Zaustavljanje krvarenja
Kada ste u prirodi, najčešće povrede su posekotine, koje dovode do krvarenja i prelomi, uglavnom izazvani padovima. I jedne i druge izuzetno su opasne, pogotovu kada pomoć nije brza i stručno izvedena. Unutrašnja krvarenja nije moguće kontrolisati prvom pomoći i svaka sumnja na njih, zahteva neodložan transport povređenog do medicinske ustanove, u najkraćem mogućem roku. Spoljna krvarenja moguće je kontrolisati u uslovima prve pomoći. Rane stvaraju dva problema: pre svega, krvarenje može dovesti do šoka, a ako se ne kontroliše i do smrtnog ishoda i drugo, svaki otvor na koži prouzrokovan ranama može da se inficira, tako da je obavezno da rana i koža oko nje, ostanu što čistije.
Postoje tri načina za zaustavljanje krvarenja:
Direktni pritisak. Jedan od najefikasnijih načina za zaustavljanje krvarenja je direktan pritisak. Postavljanjem sterilnog materijala na ranu, ako vam je dostupan ili čistog komada tkanine i pažljivim, ali čvrstim pritiskom na ranu – zaustavlja se krvarenje. U slučaju da nemate sterilan zavoj, gazu ili drugi odgovarajući materijal, moguće je zaustaviti krvarenje i rukom. Međutim, treba razmišljati o infekciji, tako da je ovo dozvoljeno samo u krajnjoj nuždi. Kada koristite sterilni materijal, on bi trebalo da bude dovoljno veliki da pokrije ranu i deo okolne, neoštećene kože. Vrlo često će se desiti da krv probije kroz prvi sloj sterilnog materijala, tada je preko njega potrebno staviti još jedan, a ako je potrebno i treći. Vezivanjem zavoja preko rane i sterilnog materijala, moguće je da zadržite pritisak i sprečite pomeranje materijala, bez konstantnog pritiska rukama. Tom prilikom, pazite da zavoj ne stegnete previše, da se ne zaustavi protok krvi ka okolnom tkivu.
Pritisak na ranu, omogućava organizmu da sopstvenim mehanizmima uspori i na kraju zaustavi krvarenje. Oštećeni krajevi krvnih sudova će se skupiti i povlačiti da bi zaustavili krvarenje, a iz okolnog tkiva oslobodiće se reagensi, koji će ubrzati zgrušavanje krvi. Bez obzira što je krvarenje zaustavljeno, povređeni je još u opasnosti od padanja u šok, tako da je osnovno da se odmara, uz stalno prisustvo nekoga ko će motriti na njega. Jer, svako uzbuđenje dovodi do povećanja pritiska i mogućeg ponovnog krvarenja. Povređeni ekstremitet podignite iznad nivoa srca, sve dok ne pogoršava povredu. Ovo podizanje ne samo što smanjuje dotok krvi, već omogućava i venama da izvuku deo krvi iz ekstremiteta, što će smanjiti njen gubitak. Podignuti ekstremitet trebalo bi da bude oslonjen, kako bi se smanjio rad mišića, bilo da ga pružalac prve pomoći drži, bilo da se obezbedi odgovarajući oslonac. Indirektan pritisak. Ukoliko je zbog ozbiljnosti povrede krvarenje nemoguće zaustaviti direktnim pritiskom, probajte sa indirektnim pritiskom na arterije, koje dovode krv do rane. Ovo je moguće samo kada je reč o arterijskom krvarenju, tako da je u ovom slučaju, važno identifikovati tip krvarenja.
Arterijska krv dolazi direktno iz srca i pluća, puna kiseonika i ima svetlocrvenu boju. Pored toga, krvarenje je u mlazevima, u tempu srčanih otkucaja. Venska krv je već predala kiseonik koji nosi ćelijama, i nalazi se u povratku do srca i pluća. Zbog toga je ova krv tamnocrvene boje i teče stalno, za razliku od arterijske. Da bi se zaustavila arterijska krv, potrebno je palčevima pritisnuti odgovarajući krvni sud.
R. K.
