Mališe za obuku i zabavu
Specijalizovani sajam “Shot Show” u Sjedinjenim Američkim Državama doslovno svake godine obiluje prezentacijama pokušaja unapređenja svojstava patronske municije. Istina, pretežno se to odnosi na varijacije ekspandivnih jedinačnih zrna, kao i gotovo šarlatanske projektile namenjene obaranju dronova. Međutim, ovogodišnja novotarija koja stiže iz fabrike “Aguila” možda i ima nešto bolje krajnje perspektive. U pitanju je linija municije nazvana “Mini Shells” u kalibru 12, a generalno se može tretirati kao redukovana laboracija koja obuhvata jedinačne slug projektile, zatim kombinovanu sačmu srednje granulacije #1 and #4, kao i sitnu sačmu obeleženu kao #7,5 namenjenu odstrelu ptica.
Do pre petnaestak godina, u našim uslovima su se koristile gotovo isključivo puške glatkih cevi u kalibrima 12 i 16, a tek onda su domaći korisnici počeli da otkrivaju pogodnosti laganijih patrona kalibra 20, dok je 36 (odnosno .410) smatran ipak preminijaturnim za većinu lovnih i rekreativnih situacija. Na Američkom kontinentu kalibar 16 nikada nije bio šire prihvaćen, ali su lagane puške na municiju 20 i .410 široko prisutne za korisnike sitnije telesne konstitucije i/ili obuku početnika. Zahvaljujući domaćim uvoznicima oružja i municije, bili smo u prilici da oprobamo nekoliko pušaka u kalibru .410 i sve smo bliži konstataciji da ovakve konstrukcije po više osnova imaju smisla i za upotrebu na našem terenu. Posmatrano iz drugog ugla, bilo nam je interesantno i poređenje s “skraćenim” patronama u kalibru 12 poput pomenutih “Aguila Mini Shells”. Pošto ta municija u izvornom izdanju nije dostupna, posegnuli smo za sopstvenim komponentama i priboru, napravivši patrone približnih dimenzija, te laboracije barutnog i sačmenog punjenja. Kao opitna oružja poslužile su jednometna prelamača “Liege Poacher” i revolver “Smith&Wesson” Model Governor u kalibru .410, dok smo redukovanu municiju 12 koristili dvocevkom “IŽ43” i pumparicom “Mossberg” Model 500A.
Pre toga, pomno smo proučili iskustva američkih kolega i oni su neuporedivo opsežnijim testiranjima utvrdili kako patrone .410 iz većine glatkocevnog oružja nemaju izrazitu prednost u odnosu na “Aguila” mini municiju. Najpre, vrlo bitan faktor je činjenica da se oružje na čije smo karakteristike inače navikli može koristiti za trening i na improvizovanom strelištu, municijom redukovanog punjenja i na način koji je gotovo relaksacionog karaktera. Objektivnosti radi, koristili su raznolika oružja poput nama egzotične KSG25 s dva tubularna magacina, zatim pumparice „Winchester“ 1300, „Mossberg“ 500 i 590, pa čak i trocevku “Chiappa Triple Threat“.
Najpre je konstatovano kako jedinačni projektili gube putanju već nakon nekoliko metara jer se čaura otvara u samom ležištu metka i postoji “slobodna zona” kojom zrno praktično slobodno leti pre nego što svojim bočnim stranicama ostvari kontakt duž cevi. U tom smislu, slug zrna .410 su stabilnija i imaju prednost na planu preciznosti. Pomešana sačma dijametra kuglica #1 i #4 po američkim oznakama, jasno se razdvaja na dve grupe na oko desetak koraka od usta cevi, ali je vrlo upotrebljiva za odstrel štetočina. Tu se već nazire prva kvalitativna prednost “skraćene” municije kalibra 12 u odnosu na standardne patrone. Dominantni kalibar širom sveta još uvek je metak 12/70, mada se poprilično koriste i magnum laboracije 12/76 i 12/89. Sva tri kalibra iziskuju da oružje kojim se koristi ima određene gabarite, koji nisu primereni baš svim korisnicima. Posmatrali smo kako početnici nevešto barataju kod nas najčešćim puškama kalibra 12, dok privikavanje teče neuporedivo prijatnije ako krenu s nekom laganijom 20-icom. Ipak, kao svoju prvu i najčešće jedinu pušku glatkocevne puške mnogi od nas kupuju upravo neki model u kalibru 12, ponajviše zbog raznovrsne palete municije na tržištu. Potom često dolazi do pojave razočaravajućih rezultata u lovu, jer bez obzira na sve ne postoji univerzalna sačmarica za sve namene. Oskudne finansijske mogućnosti ovdašnjih korisnika u kombinaciji s još uvek neliberalnim propisima, uzrokuju da se istim oružjem lovi gotovo sva divljač na različitim terenima, a tom puškom se mnogi i takmiče u streljačkim disciplinama. Koriste se različite patrone, od laganih trap laboracija do brzih i snažnih magnum i semimagnum punjenja, što je daleko od optimuma kao i svaki drugi kompromis.
Upravo su “mini patrone” moguće rešenje navedenog problema, jer omogućavaju da izvučemo maksimum iz postojećeg jedinog oružja, umesto nabavke još jedne puške u manjem kalibru. Jezikom brojki, “Aguila” patron ima 1/16 više sačme od standardnog punjenja patrone .410, ako su u pitanju laboracije s najsitnijim kuglicama. Trzaj uobičajenog modela puške kalibra 12 je manji kada se koriste ove male patrone, nego pri upotrebi municije .410 čaure uobičajene dužine 2,5 inča iz pušaka koje smo imali na raspolaganju.
Kada je posip u pitanju, američke kolege su eksperimentisale ispaljujući “Mini Shell” municiju iz cilindrične i cevi punog čoka kalibra 12, dok je kalibar .410 korišten samo iz pušaka s 1/1 čokom. Na daljini od dvanaest jardi, najoptimalnije grupisanje sačmenih kuglica ostvareno je korišćenjem pušaka glatke cevi i malenim patronama 12, što ukazuje da je ova kombinacija odlična za upotrebu na manjim daljinama. Dakle, obuka mlađih korisnika i predstavnica lepšeg pola se nameće sama po sebi. Zatim, dolazimo i do polja primene koje je kod nas (za razliku od većeg dela sveta) poprilično nedefinisana kategorija – odbrana imovine od štetočina. Bilo koja jednostavna i pouzdana puška kalibra 12 se nameće kao naprosto idealan izbor, samo je neophodno jasno definisati koja municija odgovara datoj situaciji. Sa kalibrom .410 to najčešće nije slučaj, u šta smo se uverili prilikom isprobavanja jednog kontigenta municije revolverom “S&W” Governor. Naime, ovo moćno kratkocevno oružje ima veliki potencijal na polju odbrane od opasnih životinja kada prilikom boravka u prirodi nismo u mogućnosti da nosimo pušku. Jedinačni projektili imaju dovoljno snage protiv krupnih zveri, a najsitnijom sačmom se može iz neposredne blizine ubiti zmija otrovnica. Ali, sve to je moguće i ako uz sebe imamo svoju omiljenu i univerzalnu pušku dvanaesticu.
Prilikom našeg improvizovanog testiranja, skratili smo čaure kalibra 12/70 na ukupnu dužinu od 4,5cm i redukovali uobičajeno barutno, odnosno sačmeno punjenje. Odlučili smo se za 0.9 grama sferičnog baruta i 18 grama sačme promera 1,75mm, koje je unutar čaure razdvajala prepreka od sintetičkog materijala debljine 0,5mm. Adaptacijom pribora za punjenje, uspeli smo da zvezdasto zapertlujemo municiju i poštujući sve mere bezbednosti ispalimo prvih par hitaca. Koristeći dvocevku položaru IŽ43 s cevima dužine 51 cm, trzaj i prasak opaljenja su minorna kategorija, a sačmeni posip prati tačku nišanjenja sve do razdaljine od 30 metara. Napunivši dodatnih pedesetak metaka koji nalikuju originalnoj “Aguila” municiji, prešli smo na pumparicu “Mossberg” 500A, s tim što se prilikom repetiranja moralo voditi računa o dužini kretanja mehanizma za manuelno prepunjavanje. U Americi se uveliko prodaju adapteri za ove puške, kojim se onemogućava ispadanje kratkih patrona ukoliko korisnik povuče potkundak rutiniranim pokretom punog hoda. Mi smo improvizovali nešto manje odsečnim i kraćim pokretom repetiranja, a u tubularni magacin je stalo 9 skraćenih patrona (nominalni kapacitet je 5 metaka 12/76).
Hronometrom je izmerena prosečna brzina od oko 360 metara u sekundi, što generalno i ne znači previše ukoliko ne želite da takav tip municije oprobate i gađajući leteće ciljeve. Pošto su Sjedinjene Američke Države svojevrsni svet za sebe, tamošnji korisnici u ovom momentu s oduševljenjem razmatraju mogućnost upotrebe “mini patrona” za koncept takozvane kućne odbrane, naročito s patronama laboracije 00 ili jedinačnim zrnom. Korištenjem iz poluautomata ili pump-action pušaka s cevastim magacinom, kapacitet se udvostručuje i oni na taj način imaju sugestivnu prednost velikog broja metaka u oružju. Cena nove “Aguila” municije je u rangu sa .410 ili 20 patronama, što je takođe ohrabrujući faktor na njihovom području.
U našim uslovima, ovo može biti samo još jedna tema i podstrek za kreativno razmišljanje. Bili smo u prilici da tokom prošle godine prisustvujemo lovu na prepelice na planinskom terenu, a gotovo svi učesnici su koristili puške kalibra 12/76 i municiju snažnih laboracija. To je rezultiralo pojavom da nakon odstrela pas nema šta da aportira, odnosno pomenuta kombinacija oružje-metak je u pravom smislu te reči “overkill”. Takođe, nedavni nemili događaj gađanja jabuke na svadbi u Zapadnoj Srbiji govori o niskom nivou poznavanja oružja i municije među našom populacijom jer su dični strelci koristili patrone PP i došlo je do ozbiljnog povređivanja jednog od njih.
Dodajmo da je pre oko deceniju i po prilično ambiciozno najavljivana pumparica “Poseidon” namenjena redukovanim patronama nalik ovim koje opisujemo, ali je ekspresno brzo ta konstrukcija naprosto ignorisana. Najverovatnije na brdovitom Balkanu neće zaživeti “potkraćena” verzija patrona 12 kao što je “Aguila Mini Shells”, ali definitivno je neophodno da svaki vlasnik glatkocevne puške razmotri u kojoj meri je ovladao svojstvima svog oružja i širokom polju primene različitih laboracija municije koja se može naći na tržištu. Možda je rešenje u posedovanju više pušaka, ali i od te jedne se može izvući optimum ako ovoj materiji pristupimo na adekvatan način.
Milan Milanović