Kalibar 8,5×63 mm

Prema dostupnim podacima iz nemačkih publikacija, metak pod metričkom oznakom 8,5×63 mm je razvio Verner Reb osamdesetih godina prošlog veka, kao verziju s oznakom R identičnih perfomansi predviđenu za korišćenje u puškama prelamajućeg sistema. Reb se bavio transportom drvne građe i bio je šumar, pa je po vokaciji bio upoznat sa karakteristikama najkrupnije evropske divljači, za čiji lovni odstrel je smatrao kako na tamošnjem tržištu ne postoji adekvatni kalibar. Iako je u to vreme za pomenute namene primerenim smatran snažan metak 8x68mmS, nametnula se zamisao kako bi se bolji efekat ostvario razvojem metka manje dužine čaure i većeg nominalnog dijametra zrna .338, što bi omogućavalo laborisanje projektilima mase od 9 do 19 grama. Naročito je bio na stanovištu kako bi se izborom težih zrna mase oko 250 grejna mogao ostvariti efekat predaje dovoljno energije najkrupnijoj divljači na daljinama koje su po više osnova problematične ukoliko se koriste neki od tada popularnih evropskih „teškaša“.

Dužina čaure od 63 mm je omogućavala primenu repetirki sistema Mauzer standardnih dimenzija sanduka, za razliku od nekih kalibara s oznakom Magnum. Novi metak se u prodaji našao 1987. godine, a perfomanse su bile zadivljujuće jer je s zrnima mase od 185 do 250 grejna polazna brzina bila 785 metara u sekundi, a iz cevi dužine 61 cm na cilju udaljenom 100 metara je predavana energija od gotovo 5.000 džula. Prema rečima neposrednih korisnika, trzaj je bio približan onom kada bi se koristio standardni karabin kalibra .30-06 Spr. uz nešto snažniji vertikalni odskok cevi kada je napusti teže zrno. Preciznost s naslona i uz upotrebu optičkih nišana je bila sasvim adekvatna lovnim situacijama, jer su pogoci bili grupisani u gabarit od oko 10 cm kad i kada se cilj nalazio na udaljenosti od 300m, što je teško ostvarivo s većinom kalibara namenjenih lovu.
Pojedini autori publikacija tog doba su smatrali kako je u pitanju univerzalni kalibar koji pokriva razne situacije lova krupne divljači i može se koristiti kao jedini za te svrhe, jer ostvaruje sve ono što je bilo predviđeno za metke od 7×64 do 9,3×74 mm.

Neočekivano, komercijalni uspeh je izostao i već početkom ovog veka je bilo izuzetno teško naći municiju jer je ovaj kalibar proizvodio mali broj fabrika, a potražnja na tržištu je vremenom gotovo sasvim minula. Pojedini vlasnici ovih pušaka iz Severne Amerike su pokušavali da laborišu municiju preradom čaura nekih drugih metaka sličnih dimenzija, a tamošnja ponuda zrna dijametra .338 je uvek bila odlična. Od pre desetak godina, nemačka fabrika „Suddeutsche Hulsenmanufaktur“ proizvodi vrlo kvalitetne čaure za ovaj metak, a po kvalitetu svojih proizvoda čuveni „Brenneke“ nudi dve laboracije kompletnog metka s zrnima mase 12,3 i 14,6 grama.
Osim više proizvođača lovačkih karabina zasnovanih na sistemu Mauzer, bili smo u prilici da zapazimo jednu zanimljivu trometnu kombinovanu pušku koju je oružar Osvald Princ preradio od rafiniranog drilinga „Blaser“ BBF 95, tako što je jedna od cevi u kalibru 8,5x63mm, naredna je predviđena za metak 5,6×50 mm R Magnum, a treća za sačmenu patronu 20. Ovakvom puškom se u lovu može odstreliti doslovna svaka evropska divljač od najsitnijih ptica do najkrupnijeg medveda, ispravnim odabirom nekog od tri kalibra.

Da li je ovaj izvorno nemački kalibar isto što i znatno poznatiji američki metak .338 Winchester Magnum?  Bitno je istaći kako se oni po više parametara razlikuju iako su na letimični pogled slični. Naime, metak .338 WIN MAG ima čauru dužine 63,5mm i može se laborisati istim zrnima, ali po perfomansama je sasvim druga konstrukcija. Njegova čaura u delu neposredno pre danceta ima karakteristično ojačanje koje je prepoznatljivi zaštitni znak kalibara s signaturom Magnum, te je i ležište metka u cevi sasvim drugačije. Barutno punjenje je obično dosta snažnije i ostvaruju se polazne brzine koje su više od onih prilikom upotrebe 8,5×63 mm, tako da ni u kom smislu ova dva metka nisu izmenjiva.
Uglavnom, može se konstatovati kako je Rebova zamisao bio jedan zlosrećni metak, kome okolnosti u vreme nastanka nisu išle u prilog. Pomenuti kalibar 8×68 mm S, potom nama tako drag 9,3×62 mm u lovačkim karabinima, kao i 9,3x74R u prelamačama su bili i ostali najdraži izbor evropskih lovaca na krupne životinje. Izvorno britanski kalibar .375 H&H Magnum, kao i brojni američki sličnih perfomansi su s više ili manje uspeha uspeli da se nametnu lovcima širom sveta.
M. Milanović