Odlična preciznost
Varmint kalibri, odnosno kalibri namenjeni za lov na glodare, veverice, lisice, divlje mačke i druge sitnije životinje, mogu grubo da se podele na dve velike grupe. U prvu grupu spadaju relativno snažni, pre svega izrazito „brzi“ kalibri: .22-250 Remington, .22-250 AI, ili .22 Swift, čija prednost leži u efikasnom dometu preko 300 m zahvaljujući položenoj putanji. Najveći nedostatak je nešto snažniji trzaj i viši pritisci, kao rezultat potrebe za većom početnom brzinom, što skraćuje vek cevi. Slabiji kalibri, kao što su .22 Hornet, .222 i .223 Remington, ne stvaraju takve probleme, ali su njihova lagana zrna osetljivija na dejstvo vetra, trajektorija nešto zakrivljenija i time, efikasni domet manji. Dva svetska diva, jedan na polju naoružanja – „Remington“ i drugi, na polju municije – „Hornady“, udružili su snage na projektu stvaranja univerzalnog varmint kalibra i prema prvim reakcijama – uspeli su.
Kalibar svih pometnutih varmint kalibara i snažnijih i slabijih, „vrti“ se negde oko 5,5 mm i svi su američkog porekla. U Evropi, gde je odavno na snazi metrički sistem mera, konstruktori municije oduvek su radije koristili okrugle brojeve, tako da su još u 19. veku u Švajcarskoj i Nemačkoj postojali kalibri od 5 mm. Oni su danas iščezli, ali preimućstva manjeg kalibra nisu ostala neprimećena u SAD: zrna manjeg kalibra u načelu su laganija i mogu da se ispaljuju većom početnom brzinom, čime se postiže položenija putanja, veći efikasni domet i slabiji trzaj, dok je efikasnost na cilju, iako manja, sasvim dovoljna protiv sitnih štetočina. S druge strane, lakše zrno teže „zadržava“ brzinu, uticaj vetra je izraženiji, ali savremenim saznanjima iz odlasti aerodinamike, ovaj nedostatak može donekle da se koriguje oblikom zrna. Tako su nastali, do danas izolovani pokušaji puškara kao što su C.H. Stoking i B. Foker, koji su eksperimentisali sa čaurom .223 Remington, prilagođenu zrnu prečnika 0,20 inča (5,08 mm), kao i G.O. Ešlija, koji je za svoj .20-28A koristio čauru .222 Remington, pri čemu se .20 odnosi na zrno, brojka 28 na masu barutnog punjenja u grejnima (1,81 g), dok je A, skračenica od Ashley (Ešli). Ono što Ešli nije uspeo, bilo je da ubedi nekog većeg proizvođača municije da proizvodi njegovu municiju. Jer ne zaboravimo, na tržištu se nudi ogroman broj najrazličitijih kalibara, pa ako neko želi da uvede još koji, za to treba veoma dobar razlog i naravno novca. Što Ešliju nije uspelo, jeste Todu Kindleru, pasioniranom eksperimentatoru na polju varmint kalibara. Čovek je uspeo da ubedi Volta Bergena iz firme „Berger Bullets“ i Stiva Hornjadija iz „Hornady Manufacturing“, da krenu u proizvodnju municije na bazi čaure .223 Remington, u kalibru .20, koja se odlično pokazala za varmint. Očigledno, Hornjadiju se ideja svidela i odlučeno je da se u saradnji sa gigantom „Remingtonom“ ode i korak dalje. Novi .204 Remington, uprkos tvrdnjama da je zasnovan na .223 Remingtonu, koristi čauru dužine 47 mm, vrlo blagog koničnog oblika, čime se stvaraju uslovi za visoku efikasnost sagorevanja baruta i odličnu preciznost. Prečnik danceta je kao kod .223 Remington (9,6 mm), ali s obzirom da je čaura duža i prečnik na gornjem delu ispod konusa veći (9,14 mm u odnosu na 9 mm), kapacitet je takođe uvećan. Blaga koničnost omogućena je i manjim pritiskom unutar cevi nego kod, npr. „vrućih“ .22 Swift ili .22-250, uz zadržano pouzdano izvlačenje čaure posle opaljenja. Što se tiče zrna, prečnik iznosi 5,2 mm, a zasad samo dva proizvođača nude municiju .204 Remington: „Hornady“, „Berger“ i odnedavno „Winchester“. „Hornady“ nudi svoje poznato lagano V-Max zrno, mase 32 grs (2,06 g) i fantastične početne brzine od 1280 m/s, dok duže i teže, boat-tail Bergerovo zrno ima masu 40 grs (2,58 g) i početnu brzinu 1219 m/s. Uporedni prikaz municije .204 Ruger i .22 Swift prikazan je u tabelama. Ako se uporede balistički parametri za zrna iste mase (40 grs, 2,58 g), primetno je da Swift ima veću početnu brzinu, ali, zahvaljujući manjem prečniku zrna, odnosno boljoj aerodinamici, .204 Ruger već posle udaljenosti od nekih 150 m, stiče prednost, koja se do ekstremnih daljina samo povećava.
Što se tiče trajektorija, one su do oko 200-250 m jednake, dok na udaljenostima preko 300-350 m, .204 Ruger takođe odnosi prevagu. Lako zrno .204 Ruger i teško .22 Swift, s druge strane predstavljaju ekstremne slučajeve i na prvi pogled se ne mogu direktno porediti, ali uprkos upola manjoj kinetičkoj energiji .204 Ruger, pad putanje je na ekstremnim udaljenostima tek nešto veći, nego kod teškog zrna .22 Swift. Valja reći da protiv sitnih glodara i drugih manjih životinja, od mnogo većeg značaja je položena trajektorija, nego kinetička energija. Iz toga sledi, da je na ovom polju, od razmatranih zrna najpogodnije je teško Bergerovo zrno kalibra .204 Ruger. Prema objavljenim podacima, uticaj vetra je zahvaljujući manjem prečniku zrna kod .204 Ruger kao i kod .22 Swift, što je hvale vredno postignuće. S druge strane, .22-250 Remington (50-60 grs, 762-1135 m/s) ima pad trajektorije od 8,9-10,7 cm na 274 m i 32,5-39,4 cm na 366 m, dakle više od bilo koje razmatrane municije .204 Ruger. Slabije vrste varmint municije, .222 ili .223 Remington (50-62 grs, 922-1006 m/s) na 366 m imaju pad putanje od 53,8-76 cm, dok .22 Hornet (45 grs, 820 m/s) čak 188 cm, tako da protiv .204 Ruger, nemaju „nikakve šanse“. Prednost slabijih varmint kalibara leži u manjem trzaju u odnosu na .204 Ruger, ali prema objavljenim podacima, .204 Ruger trza „taman“ toliko, da se cilj, posle svakog ispaljenog metka, još uvek nalazi unutar vidnog polja optičkog nišana, omogućavajući bitnu proveru efekta dejstva i eventualno ponavljanje bez često bezuspešnog ponovnog traženja cilja. Ostvarene grupe pogodaka, pri gađanju iz puške Ruger model 77 sa cevi dužine 26 inča (660 mm), korakom ožlebljenja od 12 inča i opremljenom sjajnom optikom Leupold VX-II 6-18×40, ostvarivane su odlične grupe pogodaka od 11-19 mm na 100 jardi (91 m), a prosečno 14,5 mm, sa različitim tipovima municije! Pri upotrebi puške Savage Model 12 sa cevi takođe dužine 26 inča i optikom Mueler 8,5-25×50, grupe pogodaka dostizale su čak i do 9,5 mm na 91 m sa Hornady municijom (manje od dva prečnika zrna), dok je rezultat sa težom Berger municijom dostizao 14 mm! Na ovako visoku preciznost nije uticao ni pomalo širok dijapazon početnih brzina, koji je kod lakše municije od 32 grs bio u intervalu od 1229 do 1275 m/s, što je manje od nominalnih 1280 m/s, ali treba imati u vidu nižu ambijentalnu temperaturu, pri kojoj je testiranje izvršeno. Ukoliko napori vezani za smanjenje intervala početne brzine zrna, može se očekivati samo dodatno povećanje ionako odlične preciznosti. Prema svemu navedenom, tvorci kalibra .204 Ruger apsolutno su uspeli u nameri da „pomire“ jake i slabe varmint kalibre. Ovde se ne radi samo o uspešnom kompromisnom rešenju već i o verovatno trenutno najsposobnijem varmint kalibru.
R.K.
