Metak za svaku opciju

Metak kalibra .338 LM je izuzetno efikasan na malim, srednjim i ekstremnim daljinama. Sve će se više uvoditi u taktičku upotrebu i više će ga biti na long rendž takmičenjima, ali i u ekstremnim lovovima, kakvih, naravno, nema na našim prostorima

Ovaj prikaz puščanog metka posvećujemo jednom relativno novom kalibru, koji je vrtoglavom brzinom ušao u mngobrojne svetske armije. Reč je o metku .338 Lapua Magnum, ili kako bi ga evropski nazvali 8,6×70 mm. Ovaj metak je Međunarodni komitet za municiju i oružje C.I.P. standardizovao 1989. godine, da bi ga danas u naoružanju posedovalo trideset država, među kojima su SAD, Rusija, a tu je i Srbija.
Kako nemam iskustva sa ovim metkom, do podataka smo došli preko više relevantnih izvora i kataloga, kao što su: reloading manual Norma i Vihtavuori (Lapua) i Barnes Skinerovog „Cartridge of the World“. Ajde da prvo nešto ispričamo zašto i kako je nastao ovaj metak…

Brz izlazak iz anonimnosti

U SAD se početkom osamdesetih godina prošlog veka, stvorila potreba korišćenja kalibra za snajpersko dejstvo, koji bi bio negde između .308 Win. (7,62×51 NATO) i .50 BMG (12,7×99). Uvođenje .300 Win. Mag. nije zadovoljilo želje stratega za uspešnim pogocima na preko 1.000 m. Zato je 1983. godine američka firma RA („Research Armament Industries“) počela razvoj novog snajperskog dalekometnog kalibra, čije bi zrno težilo 250 grejna (12,6 g). Uslov je bio da zrno svaki put na daljini od 1.000 m probije vojni pancir i šlem, koje nosi savremeni pripadnik elitne pešadijske jedinice. Ubrzo se nametnula čaura starog britanskog lovačkog metka .416 Rigby, kao polazna osnova za novu čauru. Stara čaura je sužena u vratu kako bi mogla prihvatiti zrno prečnika 8,61 mm. Ovu staru čauru karakterišu debeli zidovi, što je ovde bilo značajno zbog očekivanih visokih radnih pritisaka. Čauru je po novim merama trebalo da izradi firma „Bell“ iz Ilionoisa, a odgovorajuće zrno firma „Hornady“.

Kompanija „Bell“ nije na vreme odgovorila svom zadatku, pa je zato nosilac posla RAI, angažovao finsku firmu „Lapua“ 1984. godine, da oni razviju zahtevanu čauru. Međutim, RAI i sam upada u finansijske teškoće i program razvoja novog metka se obustavlja. Međutim, vredni i stručni Finci ne samo da su po dogovoru razvili čauru, već su uradili i kompletan metak i pustili manju količinu nove municije u probnu upotrebu. Finska fabrika oružja i municije „Sako“, ubrzo počinje da radi za novi metak i svoju pušku, a uskoro im se izradom puške u tom kalibru pridružuje i britanski „Accuracy International“. Finci su uspeli onde gde američki „Bell“ nije. „Lapua“ je uspela da specijalnom termičkom obradom tako ojača zidove čaure, da su izdržavala i ekstremna prekoračenja pritiska. Novi metak brzo kvalitetom izlazi iz anonimnosti, tako da ga 1989. godine C.I.P. standardizuje, a prva ga u vojnu upotrebu uvodi Holandija. Tako je preko Holandije ušao i u NATO, a i u Ameriku gde je idejno i nastao.

U ponudi brojna zrna

Metak je potpuno popunio prazninu do kalibra .50 BMG, što je čak smanjilo upotrebu ovog ogromnog 12,7×99 mm kalibra u ogromnim, preteškim puškama, koje su atak na rame i sluh strelca. Da se razumemo i .338 Lapua Magnum ima izuzetno jak trzaj i pucanj, ali ipak ne kao .50 BMG. To se značajno ublažava posebnim kundacima i efikasnim gasnim kočnicama.

Da sada prezentiramo brojne vrednosti koje karakterišu metak .338 LM. Nominalni prečnik zrna iznosi 8,61 mm, što stvarno znači 0,339 inča, iako ime .338 Lapua Magnum ostaje. Čaura nema venac na dnu, a ni ivicu i ukupno je duga 69,2 mm. Ukupna dužina metka oznosi 93,50 mm. Prečnik dna čaure je čak 14,93 mm, iz čega možete da vidite koliki se pritisak prenosi na sistem za bravljenje zatvarača. Godine 2007. C.I.P. je propisao maksimalni C.I.P piezo pritisak na 420 Mpa (69.000 PSI). Ugao vrata čaure iznosi 39,99 stepeni i to je detalj koji najčešće povećavaju strelci na velike daljine koji sami prave svoje wildcat kalibre. Za .338 LM postoje danas brojna zrna čija masa ide od 13 g (200 grejna) do 19,4 g (300 grejna). Početna brzina se zavisno od mase zrna i laboracije kreće od 1005 do 835 m/s, a energetski bilans je od 6.500 do 6.900 J. Duga savremeno projektovana zrna .338 LM, mase 250, 270 ili 300 grejna, naročito ona monolitna, rađena na CNC mašinama, imaju balistički koeficijent veoma visok (BC-0,871 za zrno G1 od 270 grs). To su zrna Lapua Scenar, LRB… Ne zaostaju ni Nosler zrna BST i Partition, Hornady SP. Norma FMJ, Siera MK…
Moramo da istaknemo da i naš „Prvi Partizan“ iz Užica radi municiju .338 LM sa zrnima FMJ BT (250 grs) i HPBT (250 grs), ali i monolitno zrno od bakarne legure rađeno na strugu. PPU je zaista svetski priznat veliki proizvođač municije, koji trenutno reaguje na pojavu novih kalibara.

Pogodak na 2.475 metara

U martu 2013. godin na konkursu za vojnu dalekometnu snajpersku pušku u SAD, posao vredan 80 miliona dolara dobio je „Remington“ za izradu 5150 snajperskih pušaka obrtno čepnog sistema i isporuku 4,7 miliona metaka .338 LM. I pored pobede „Remingtona“ na konkursu u SAD, još uvek je u svetu najpopularnija finska puška u ovom kalibru Sako TRG 42. Poseduju je armije u trideset država, a na službi je i u oružanim formacijama Srbije. Ova popularnost nikoga ne čudi, jer postoji dokumentovan podataka da je u novembru 2009. godine britanski snajperista Craig Harrison, metkom kalibra .338 Lapua, u borbi eliminisao neprijateljskog vojnika sa razdaljine od 2.475 m. To je skoro 2,5 kilometra!

Sako TRG 42 u kalibru .338 Lapua ima cev dužine 690 mm, unutrašnje ožlebljenje 1:12 inča (1:305 mm). Zrno mase 250 grejna (16,2 g) ispaljeno iz ove puške ima nadzvučnu brzinu do 1.500 m, u normalnim vremenskim uslovima i nula metara nadmorske visine. Po hladnom vremenu isto zrno je nadzvučno do 1.300 m, a u arktičkim (čitaj sibirskim) uslovima je nadzvučno do 1.100 m daljine. Metak .338 LM je dokazano efikasniji od svih drugih .338 kalibara (.338 Remington ultra Magnum; .338-378 Weatherby Magnum; .338 Win. Mag i .338 Norma Mag). Metak i oružje u ovom kalibru lako zadovoljavaju normativ preciznosti: 1 MOA na 1.000 jardi. Pored pomenutog ožlebljenja u upotrebi su i cevi koraka 1:10 (1:254 mm). Iako najavljivani sa velikom pompom novi dalekometni kalibri poput .408 Chay Tec i .416 Barett nisu ugrozili finski .338 Lapua Magnum.

Obara svu planetarnu divljač

Za enormne zahteve ostao je neprikosnoven kalibar .50 BMG, a sve do .308 Win. (7,62x51NATO) naniže prazninu je popunio .338 LM. Poslužio je i kao osnova za unapređivanje koje rade civilni dalekometni strelci. Tako je na švajcarskom međunarodnom takmičenju policijskih snajperista, viđeno mnoštvo unapređenja ovog metka. Lutz Moller je pucao i prikazao svoje zrno LM-105 sa BC-0,93, koje ostaje nadzvučno i preko 2.000 m. Takvih primera je mnogo, kao i eksperimentisanja sa različitim korakom ožlebljenja cevi.

Pored dalekometnih strelaca i službenih snajperista, kalibru .338 LM nisu odoleli ni lovci. Ima puno mesta za lov u svetu, gde se može pucati na divljač na ogromnim daljinama. Nekoj vrsti divljači se ni ne može prići na rastojanje manje od 600-700 metara, a postoje i grupe lovaca koje pucaju na velike daljine. Metkom .338 LM može se odstreliti sva planetarna divljač, čak i afrički „big five“. Namibija, poznata kao lovački raj, izmenila je Zakon o lovu i dozvolila lov „velikih pet“ kalibrom čija je E0 veća ili jednaka 5.400 džula. Naš .338 LM je daleko iznad te granice. Uviđate li koliko je apsurdan postao onaj stari propis, kada su se za određenu vrstu lova propisivali kalibri vrednujući prečnik zrna?

Na kraju ovog prikaza navodimo podatke domaćeg PPU metka .338 LM, sa zrnom B-23 HP BT mase 16,2 g (250 grejna). Početna brzina na ustima 690 mm duge cevi iznosi 900 m/s, a na 300 m brzia je zavidnih 748 m/s. E0 je 6.561 J, a E300- 4.533 J. Ako je GEE tačka 0 na 150 m, pad zrna na 200 m je 5,4 cm, na 250 m je 14,5 cm, a na 300 m zrno je u podbačaju 27,6 cm. Karakteristike PPU metka .338 LM su u skladu sa ostalim svetskim proizvođačima.

Da zaključimo, metak kalibra .338 LM je izuzetno efikasan na malim, srednjim i ekstremnim daljinama. Sve će se više uvoditi u taktičku upotrebu i sve će ga više biti na long rendž takmičenjima, ali i u ekstremnim lovovima, kakvih naravno, nema na našim prostorima.

tekst i slike: Vlada MITROVIĆ