Ruski veteran
Ekstremno ima duboku penetraciju i pogodan je za veće daljine. Tu tajnu izuzetne preciznosti i efikasnosti metka 7,62×54 R, verovatno možemo naći u brzom uvijanju žljebova u cevi. Ni najljući kritičari svega ruskog, ne mogu da mu ospore preciznost, duboku penetraciju i ekstremno dalek efektivan domet.
Tema naše priče o puščanim kalibrima, je najstariji svetski metak kji se još uvek nalazi u službenoj upotrebi. Reč je ruskom metku kalibra 7,62×54 R. U služebenu upotrebu uveden je 1891. godine i još uvek se primenjuje u snajperskim puškama i puškomitraljezima ruske, ali i u drugim brojnim armijama širom sveta.
To su bivše vojne snage Varšavskog pakta, ali i Kine, Kube, Severne Kpreje, Vijetnama, Laosa, Kamboodže, Finske, Albanije i Srbije, kao i u državama nastalim posle raspada SFRJ. Ovaj starac od 162 leta, nikako nije zreo za penziju, već mu se u pomenutim državama smeši nova mladost i novo vreme korišćenja.
Milionska produkcija
Daleke 1882. godine, ruski komandant carske artiljerije osnovao je komisiju čiji je zadatak bio da se izvrši zamena starih jednometnih pušaka Berdan. U tu priču uključili su se mnogi stručnjaci, a među njima bio je i Sergej Mosin, zaposlen u Tulskom carskom arsenalu. Na sreću, komisija nije brzo radila, tako da je sve do tada ostvareno palo u vodu 1886. godine, kada Francuzi uvode u upotrebu prvi svetski metak punjen nitrocelulozom, malodimnim (tzv bezdimnim) barutom. To menja sva dotadašnja razmišljaja i ruski general Čagin, koji je bio na čelu komisije, 1891. intenzivno testira puške Mauser, Lebel, Mannlicher i Lee Enfield. U početku je razmatran Mosinov novi metak kalibra 7,92 mm i puška belgijskih konstruktora Emila i Leona Nagana. Na kraju uz uvažavanje svih opravdanih primedbi i poboljšanja, te iste 1891. godine carska komisija usvaja „trolinijsku“ (1 linija je 2,45 mm), pušku model 1891 Mosin-Nagant, koja je bila skrojena oko metka 7,62×54 R. Oznaka R, znači da je metak imao ivicu „rund“ ili „rim“ na dnu čaure. Prvo zrno je bilo mase 210 Grejna (13,6 g), a prve puške izrađivane su u Francuskoj. Tek 1894. Rusi nabavljaju mašine za savremenu masovnu prozivodnju i počinju sami da rade puške.
Ipak, burna vremena na prelomu vekova uslovila su da su Rusi nastavili da puške M1891 Mosin-Nagant, kupuju još neko vreme od Francuza, ali i od američkih firmi „Remington“ i „New England“. Pretpostavlja se da su Amerikanci, Rusima isporučili čak 1,8 miliona komada Mosinki kal 7,62×54 R. Posle Prvog svetskog rata, 1927. godine Finci zvanično usvajaju ovaj kalibar i pušku nazivaju M24. Puška Mosin-Nagant, u dugoj i karabin verziji, u Rusiji i SSSR proizvodila se sve do šezdesetih godina 20. veka i računa se da je u svim nabrojanim državama proizvedeno 37 miliona ovih pušaka u kalibru 7,62×54 R.
Pored ovih, u tom kalibru su u Rusiji, Kini, Kubi i drugim zemljama proizvođene puške, čije ćemo oznake samo navesti: Winchester Mod 1895 (napravljeno 300.000 u periodu od 1915. do 1916.), AVB-7,62; AVS-36; Dragunov i kineska verzija NDM-86; JS-7,62; SVT-38; SVT-40, PSL-snajperka; M91; SVT-98 (nova snajperka iz 1998.); Berkut-2M1; IŽ-18MH; IŽ-94; Dragunov-SVU (redizajn Dragunov); AVL (lovački karabin); AV; CVR Rekord; CVT Tajfun-sportska za disciplinu 300 m; čuvena starija sportska (300 m) puška oznake MC-13; kao snajperke Alejandro Sniper i Cavim Catatmbo. Verovatno da nismo pobrojali sve puške rađene oko metka 7,62×54 R.
Odličan u svim parametrima
Šta to donosi ovaj ugledni stari kalibar? Prvo što upada u oči kod pregleda C.I.P. normi i detaljnih kataloga proizvođača municije je široka lepeza prečnika zrna koje tpi ovaj osvedočeni metak. U ponudi su zrna prečnika od 0,309 inča (7,85 mm) do 0,312 inča (7,92 mm). Ukupna maksimalna dužina metka iznosi 77 mm (Lapua C.I.P.), odnosno 77,16 mm Norma. Prečnik dna venca čaure je 14,40 mm (Lapua C.I.P.), odnosno 14,48 mm Norma. U upotrebi su zrna od 0,309; 0,310; 0,311; 0,312 i 0,313 inča. Pojedini „hand loaderi“ (koji sami pune karabinsku municiju) u svetu usađuju i zrna prečnika 0,308 inča, kao i Finci, ali to sve zavisi od cevi i zahteva puno eksperimentisanja. Dužina čaure je 53,5 mm, dok Norma svoj metak definiše čaurom maksimalno dugom 53,72 mm. Ugao ramena čaure iznosi 37,02 stepena, a max C.I.P. piezo pritisak je 390 MPa. Ova visoko voluminozna čaura koja se za 12,42 mm sužava ka ramenu na prečnik 11,61 mm, dozvoljava puno eksperimentisanja pri ručnom punjenju, što se svodi na upotrebu raznih baruta i umerenih pritisaka.
Za različite dužine cevi preporučuju se različita zrna i različiti baruti. Kod svih metaka ovog kalibra koristi se WLRM (Winchester Large Rifle Magnum) kapisla. Na svetskom tržištu se mogu naći zrna za instaliranje u ovaj metak, čija masa ide od 123 grs (8 g), do čak 220 grs (14 g). Razne test i puščane cevi, dužina od 61 do 73 cm, daju početne brzine od 984 m/s do 675 m/s. Energetski potencijal „starog Rusa“ kreće se od 3.400 do 3.700 J. Korak uvijanja zavojnice u cevi je 1:9,45 inča, odnosno 1:240 mm. E tu zastajemo! Prateći podatke za V0 i E0 vidimo da je metak 7,62×54 R sličan metku .308 W. Međutim, sa istim zrnom on daje puno bolje efekte na cilju. Ima ekstremno duboku penetraciju i pogodan je za veće daljine. Tu tajnu izuzetne preciznosti i efikasnosti metka 7,62×54 R, verovatno možemo naći u brzom uvijanju žlebova u cevi. Ni najljući kritičari svega ruskog, ne mogu da mu ospore preciznost, duboku penetraciju i ekstremno dalek efektivan domet. Danas, kada savremene čaure primaj boxer kapisle, nadareni „hand loaderi“, ovim metkom postižu zadivljujuće rezultate, kako u lovu, tako i na takmičenjima u streljaštvu. Podsećamo na izvanredan spoj ovog metka i puške MC-13, koji su pre nekoliko decenija suvereno vladali svetskim sportskim takmičenjima (300 m).
Odoleva novom vremenu!
Ne možemo, da zaobiđemo činjenicu da je legendarni sovjetski snajperista, heroj SSSR Vasilij Zajcev, puškom Mosin-Nagant M91 u kalibru 7,62×54 R i optičkim nišanom PU-3,5, ušao u istoriju tokom Staljingradske bitke. Dobra puška, dobar metak, jednostavna i ekstremno izdržljiva optika, uz posvećenost odbrani svoje zemlje, nadjačali su sve nemačke snajperske akademije i vrhunsku opremu.
Iz ruskog starog metka 7,62×54 R, proizašli su sledeći lovni i sportski kalibri. U Rusiji su to 6,5×54 R (za lov i sport), teški lovački metak 9×53 R. U Finskoj vojni, sportski i lovni, identični metak 7,62×53 R, je osnov za kalibre 8,2×53 R i 9,3×53 R čija je svrha uglavnom lovačka.
Za ovaj kalibar postoji veliki broj vojničke SSSR i ruske municije, za namene: traserske, probojno pancirne i snajperske. Uzmimo, recimo, vojno 7N1 zrno mase 9,8 g ima energiju E0-3319J, brzinu V0-823 m/s, a na daljini od 300 m daje grupu od pet pogodaka prečnika 80 mm.
Kako u našoj zemlji lako dolazimo do prelamajućih ruskih lovačkih pušaka IŽ-18 MH, IŽ-94 i Artemide, preporučujemo potencijalnim kupcima da ih nabave u kalibru 7,62×54 R. Iznenadiće ih njihova preciznost i efikasnost na cilju. Pogotovo što za prelamajuće puške uvek savetujemo metak sa obodom na dnu čaure. Nema evropske divljači, uključujući losa, medveda i evropskog jelena, koje neće u vatri ostaviti dobro plasirano zrno ispaljeno iz bilo koje puške kalibra 7,62×54 R (isto što i 7,62×53 R).
Metak kalibra 7,62×54 R, u svetskoj literaturi može se još naći pod oznakama: 7,62 Russian; 7,62 Mosin-Nagant; 7,62 Dragunov; 7,62 M91; Rimed Russian; 7,62×53 R. Napominjemo da oznaka 7,62 Soviet, označava metak 7,62×39 (kalašnjikov), a ne stari Mosin-Nagant metak.
Posle 126 godina neprekidne primene, još nikome ne pada na pamet da ovaj kalibar pošalje u penziju! Naprotiv i one fabrike municije koje ga do sada nisu proizvodile, ubacuju ga u svoju proizvodnju. Vreme potvrđuje i tek će potvrditi kvalitet metka 7,62×54 R. On je odoleo svim superbrzim Magnum kalibrima.
Tekst i snimci: msc. Vlada MITROVIĆ
