Igor Todić

Adekvatan metak – ključ uspeha

Imati dobrog prijatelja vredno je zlata, ali imati prijatelja-lovca sa kojim se bez reči razumete, a još živi u JAR – neprocenljivo!
Čuveni advokat iz Tampe bio je više nego spreman da mi savetima izađe u susret. Bilo mi je drago da je lovac, čija kuća ima trofeje koji po kvalitetu i brojnosti uveliko prevazilaze mnoge prirodnjačke muzeje, slično razmišljao i imao zaključke do kojih sam i sam došao.

U potrazi za idealnim metkom za lov na veliku petorku uključio se i PPU
U potrazi za idealnim metkom za lov na veliku petorku uključio se i PPU

Najteži deo pripreme puške skromne kinetičke energije u stvari se ticalo nabavke adekvatne municije od koje se praktično očekivalo da prevaziđe mogućnosti metka .45/70 Goverment. Istraživanje literature me je dovelo do lovca koji za svoje safarije nosi isključivo ovo oružje u pomenutom kalibru. Da li zbog marketinga ili neospornog kvaliteta, ali Vins Lupo sa Floride za svoje avanture koristio je isključivo municiju malo poznatog proizvođača – „Garrett“ i to laboracije sa 420 grejna teškim zrnima širokog i ravnog vrha izrađenim od tvrde legure olova, za koje je tvrdio da su vrhunski penetratori.
Velika tvrdoća olovnog zrna predstavlja balansiranu kombinaciju legiranja kalajem (livnost), arsenom i srebrom (tvrdoća), uz kaljenje zrna ispuštanjem iz kokile u hladnu vodu. Svaka greška može da vodi do tvrdog ali krtog zrna koje bi se pri udaru u cilj raspalo. Zbog toga su receptura i tehnologija za izradu tvrdih ali žilavih olovnih (hard kast) zrna poslovna tajna svakog proizvođača. Još jedna od prednosti olovnih nad zrnima sa bakarnom košuljicom je u nižim pritiscima urezivanja u žlebove, što na kraju rezultira većom početnom brzinom na istim pritiscima.

Odlučili smo se za konus, umesto povoljnijeg ali za izradu složenijeg oživala
Odlučili smo se za konus, umesto povoljnijeg ali za izradu složenijeg oživala

Na žalost, u Srbiji nije bilo moguće kupiti ništa od municije za .45/70 sa zrnima koja bi tvrdoćom i težinom bila na visini zadatka, a nadanje da ću u JAR uspeti da nađem nešto slično bilo mi je riskantno, pa sam pomoć potrazio od Mihaila Topalovića, tehničkog direktora u fabrici municije „Prvi partizan“ iz Užica. Kao neko ko proizvodi metak tog kalibra i plasira velike količine municije u SAD, Mihailo i njegov tim inženjera bili su spremni da čuju različite ideje i predloge koji su ovom kalibru mogli da povećaju upotrebnu vrednost.

Zahtevan zadatak za PPU

Projektni zadatak je bio razvoj municije sa zrnima ne lakšim od 400 grejna, od materijala što veće gustine, oblika optimizovanog za penetraciju i sa maksimalnim srednjim pritiscima koji uveliko prevazilaze CIP standard. Prema tom standardu, maksimalni srednji pritisak iznosi 2.200 bara, ali veći svetski proizvođači uveliko proizvode municiju sa pritiscima koji idu i do 2.760 bara. Ovakva municija ne bi predstavljala problem modernim konstrukcijama kao što je Marlin 1895. Kako to obično biva, zadatak je bilo mnogo lakše osmisliti nego sprovesti u delo.
Snažni tropski kalibri imaju čaure velikog kapaciteta, zbog čega nije od značaja kolika je gustina materijala, t.j koliko će im zapremine čaure „pojesti“ zrno. U takvim slučajevima bakarni monoliti su odličan izbor ali manja zapremina čaure .45/70 naterala nas je da razmišljamo u pravcu zrna sa olovnim jezgrom.

Olovno jezgro u kombinaciji sa debelom košuljicom omogućuju ekstremnu penetraciju
Olovno jezgro u kombinaciji sa debelom košuljicom omogućuju ekstremnu penetraciju

Primer dobrog rešenja su zrna ravnog vrha PB, izrađena od legure bakra sa velikom šupljinom u zadnjem delu, sa olovnom ispunom. Južnoafrički proizvođac zrna „GS Kastom“ takođe ima jedno zanimljivo rešenje, a to je primena niza vodećih prstenova (drive bands), umesto klasičnih zrna punog prečnika. Na ovaj način smanjen je pritisak urezivanja tvrdog bakra u žlebove, što rezultira povećanjem brzine za oko 30 m/s i to bez uvećanja pritisaka. Prema rečima Topalovića, ovi žlebovi su zaista revolucionaran izum, koji na žalost nikada neće postati masovan trend zbog visoke proizvodne cene.

Sinteza dva rešenja

Moja ideja je bila da se ova dva koncepta spoje u jedinstveno rešenje, čime bi se praktično dobio savršen penetrator – zrno ravnog vrha od tvrdog nedeformabilnog materijala (100% bakar) optimizovano za duboku penetraciju, dok veće barutno punjenje (korišćenje relativno kraćih zrna uvećava barutnu komoru) i prstenovi značajno podižu brzinu. Iskusan Mihailov tim angažovao se oko kompletnih proračuna i tehničke dokumentacije, kao i same izrade prototipova. Posebnu zahvalnost dugujem zajedničkom prijatelju, a od skora i našem saradniku na polju balistike Aci Poliću koji je pružio doprinos prilikom razvoja projektila, posebno dela koji se tiče terminalne stabilnosti i penetracije, tačnije odnosa masa bakra i olova u zrnu.
Nestabilno zrno bi neutralisalo sve napore da se dobije zrno visoke penetracije. Posle više prototipova konačno smo dobili zrno kojim smo svi bili zadovoljni. Vodeći se prosečnim maksimalnim pritiscima od 2.760 bara, ostvarena je brzina na ustima cevi od 560 m/s što zrnu daje sad već respektabilnih 4.000 džula. Da bi dobijenu laboraciju ocenili čistom peticom, ostalo je da proverimo još dva parmetra – preciznost i probojnost.

Boca – „jedinica probojnosti“

Samo za potrebe testa preciznosti stavio sam optički nišan na pušku ali zbog snažnog trzaja iskoristio sam skaut optiku, koja je od oka udaljena tridesetak centimetara. Do sada me nikada nije ritnula mazga, ali mislim da ne može biti gore od trzaja lagane puške engleskog, ravnog i neobično uskog kundaka, ali to je bila cena koju sam morao da platim. Grupa pogodaka se ni po veličini ni po poziciji nije razlikovala od grupe dobijene sa standardnom municijom sa zrnom iste težine.

Neki od prototipova zrna pre punjenja olovnim jezgrom izrađeni su od čistog bakra
Neki od prototipova zrna pre punjenja olovnim jezgrom izrađeni su od čistog bakra

Budući da se projektil u vodi ponaša vrlo slično kao i u tkivu, vrlo često testiram nove tipove municije pucanjem u PET boce od šest litara, u kojima se prodaje flaširana voda. Testiranje je malo naporno, ali jeftino i pouzdano. Uobičajena penetracija karabinske municije, u zavisnosti od tipa zrna i kalibra, kreće se od 3 do 7 boca, pa sam u svrhu ispitivanje ove municije poređao 10 boca, kako bih bi siguran da ću uhvatiti projektil.
Na moje veliko iznenađenje, zrno je probilo svih 150 cm vode i zarilo se u grudobran! Ovakva performansa apsolutno je prevazišla sva moja očekivanja, ali i rezultate na koje sam nailazio u praksi i literaturi, što me je učinilo više nego sigurnim da smo svi odlično odradili svoj deo i da ću potpuno biti ravnopravan sa lovcima koji su se odlučili za daleko snažnije kalibre.

Tekst i slike: Igor TODIĆ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još