Upotrebljiv za jednometna oružja
Konstruktori u oružarstvu već skoro vek i po imaju „glavobolju“, jer se srazmerno često dešavalo da novi metak ne doživi uspeh, primenom u oprobanom oružju ili obratno. Posmatrano iz tog ugla, greške i propusti u konstrukciji oružja mogu se i tolerisati, jer se kasnijim intervencijama, iz nesavršenog može napraviti dobro. Ali, bilo kakva negativna pojava prilikom osvajanja nove municije, najčešće se pretvara u noćnu moru konstruktorskih timova. Tako da nije čudo što se noviteti na ovom planu ređe pojavljuju, pa tržištem decenijama vlada, relativno manji broj dokazanih metaka.“
Metak .22 Remington Jet, poznat i pod nazivom .22 Centerfire Magnum, zajednički je produkt dva velikana u svetskim razmerama – firmi „Remington“ i „Smith & Wesson“, koje su i ranije zajednički kreirale celu paletu popularnih i uspešnih metaka. Najpre je prema TT zahtevima konstruisana nova municija, a kasnije je „S&W“ tržištu ponudila oružje u novom kalibru. Prve novosti o metku izuzetnih performansi u specijalizovanim časopisima, pojavile su se 1959. ali je do početka proizvodnje novog metka i revolvera za njega, prošlo dve godine. Pompezno najavljivan, S&W Model 53 u proizvodnji se nalazio deset godina, kao jedini serijski revolver u tom kalibru. Proizvodnja je ugašena 1971. posle mnogo pritužbi kupaca i korisnika.
Sam metak .22 Rem Jet, prema zamislima trebalo je da bude usavršena super-brza municija malog kalibra, sa željom da se dostignu performanse popularnih „wildcat“ metaka (kao što je nama nepoznati .22 Kay-Chuk i nekoliko drugih, zasnovanih na raširenijem .22 Hornet). Stručnjaci „Remingtona“ kao startnu osnovu uzeli su čauru metka .357 Magnum, koju su u gornjem delu suzili do dijametra .22. Fabrika „Marlin“ upustila se u ovu priču, ponudivši pušku Model 62 sistema „lever action“, a uskoro su se u prodaji našla i jednometna oružja Harington&Ričardson Topper i nezaobilazni Thompson/Center Contender. Neposredni korisnici oružja u ovom kalibru, smatrali su da je metak .22 Rem Jet dobar izbor za odstrel štetočina, zbog izuzetno velike početne brzine i položene trajektorije projektila. Mnogo ljubitelja prirode i farmera, nabavilo je oružje u ovom kalibru, radi odstrela sitnih krznašica i raznih štetočina. S obzirom da je revolver S&W Model 53 imao mogućnost ispaljivanja jeftine i sveprisutne .22 LR municije, uz korišćenje čeličnih inserata unutar komora doboša i pomeranje pozicije igle na udaraču, prodaja ovog revolvera je u početku tekla prilično dobro. Vlasnici oružja bili su prezadovoljni mogućnošću da pogađaju sitne životinje, na daljinama do 100 jardi iz ručnog oružja dobro poznate ergonomije, uz opciju vežbanja MK metkom .22 LR, niske cene i malog trzaja. Zaista, municija .22 Rem. Jet, imala je izvrsne balističke performanse – polazna brzina od oko 600 m/s (pri korišćenju oružja sa cevi od 8-1/2 inča), bila je garancija dobrih pogodaka, ali su uskoro na adresu renomiranog proizvođača počele da stižu pritužbe. Zbog flašastog oblika čaure i velikih radnih pritisaka pri opaljenju, redovna pojava bilo je pomicanje prazne čaura unazad, i blokiranje okretanja doboša. „Smith & Wesson“ je kao rešenje vlasnicima predlagao hrapavljenje unutrašnjih površina komora doboša, ali korisnici nisu bili zadovoljni, tako da je S&W Model 53 u kalibru .22 Rem. Jet uskoro izbačen iz dalje proizvodnje. Ova municija odličnih balističkih karakteristika, već krajem 70-ih godina skoro potpuno je napuštena: kako od matičnog proizvođača „Remingtona“, tako i od drugih fabrika komercijalne municije. Međutim, iako je delovalo da će i metak i oružje napravljeno oko njega, vremenom biti samo još jedan neuspeo novitet, usled postojanja većeg broja prodatog oružja u tom kalibru, mnogobrojni vlasnici javno su zahtevali da im se omogući kupovina komponenata, kako bi sami laborisali municiju, prema potrebama i ličnom afinitetu. Tako je širom Amerike 35 godina posle prestanka zvanične proizvodnje, i dalje velika potražnja za čaurama metka .22 Rem Jet. Želeći da se bliže upoznamo sa mogućnostima ove municije, iz opitne cevi ispalili smo više serija u mete udaljene 50 i 100 m i rezultati su bili iznad prvobitnih očekivanja. Jer, grupe pogodaka nisu bile ništa lošije, od onih koje je pravila masovno korišćena, karabinska municija .223 Rem, ispaljena u istim uslovima. Grupisanje pogodaka od 2-3 cm, na udaljenosti od 100 m bilo je standardno, a prodiranje i ekspanzija Soft Point zrna tek nešto slabije od .223 Rem, a bolje od .222 Rem (što nas je posebno iznenadilo). Znači, ovo je i te kako primenjiv metak, pa se začula konstatacija da bi i u našim uslovima, bio dobar izbor za lov srneće divljači. Međutim, kada je izvršeno testiranje iz S&W revolvera, primetili smo već opisani problem sa kretanjem čaura u dobošu, a isto se (samo manjeg intenziteta) dešavalo i sa oružjem koje smo koristili kao uporedni model – revolver Taurus kalibra .22 Hornet.
Dakle, bez obzira na teoretski izvanredne mogućnosti municije sa suženom čaurom pri vrhu, nijedna od poznatih varijanti nije omogućavala pouzdano i nesmetano korišćenje iz revolvera. Pre nekoliko godina, jedan od „hitova“ oružarskih sajmova bila je italijanska konstrukcija .30/357, odnosno metak nastao sužavanjem čaure .357 Magnum do mere 7,62 mm, da bi se kasnije metak kompletirao zrnom poznate municije 7,62×39 M43. Predviđen prvenstveno za upotrebu u revolverima, metak nije zaživeo iz opisanih razloga. Međutim, praktično sva ova municija veoma je upotrebljiva i pruža izvanredne mogućnosti kada se ispaljuje iz drugih konstrukcija, u prvom redu – jednometnih oružja pojačanog bravljenja. Tako se desilo da je jedan kvalitetno osmišljen metak obezbedio sebi dugovečnost, za razliku od konstrukciono sjajnog revolvera, koji je sada već sve ređi.
M.M.
