Metak za rekord

Gađanje na 300 m puškom slobodnog izbora, sa 60 metaka ležeći“… Svetski rekord je 600 bodova od 600 mogućih, svakim od 60 metaka pogađana je „desetka“. Prečnik „desetke“ je 10 cm, a tzv. strogi centar („muš“) je 5 cm. Razume se, ovakav rekord nije moguć bez prvoklasnog metka. Najviše se koristi se metak 6 mm BR Norma, sa projektilom mase 5,8 grama, tipa Scenar. Konstruktivna karakteristika ovog projektila je odsustvo jezgra u oživalnom delu košuljice i šupljina u vrhu košuljice. Neka strelac bira… Iz kataloga firme „Lapua“ vidi se da se metak kalibra 6 mm sa zrnom tipa scenar proizvodi u 3 varijante: a) mase projektila m = 5,8 g, V0 = 900 m/s; b) mase projektila m = 5,8 g, V0 = 930 m/s; c) mase projektila m = 6,8 g, V0 = 850 m/s.
Množenjem mase projektila sa njegovom početnom brzinom utvrđujemo da najveći impuls (količinu kretanja) ima projektil pod „c“, a najmanji pod „a“. Iz toga zaključujemo da najmanju brzinu trzaja ima puška mase 4 kg, kada ispaljuje metak sa zrnom pod „a“. Razlike u trzaju puške su male, ali ne sme se izgubiti iz vida činjenica da se takmičenje u gađanju na 300 m izvodi velikim brojem metaka: a) disciplina u gađanju ležeći izvodi se ispaljivanjem 60 metaka, b) disciplina u trostavu (stojeći, klečeći i ležeći) – sa 120 metaka (3×40).

Naravno, da samo smanjenje trzaja ne mora biti odlučujuće, jer na tačnost i preciznost utiče i oscilovanje cevi, što je, strogo uzevši, individualna karakteristika puške, zavisna od nivoa pritiska barutnih gasova. Za sportske strelce, kao i za snajperiste važno je da uticaj uzroka koji potiču od sistema puška-metak bude blizak nuli. Bilo bi idealno kada bi rasturanje pogodaka na meti bilo posledica isključivo grešaka strelaca u nišanjenju i okidanju. Da vidimo koliki je, bar približno, uticaj promena balističkih i meteo-faktora. Praksa je pokazala da ni najsavremenija tehnologija ne obezbeđuje apsolutnu ujednačenost početnih brzina (V0). Uzmimo iz prakse poznat primer: kvalitet municije sa stanovišta V0 smatra se dobrim, ako razlika između najniže i najviše početne brzine, nije veća od 30 m/s. Uticaj ovih razlika V0 ocenjujemo tako što pretpostavljamo da su ostali delovi isti. Da bi projektil tipa scenar kalibra 6 mm, m=5,8 g V0 = 900 m/s pogodio strogi centar mete (sl.2) na 300 m, potrebno je da napusti usta cevi pod uglom Q0 = 0º 10′ 56″ (napomena: nišanska tačka je u podnožju crnog polja mete).
Sa početnom brzinom V0 = 885 m/s (15,5 m/s manjom od V0 = 900 m/s) pri istom polaznom uglu i istim balističkim koeficijentom C43 = 6,33111, dobija se pogodak 2,3 cm ispod strogog centra mete. Sa V0 = 915 m/s pogađa se tačka na 2,2 cm iznad strogog centra. Dakle, samo zbog različitih početnih brzina za 30 m/s, dobija se „slika“ pogodaka visine 4,5 cm, što je još uvek u „mušu“.
Zanemarivi su uticaji i ovih činilaca: – promena težine projektila u proizvodnim uslovima,- vetra koji duva u smeru putanje projektila ili suprotno,- promena temperature vazduha, – promena atmosferskog pritiska.

Budući da je izrazit uticaj bočnog vetra, pokazaćemo koliko je skretanje projektila zbog vetra koji duva brzinom 4 m/s, pod uglom 90º u odnosu na smer gađanja (tabela 1). Greška u nišanjenju za jedan uglovni minut ima za posledicu skretanje pogotka 9 cm na 300 m. Ovde je korektnije reći odstupanje linije nišanjenja, od izabrane nišanske tačke. Naime, posredi je odstupanje na granici čovekovih mogućnosti viđenja, koje skoro ne primećuje neutrenirani strelac. Dakle, sa greškom od plus-minus jedna uglovna minuta ostvaruje se na 300 m rasturanje pogodaka, nešto manje od kruga prečnika 20 cm.Bočni vetar je izrazito uticajan meteorološki činilac koji može znatno da obezvredi streljačko umeće. Baš zbog toga strelci treba da nauče da ocenjuju brzinu bočnog vetra na osnovu „ponašanja“ barjačića. To im je osnov za izbor nišanske tačke. Lovci ublažuju uticaj bočnog vetra smanjivanjem daljine gađanja, približavanjem cilju i izborom optimalne nišanske tačke. Brzinu vetra ocenjuju na osnovu kretanja grana (grančica) rastinja u lovištu.
O. D.