Borba sa čelikom

Ostalo je još da naoštrimo nož, obeležimo našim logom i napravimo futrolu. Kako bi se uverili da je naš prvenac sposoban da odgovori svim zahtevima na terenu, moramo da ga pre svega objektivno istestiramo…

U “Kalibru” je već objavljivano kako se oštri nož. Za one koji su propustili, vredi ponoviti. Našeg novog ljubimca je najlakše i najbolje naoštriti pomoću brusnog papira, koji je postavljen na ravan komad tvrde gume. Podloga za “miša” je dobro rešenje, ali je ipak bolje za iskusnije oštrače. Početnici, u koje se nekada ubrajao i autor teksta, imaju običaj da nož pritiskaju prejako. Kada je sve spremno, počinjemo rad sa grubljim granulacijama, pa napredujemo prema finijim. Kao i kod brušenja, bitno je da se sve radi ravnomerno.

Recept za uspeh je konstantan, ne prejak pritisak, jednak broj prevlačenja sa obe strane i praćenje kontura. Ravni deo reza (ukoliko postoji), oštri se prevlačenjem sečiva od reza prema leđima dok se zakrivljeni oštri praćenjem krivine reza. Sećate li se da smo vrh i rez prilikom početnog brušenja ostavili malo duži, odnosno širi za milimetara-dva? Ovo će nam dobro doći i kod oštrenja. Prilikom završnog brušenja, bez obzira na našu pažnju i stalno hlađenje sečiva, ipak dolazi do pregrejavanja reza i određenog gubitka tvrdoće. Zato je potrebno povući ivicu reza za pola milimetra ili milimetar.

Na taj način dolazimo do čelika koji nije pregrejan i ima punu tvrdoću. Kao pokazatelj da je posao završen služi nam pojava tzv. žice na rezu. Čim se rez “prevrne”, oštrimo drugu stranu do iste pojave. Zatim postepeno prelazimo na finije granulacije da bi se rez što finije ispolirao. I kao šlag na tortu, dolazi kožni strop sa nanešenom polir pastom. Na ovaj način rez postaje savršeno ispoliran poput ogledala.

Izrada futrola

Kao što smo već rekli, dobar nož zaslužuje i dobru futrolu. Ona može da izgleda kao da je izašla iz “Rata zvezda”, ili da bude vrlo jednostavnog dizajna. Kako je naš nož jednostavnog i funkcionalnog dizajna, red je i da njegova životna pratilja bude takva. Koža biljno štavljena verovatno je najbolji materijal za izradu. Istina, malo je teže doći do nje, pa vam može poslužiti i ona što je štavljena hrom -oksidom kao zamenom. Ali ponavljam, biljno štavljena koža bi ipak trebalo da bude vaš prvi izbor. Sama izrada je prilično jednostavna.

Prvo bi trebalo da napravimo papirni šablon. Koristeći nož kao meru, ocrtamo približne dimenzije buduće futrole na papir. Isečemo šablon i uverimo se da dimenzije odgovaraju našem nožu. Koristeći šablon iscrtamo konture buduće futrole na koži (sa unutrašnje strane!) i onda ih isečemo. Nož zaštitimo pomoću selotejp trake ili još bolje, tanke PVC folije koja se koristi u domaćinstvu. Ovo nije neophodno, ali olakšava život, pogotovo kada su u pitanju noževi od ugljeničnog čelika.

Kožu dobro nakvasimo u toploj vodi da omekša i postane plastična. Nož umotamo u kožu i prstima damo odgovarajući oblik futroli. Kada se koža malo osuši, zalepimo umetak koji treba da spreči presecanje konca, kojim će futrola biti šivena. Sa zadnje strane zašijemo petlju za nošenje na kajišu, a onda zalepimo preostali deo koji ćemo šiti. Ukoliko vađenje noža ne ide lako, napravimo odgovarajuće izmene i sve ponovo zalepimo. Kada se uverimo da nož može slobodno da se stavlja u futrolu i vadi iz nje, pristupamo prvom brušenju futrole. Cilj je da uklonimo višak bespotrebne kože. Posle toga pristupamo obeležavanju rupa. Rupe za provlačenje konca je najbolje izbušiti na stubnoj bušilici sa burgijom 1,5 mm ili pomoću odgovarajuće igle koju možemo napraviti od običnog eksera.

Po potrebi rupe razvrtimo šilom i sve zašijemo jakim, kvalitetnim koncem. Kada završimo sa šivenjem, krećemo sa završnim brušenjem ivica. Na taj način, dobijamo uredan izgled buduće futrole. Na red dolazi i voskiranje. Cilj voskirenja je višestruk. Prvo, koža se na ovaj način štiti i postaje otporna na vlagu, odnosno truljenje. Pošto se na ovaj način koža ukruti i otvrdne, postaje daleko otpornija i na prosecanje. Nekada davno, oklopi su izrađivani od kože i ojačavani su voskirenjem. Osim toga, prilikom voskiranja, koža se malo i skupi, pa se na taj način povećava trenje izmedju noža i futrole. Drugim rečima, manje su šanse da izgubimo našeg ljubimca. Samo voskiranje se izvodi tako što otopimo pčelinji vosak i utrljavamo ga u blago zagrejanu kožu.

To se najlakše radi pomoću stare četkice za zube. Čim nanesemo vosak na kožu dolazi do njegovog hlađenja i stvrdnjavanja, pa je potrebno da ga ponovo zagrejemo. Na taj način koža bolje upija vosak. Kada završimo ovaj postupak, višak voska jednostavno uklonimo sa krpom ili još bolje, starom ženskom najlon čarapom. Ovako zaštićena futrola će biti u stanju da istrpi i decenije terenske upotrebe bez problema. Ovaj proces većina muškaraca odrađuje u kuhinji, pa tako i autor ovog teksta.

Pošto ženski deo populacije ne gleda nimalo blagonaklono na prisustvo jačeg pola u tom ženskom hramu, najbolje je da voskiranje radite kada ih ispratite iz vašeg toplog doma. Na taj način, imate dovoljno vremena da uklonite tragove voska koji je pokapao kuhinjski inventar. Nemojte reći da vas nisam upozorio!

Završni test

Nemoguće je osmisliti test koji će biti univerzalan za sve tipove noževa. Za kuhinjske noževe će biti dovoljno da odete do kuhinje i iseckate povrće i meso koje ćete koristiti za ručak. Pri tome ocenjujete kako vam nož leži u ruci, odnosno udobnost pri različitim hvatovima, lakoću sa kojom sečete meso ili seckate šargarepu, luk i slično.

Ukoliko pravite nož poput ovog našeg, onda prevashodno treba da utvrdite njegovo ponašanje u radu sa i u drvetu. Možete presecati letvu, možda raditi batoning, rezbariti npr. kašiku i slično. Posle radova testirajte nož na oštrinu, tako što ćete brijati dlake na podlaktici, ili na listu tankog papira. Pošto ovaj nož mogu da koriste i lovci za pripremu raznoraznih lovačkih specijaliteta, testirajte ga u kuhinji na gore opisani način. Ukoliko nož i dalje drži oštrinu, možete biti vrlo zadovoljni.

Da li se sva ova muka isplati? Ako gledate ekonomski momenat i vreme potrebno da se uradi nož, pogotovo ako ste početnik bez ikakvog alata, teško da može da se nađe opravdanje. Mnogo je jednostavnije i često jeftinije da vam nož odradi neko od proverenih majstora.

S druge strane, satisfakcija da ste vi uradili nešto što samo mali deo populacije zna i može da uradi je nemerljiva. Da ne pominjemo da sada posedujete kvalitetan nož kakav ste oduvek želeli.

Ecovanje

Postupak kojim se pomoću struje gravira metal. Biće vam potreban šablon-oznaka koju želite da nanesete. Najlakše je da odete do prvog firmopisca koji će vam uraditi odgovarajući šablon. Sećate se onih slova-oznaka na vratima raznih firmi? To se zove pozitiv.

Međutim, nama trebaju negativi. Negativ zalepimo na mesto gde želimo da ostane oznaka i zaštitimo okolno područje selotejpom ili izolir trakom. Plus pol baterije od 9 V ili ispravljača povežemo za radni komad, dok na minus pol namotamo komadić pamučne vate ili pričvrstimo štapić za čišćenje ušiju. Vatu blago natopimo elektrolitom (zasićeni rastvor kuhinjske soli u vodi), lagano pritiskamo preko šablona. Na delu čelika koji nije zaštićen šablonom i izolir trakom ostajaće tamni tragovi. Što duže radimo ovaj proces, to će trag u metalu biti dublji.

Kada završimo sa ecovanjem, detaljno isperemo vodom sečivo i preostaje nam još samo da testiramo naše remek delo.

foto: Ninoslav TRIFUNOVIĆ