Volijeri – sigurna kuća

Kako je „Kalibar“ čitana i cenjena revija, a u našim udruženjima je sve veći broj mladih i agilnijih ljudi koji žele dobro i napredak svojim društvima, prenećemo u potpunosti naš stav oko letnjeg ispuštanja mladih fazana

Tokom leta, lovci imaju pune ruke posla, jer se iz naših fazanerija nabavljaju fazanski pilići koji se puštaju u lovišta. Već nekoliko decenija, ovaj posao mnogi rade rutinski i sa mnogo propusta, a efekti u lovištu su jako mali ili skoro nikakvi.

Obazrivo sa ispuštanjem

Koji su osnovni uslovi za uspešno preživljavanje fazančića u lovištu? Reviri moraju biti očišćeni od predatora. Intenzivan lov lisica i šakala daje rezultate, a ne mali broj lovačkih udruženja, daje i stimulacije za odstrel predatora u vidu municije, odrađenih akcija, dodatnih lovova ili smanjenja članarine. Ukoliko nismo to uradili, puštanje fazana na takve terene, slobodno možemo nazvati prihranom predatora i lokalnog stanovništva i bacanjem našeg sve teže skupljenog novca! Sam način ispuštanja i unošenja u lovište je prilično šaren. Nagledao sam se svega i to je jedan od glavnih razloga za ovaj tekst. Imamo slučajeve kada se fazančići razdele po sekcijama ili selima i jednostavno ispuste iz gajbica u lovište i to po sistemu – ovde je opozicija upravnom odboru, gajba-dve više, ovde ovako, tamo onako… Efekat takvog puštanja je ravan nuli. Fazančiće pojedu lisice i šakali, psi lutalice i drugi predatori. Ono malo što (pre)ostane izlazi na lokalne puteve, gde strada od vozila ili ih lokalno, nesavesno stanovništvo jednostavno omlati motkama i nosi kući. Takvih slučajeva je bilo mnogo.

Prihvatilišta su različite građe, veličine i namene. Ne retko fazančiće naguraju u nekakve ambare ili magacine dok ih ne podele i ispuste, tu redovno ima nekakva rupa, pa jedan deo izađe, uleti i kuna ili tvor, pa bude i gubitaka i opet dođemo na isto – naš lovački novac je bukvalno bačen. Postoje i primeri kada lovci imaju prihvatilišta, čak i bez krova, prvih dana ih čuvaju i hrane koncentratom, da bi posle nedelju-dve neko iz upravnog odbora ili njemu sličan, zaključio da su fazančići podivljali i povukao ljude sa čuvanja fazana. Efekti ovakog „unošenja“ su od 2 do 10% ulovljenih prstenovanih fazana, kasnije u sezoni. Tužno i žalosno. Takođe i takvi fazančići vrlo brzo izlaze na prve asvaltne puteve i to u grupama, gde takođe stradaju od vozila, predatora ili nekog nesavesnog prolaznika.
Veliki broj fazančića ispušta se baš u ovom periodu – od sredine jula do sredine avgusta, kada su česte nagle promene vremena, oluje sa gradom ili jaki pljuskovi i nagla zahlađenja posle velikih vrućina. Upravo tada, prilikom lošeg ispuštanja ili neadekvatnog prihvatilišta – veliki broj fazančića strada od nevremena i gubici se nekada broje u desetinama i stotinama. Česte su i neadekvatne volijere sa starom žicom, koja je pri kraju svog radnog veka, tako da je bilo više slučajeva upada pasa lutalica, koji su u čoporima ili parovima nanosili štetu u vidu desetina i stotina udavljenih fazana i fazančića. Naravno, naknada štete u takvim slučajevima nije moguća, pa tako lovci svakako ostaju oštećeni i bez ikakve mogućnosti nadoknade.

Napomenimo i da nisu sve fazanerije uvek korektne, pa nekada isporuče i piliće koji nisu traženog i plaćenog uzrasta, budu manji i lošijeg kvaliteta, pa je i tada procenat uginuća i gubitaka znatno veći prvih nekoliko dana. Posebno kada takvi fazančići budu ispušteni na mesta ili lovište gde nema pripreme u vidu proseka, pojilica, dodatnog koncentrata i lovaca koji ih čuvaju.

Uticaj klimatskih promena

Dosadašnje ispuštanje i prihvat fazančića treba poptuno ukinuti. Najbolji rezultati se postižu kada se fazani ispuštaju direktno pred pušku i to rano ujutru pred lov. Iskustva iz fazanerija koja imaju svoje poligone za izlov divljači su pokazala da je daleko najbolji procenat ulova sa ispuštanjem sat vremena pred početak lova. Ispuštanje fazana dva ili tri dana pre lova nema nikakve efekte i predstavlja bacanje naših para. Fazan je velika lutalica, posebno kvalitetan ispušten fazan koji se ne zadržava u reviru ukoliko nema hranilišta, remiza i pojilišta. Nije redak slučaj da se prstenovani fazani nađu i ulove i više kilometara od mesta ispuštanja. Beležimo i slučajeve da su fazani nalaženi i da su preleteli velike reke poput Save i Dunava, a poslednji fazani koji su jesenas puštani u poplavljene revire u Obrenovcu, nisu se zadržali tu, nego su lovljeni i do 10 km od mesta puštanja. Lovci su ih lako prepoznali po specifičnoj boji, koja se razlikuje od ostalih, standarno crvenih fazana. Sa fazanerijama se prave ugovori za kupovinu odraslih fazana, koji se isporučuju dan ili dva pred početak lova i samim tim unose isti dan ili dan pre lova u lovište.

Šta uraditi kada je u pitanju malo udruženje, a fazanerija nije ni blizu niti može da isporuči odrasle fazane u toku lovne sezone? Napraviti volijeru koju je lako moguće čuvati i obilaziti i fazančiće smestiti u nju. Hrana za fazančiće je dostupna i nije skupa. Žitarice, lomljeno zrno, prekrupa, koncentrat i povrće. Oni brzo napreduju u takvim uslovima koji su slični i isti kao i u fazaneriji. Gubici su minimalni ili ih nema, posebno kada fazančići imaju 10 i više nedelja. Jednostavno su otporniji. I tada od 300 ili 500 komada nemamo izlov do 10% kada ih unesemo u lovište, već imamo celokupan broj sa kojim raspolažemo. Posle prvih nedelja, kada se matični fond u lovištu polako izlovljava, od prvog novembra krećemo sa ispuštanjem. Pored ispuštanja za lokalne lovce, lovni radnici imaju i određen broj fazana za eventulanu organizaciju lovnog-turizma za domaće lovce, za lov za veterane ili gostinske lovove.

Sve je veći broj udruženja koja ovako rade i podižu svoje volijere, pa jedan broj fazana ostaje i za prolećno ispuštanje i prirodnu reprodukciju. Zabluda je da odrastao fazan nije dobar za prirodnu reprodukciju kada se ispušta u aprilu. Dobro odnegovani fazani, koji su u punoj kondiciji, kada se ispuste u dobro pripremljene revire sa dovoljno hrane i bez predatora, i te kako daju svoj doprinos leglima u prirodnoj reprodukciji.
Naše fazanerije i dalje rade kako rade, naš stav nije protiv njih, naprotiv, potrebne su nam sve više, jer intenzivna poljoprivreda i klimatske promene i te kako utiču na fondove divljači. Koliko god se neki stariji lovci mrgodili i negodovali – budućnost je izvesna, fazan iz fazanerije postaje divljač koju sve više imamo u lovištu i lovimo. Bilo na poligonima, ili u delovima lovišta gde su ispušteni pred lov.
Napomenimo da fazanska divljač ne voli nagle promene vremena, velike vrućine i jutra bez rose. Upravo je ove godine retkost videti koku sa više od pet pilića! Obilazeći lovišta, okom kamere zabeležili smo mnogo fazanki koje vode jedno ili tri pileta. Retko više. Zato i treba čuvati svako kupljeno fazansko pile, gajiti ga da stasa u odraslog i operjalog fazana, koji solidno ili dobro leti. Jer nema gore situacije kada lovci znaju da su mukom skupili novac, kupili stotine ili hiljade fazančića, a već od sredine novembra imaju prilično pusto lovište bez fazana!

Tekst i snimci: Mr. Vladimir MIJAILOVIĆ