Kalibar 7×57

Pozitivne reakcije čitalaca na naš serijal tekstova posvećenih različitim kalibrima, dali su nam signal da nastavimo da u svakom broju revije Novosti „Kalibar” predstavimo neke od poznatijih kalibara. Izbor će biti slobodan, a uz puščane povremeno ćemo ubacivati i pojedine poznate ili nepoznate – nove revolverske i pištoljske kalibre.
Sada smo Vam odabrali dva stara u Evropi, svetu i kod nas veoma popularna kalibra. Karabinski kalibar 7×57 i kalibar za puške prelamajućih cevi 7x57R, svojiim radnim vekom od 120 godina, svakako zaslužuju da se među prvima nađu na stranicama „Kalibra”. U istoriji srpskog naroda kalibar 7×57, ima počasno mesto, jer je puškama u tom kalibru Kraljevina Srbija ušla u Prvi svetski rat. Proterala sa svoje teritorije austrougarsku vojsku i posle ofanzive pruskih trupa prešla Albaniju. Kasnije ćemo Vam reći nekoliko zanimljivosti o izboru puške i naoružavanju Vojske Srbije tada najsavremenijim brzometkama kalibra 7×57.
Poslednjih decenijia 19. veka balističarima i konstruktorima oružja, bilo je sasvim jasno da je nepovratno prošlo vreme crnog baruta i do tada popularnih teških kalibara. Puške otvora cevi 10, pa i više milimetara, praktično su preko noći postale zastarele i inferiorne u odnosu na puške manjih kalibara, čije je manje i lakše zrno pokretao nitro celulozni, novi malodimni barut. Tačnije, od kada je 1884, u Francuskoj napravljen prvi metak punjen malodimnim (tačniji izraz nego – bezdimni), barutom, sjajni službeni kalibri: austrijski – 11,15×58 R Werndl M77, francuski – 11x59R Gras M74, nemački – 11,15x60R Mauser M71, srpski – 10,15x63R Koka Mauser M80, norveški – 10,15x61R Jarmann M81, ruski – 10,75x58R Berdan M68, danski – 11,7x51R Remington M67. Svi oni su za nekoliko godina otišli u istoriju. To je za sve države Evrope i sveta, naročito za malu Srbiju, bio veliki finansijski udar. Samo što je uvela nove puške u naoružanje armije, Srbija je tokom osamdeseteih godina 19. veka morala da zameni novim. Iako je Francuz Paul Vieille 1884, prvi proizveo Poudre BF malodimni barut, Francuzi su slabo iskoristili tu prednost i prepustili su lako Nemcima prednost. Nemci su takođe 1884, po receptu C. Duttenchoffa proizveli malodimni barut, tako što su nitrirali celulozu smesom azotne i sumporne kiseline. Već 1889, u izradi baruta se počinje koristiti i nitroglicerin. Zahvaljujući svojim vrsnim balističarima i oružarima, Nemci su krajem 19. veka i početkom 20. veka osmislili više uspešnih kalibara koji opstaju 110 godina.
Kalibar 7×57 nastao je 1892, u Nemačkoj u fabrici braće Mauser. To je razlog što se ovaj kalibar, svuda van Evrope označava kao 7 mm Mauser. U čauru dužine 57 mm, čiji je prečnik dna 12,1 mm, usađeno je zrno prečnika 7,25 mm. Ukupna dužina metka iznosi 78 mm, a maksimalni CIP piezo pritisak je 390 MPa (mega paskala), što je približno 3.900 bar. I posle 120 godina od nastanka ovog metka, stručnjaci se slažu u oceni da je kalibar 7×57 najbolje izbalansirani metak svih vremena. Odnos zapremine čaure, prečnika i težine zrna, radnih pritisaka, početne brzine i energije u najboljem su mogućem skladu. Posledica toga su blagi trzaj pri opaljenju, visoka preciznost, velika probojnost zrna, respektabilan efikasni domet i uktarko, izvrsne spoljno balističke karakteristike. Kako je zamišljen kao vojni kalibar, posle izvrsnih rezultata na testovima, Španija kalibar 7×57 usvaja kao službeni već 1893. Posle Španije, širi se Latinskom Amerikom, usvaja ga Meksiko, pa Mauzerkama 7×57 naoružava svoju brojnu armiju. Efikasnost ovog kalibra su na surovo ubedljiv način osetili američki vojnicu u Špansko-američkom ratu.
Buč Kasidi i Kid žrtve novog metka
Drugi primer superiorne efikasnosti meksičkih Mauzerki 7×57, okončana je borba američkih odmetnika od zakona Buča Kasidija i Sandes Kida. Oni su se u Meksiku zabarikadirali u jednoj kući od nedovoljno pečene cigle. Opkolili su ih meksički vojnici, međutim Buč i Kid se nisu uplašili, jer su bili vrhunski strelci i dobro naoružani. U Americi su se uspešno izvlačili iz sličnih situacija. Međutim, nisu poznavali novo 7×57 oružje meksičke armije. Meksički oficir je sa sigurne udaljenosti, van domašaja odmetničkih Koltova i Vinčesterki, naredio masovnu paljbu na opkoljenu kuću. Svako zrno Mauzerki 7×57, sa lakoćom je probijalo zid kuće u kojoj su se slavni banditi nalazili. Posle više plotuna Meksikanci su izašli iz zaklona, ušli u kuću u kojoj su bila izrešetana tela Buča Kasidija i Sandens Kida. Treći primer vatrene moći metka 5×57 vezan je za Burski rat u Južnoj Africi. Holandski doseljenici – Buri, su u više bitaka masakrirali engleske vojnike koji nisu mogli da shvate da Buri imaju nove brzometne Mauzer puške u novom 7×57 kalibru. Na kraju tu je i naš primer junačke pobede na Ceru i Kolubari u Prvom svetskom ratu. Srpski vojnici obožavali su svoje 7×57 Mauzere M.1899, M.99/07 i M.1910. Te puške su imale cev dužine 738 mm, ukupnu dužinu 1142,2 mm, masu od 4-4,1 kg i primale su pet metaka u magacin. Zanemariv trzaj, vrhunska preciznost, odlični mehanički nišan, koji je tačno pratio podelu na „gajki”, i izvrsna probojnost, opčinili su srpskog vojnika u Balkanskim i Prvom svetskom ratu. Strahovit otpor ovih prekaljenih ratnika i junaka nastao, kada su saveznici posle povlačenja kroz Albaniju, u Grčkoj naoružali francuskim Lebel puškama. Kroz plač su naši junaci od svojih oficira tražili da im vrate njihove stare puške i municiju, jer su neuporedivo bolje od francuskih trometki. Nažalost pomoći (i municije 7×57) nije bilo i srpska armija je Solunski front i oslobođenje izvojevala svojim srcem i francuskim Lebel puškama. Posle oslobođenja Srbije, nova jugoslovenska vojska izabrala je opet puške Mauzer sistema, ali sada ne u 7×57, već u 8x57IS kalibru (7,92 mm Mauser). Kalibar 7×57 pokriva zrna težine od 6,5 g (100 grejna) do 11,3 g (175 grejna). To omogućava početne brzine iz opitne cevi duge 610 mm, sa korakom uvijanja 1.220 mm (1:8-2/3) od 1005 do 695 m/s. Energetski potencijal ovog kalibra, na ustima cevi kreće se od 2.880 do 3.360 J. Evo slike putanje zrna TIG (ID Classic) proizvođača RWS, teškog 10,5 g (162 grejna). Za pušku kod koje je optika upucana na GEE=163 m, na 50 m prebačaj je +1,7 cm, na 100 m je + 4 cm, ma 150 m je +1,5 cm, na 200 m je – 6,5 cm i na 300 m je – 42 cm. Blazerovo zrno CDP mase 10,04 g (155 grejna), ima još položeniju putanju od RWS. Iz ovoga zaključujemo da je kalibar 7×57, posle vojne karijere osvojio i znatan deo lovačke populacije. Izvanredan balans, visoka preciznost i probojnost i minoran trzaj, opredelili su najvećeg američkog lovca na slonove u istoriji afričkog lova – Karamođo Bela, da sve svoje slonove odstreli metkom 7×57. On je po tvrdnji njegovih biografa, odstrelio preko 1.000 slonova preciznim hitcem u glavu. Ova brojka u današnjem vremenu bila bi van svake etike i o to nećemo da komentarišemo. Reč je samo o kalibru 7×57, a taj nehumani i istrebljujući lov se odvijao u prošlom daleko surovijem vremenu.  I Englezima se ovaj maksimalno uravnoteženi metak veoma dopao, tako da su ga od 1907, usvojili pod svojim imenom .275 Rigby. Mnogi engleski puškari su pravili puške u ovom kalibru. U prošlim vremenima kalibar 7×57, bio je izuzetno popularan kao sportski metak. U SAD se može smatrati za najpopularniji evropski metak i tu je korišćen za sport i lov. Što se lova tiče, pogodan je za svu evropsku divljač, osim najkrupnijih veprova, medveda, kapitalnih jelena i losova. Kod nas se može smatrati univerzalnim, s obzirom na vrste domaće divljači, ali ne možemo da ne uočimo da ga je potisnuo nešto jači metak Vilhelma Brenekea 7×64. I o ovom kalibru će uskoro biti urađen opširniji prikaz. Takozvani „hend lounderi”, lovci i strelci koji ručno pune municiju, obožavaju i posebno cene metak 7×57. Pregršt raspoloživih zrna, velika fleksibilnost pri punjenju, dostupnost čaura, mali radni pritisci, čine ovaj metak veoma popularnim. To važi naročito za SAD, gde najveće fabrike pušaka „Remington”, „Winchester” i „Ruger” rade svoje popularne obrtnočepne „sedmice” (R-700, W-70 i R-77) u ovom kalibru. Naravno, sve značajnije fabrike municije rade metak 7×57, u više različitih težina i oblika zrna. Naš „Prvi partizan” iz Užica, razdvaja metak 7×57 i 7 mm Mauser, jer je za 7×57, pri izradi ispoštovao C.I.P normative, a za 7 mm Mauser – američke SAAMI standarde. U oba slučaja, to je isti ili sličan metak, opremljen zrnima SP, Grom, FMJ BT masa 9,0, 10,2, 11,2 g, Vo=810, 750, 750 i Eo=2950, 2870, 3150 J. Cena na domaćem tržištu „PPU” municije je veoma popularna, približno 1 evro po komadu. Kvalitet PPU etka višestruko prevazilazi njegovu cenu. U prodavnicama širom Srbije ima i uvozne 7×57 municije.
Upoznali smo jedan stari, dobri, precizni kalibar, vrlo blagog trzaja. Izvrstan je izbor kako za lov, tako i za sportsko pucanje. Za pohvalu je povećanje broja lovaca koji se opredeljuju za blage srednje kalibre, umesto destruktivnih i nepotrebno snažnih magnuma.
R. K.