalo posao. Tamo gde je dozvoljeno, prigušivač vam pruža komforniji trening a tokom lova nećete preplašiti sve životinje u okruženju.

Ultra laki SW revolver sa 8 metaka

Revolveri nude jednaku raznovrsnost po pitanju formata, daleko bogatiji izbor po pitanju dužine cevi i definitivno veću pouzdanost koja je za korisnike oružja za preživljavanje primarna osobina. U slučaju bilo kakvog problema, dovoljno je ponovo povući obarač i novi metak dolazi na red. Revolveri nisu osetljivi na tip i energetski potencijal municije kao pištolji, a za razliku od “starije braće” velikog kalibra, modeli u .22 LR neretko imaju 8 do 10 metaka u burencetu. Sasvim dovoljno za skoro svaki realan scenario. Odsustvo pomične navlake na gornjem delu oružja olakšava postavljanje najraznovrsnijih nišanskih uređaja, svetiljki, lasera… Ova kategorija oružja kod nas je prilično retka ali je to ne čini manje poželjnom. Postoje lagani, kompaktni modeli za kampere tzv. “kit gun” revolveri ali i takmičarski, teški, precizni modeli sa dugim cevima i savršenim okidanjem. U ovoj oblasti dominiraju američki proizvođači uz tek par evropskih. Osim preskupog Korth-a, tu je češki Alpha-Proj i poneki komad iz španskih pogona proizvođen do kasnih ’70-ih. Najveći izbor je očekivano kod Smith and Wesson-a mada i Ruger ima odlične modele, naročIto za ljubitelje “divljeg zapada” i SA revolvera. Imaju u ponudi modern revolver serije SP-101 pa čak i one sa polimerskim ramom. Cene su uglavnom veće nego kod pištolja. Nešto jeftini su brazlilci, Taurus i Rossi dok turski proizvođači koji rado kopiraju tuđa rešenja u kalibru .38 Spl/.357 Mag očigledno ne pronalaze interes u ovoj kategoriji.

Osim ovih konstrukcija, postoje i potpuno automatski modeli u kalibru .22 LR nastali sa ozbiljnim ambicijama da postanu službeno oružje vojske i policije. Svojevremeno je Švedska ispitivala automatsku pušku bullpup dizajna u ovom kalibru, a dok je bila deo SFRJ Slovenija je u Gorenju napravila jeftiniju verziju austrijskog modela Voere American AM-180 sa polimerskim delovima i preklopnim kundakom. Oružje se hranilo iz doboša kapaciteta 176 metaka pa je dobilo oznaku MGV-176. Cilj je bio naoružati pripadnike Civilne Zaštite i rezerni vojni sastav jeftinim automatskim oružjem sa visokom verovatnoćom pogađanja. Američki Intratec je svoj model Tec-22 nazvao “Scorpion” po famoznommodelu iza “gvozdene zavese” a otprilike u isto vreme privatne firme u Češkoj nude originalni model u ovom kalibru. Sudbina svih bila je ista. Glasna reklama, nikakav tržišni uspeh i prestanak proizvodnje. Problem je uglavnom bila niska pouzdanost ali i mehanička neotpornost jeftinog oružja. Po pravilu, nisu imali usporivač rafalne paljbe pa je kontrola bila teška a utrošak municije neplanirano veliki. Ipak, ove konstrukcije zaslužuju da budu pomenute, makar kao primer u kom pravcu ne treba ići…

D. Šaponjić

Olovna zrna municije .22 LR

Ukoliko nije bila skladištena u odgovarajućim uslovima možete primetiti beličast sloj kristalizovanog oksida. To može da poveća prečnik zrna i oteža ili spreči uvođenje metka u cev. Rešenje zaovaj problem je jednostavno. Blago nauljenom krpicom protrljajte zrno i uklonite naslage. Nakon takve intervencije slobodno možete da koristite municiju. Najčešći mehanički problem kod malokalibarskog oružja prave okviri. Trudite se da budu čisti, proveravajte da li su možda usne okvira (rađene od tankog lima) deformisane, ima li oštećenja… Olovna zrna municije .22 LR u donjem delu imaju žlebove u kojima se nalazi mazivo koje smanjuje frikciju i poolovljavanje cevi. Ukoliko vam metak kalibra .22 LR padne na tlo NIKADA ga nemojte koristiti. Mazivo je pokupilo i zalepilo za zrno sitne čestice mineralne prašine, peska i drugih materija koje se pri velikoj brzini ponašaju poput šmirgle i oštećuju unutrašnjost trase cevi. Ova municija je jeftina, nemojte zbog nje praviti skupe greške.

Kod održavanja malokalibarskog oružja bitno je ukloniti naslage olova iz cevi. Iako mnogi proizvođači koriste bakarisana zrna ona ostavljaju trag u cevi u vidu naslaga koje ometaju pravilno vođenje zrna i smanjuju preciznost. Povremeno čišćenje mesinganom četkom i rastvaračima olova (poput amonijaka) rešiće problem. Sama municija je nisko korozivna i malo je verovatno da će oštetiti cev.