Bez predrasuda, molim
Sa Kinezima više nema šale, ukoliko želite možete naći sve što vam treba – i to od veoma lošeg do izuzetno dobrog kvaliteta pa i vrhunskog.
Nedavno sam dobio ponudu jednog mladog čoveka iz Kine da testiram njegov proizvod. Kako je danas lako pristupiti i najudaljenijim tržištima, ovako nešto nije me začudilo. Socijalne mreže postale su nezamenljiv alat i u poslovnoj komunikaciji.
Vrhovi za strele, takmičarski, odnosno fild (poljski ili metni vrhovi), kako ih mi najčešće zovemo nisu neka specijalna tema za testiranje. Čak i ne pružaju neku naročitu širinu da se o tome napravi originalni i zanimljivi tekst. Međutim slike koje sam dobio naterale su me da drugačije sagledam situaciju.Navika da godinama koristim klasične vrhove, kao i većina mojih prijatelja streličara u zemlji i inostranstvu, dovela je do toga da o toj temi više i ne razmišljamo. Sem u pogledu oblika i težine vrha koji koristimo, gde se priča u suštini završava. Bullet, field, combo“ su najčešći oblici vrhova, a težine od 100 do 150 grejna.
Porodična manufaktura
Sitne nepravilnosti u izgledu, tragovi obrade, nešto sitnih razlika u težini i obliku više niko i ne primećuje. Pogotovo kod nas koji gađamo sve, od 3D meta do trulog panja. Ionako se vrhovi vremenom oštete, istupe, što na kraju dovede i do promene oblika, a i težine samog vrha. Slike vrhova koje sam video, navele su me da ovoj temi pristupim ozbiljnije nego do sada.
Bruce Kai Don je vlasnik komapnije, odnosno radionice „Orranni“. Mala porodična firma sa tri zaposlena okupljena oko zajedničke strasti – proizvodnje takmičarskih vrhova za strele. Razmišljajući o imenu i čime bi mogli da se bave, došli su na ideju da su vrhovi za strele idealna stvar. Relativno vredan proizvod ali malih gabarita i težine, koji lako može da se distribuira svuda po svetu.
Želja i cilj su jasni i kratki. Kako mi je Bruse rekao: – Prosto želimo da pravimo najbolje takmičarske vrhove i prodajemo ih streličarskoj braći, svuda po svetu.
Radionica ulazi u četvrtu godinu postojanja i beleži konstantan porast potražnje. Ne preveliki, ali osetan. Bruse je mlad čovek i veoma komunikativan, te je on zadužen za prodaju i pregovore. Njegov brat zadužen je za izradu, a njegova žena za distribuciju, pakovanje, papirologiju… Zaintrigiran prvenstveno izgledom vrhova (koji me je oduševio), činjenicom odakle dolaze i kako se bore za tržište, odlučio sam da prihvatim ponudu.
Dug put do Srbije
Naravno da je bilo problema oko slanja u Srbiju. Kina je ogromna i pošta milionskog grada odakle su vrhovi poslati ne prepoznaje Srbiju u svom sistemu. Zbog toga su poslati u neke još veće gradove blizu mora, koji imaju više trgovinskih veza sa ostatkom sveta. Ni ovo nije funkcionisalo pa smo pokušali preko Amazona, ali ni oni iz tog dela Kine ne funkcionišu sa nama.
Na kraju, bez problema poslati su u Mađarsku, odakle sam ih jednostavno doneo. Da ne bude zablude, ali mi i dalje nismo kao sav ostali svet i želim da znate kako stručni saradnici i reporteri „Kalibra“ čine sve da bismo bili u korak sa svetom. Šalu na stranu, ali zaista se kod nas za svaku običnu i naizgled rutinsku stvar mora angažovati dodatna energija i volja. Bilo kako bilo, vrhovi su stigli.
Prvi utisak – čista desetka
Mala plastična kutija, ukusno, kompaktno i praktično upakovano. U kutijici se nalazi krpa od mikrofibera poput one za održavanje stakala, koju dobijate pri kupovini naočara. Na papiriću je ručno ispisana poruka i zahvalnica za porudžbinu, kao i potpis Bruse Kai Dona lično. Takođe i vizit kartica sa svim mogućim adresama, od g-maila preko facebook profila do adrese sajta, telefona… Naravno tu su i vrhovi, koji zista dobro izgledaju. Da budem iskren, predobro. Dodatak krpice od mikrofibera (poliamid i poliester) odmah dobija svrhu, jer su vrhovi polirani i rađeni od nerđajućeg čelika.
Kako mi je Brus objasnio, vrhovi su izrađeni od čelika SUS 303, koji spada u nerdjajuće čelike velike čvrstine, sa dodatkom hroma i molibdena. Njegova namena je izrada osovina, šrafova velike čvrstine gde je potrebna i velika otpornost na spoljne uticaje. Takođe je pogodan i za rad na mašinama velike brzine obrade. Sve ovo govori da nije slučajno odabran i za ovu namenu.
Posebno me je oduševila laserski gravirana težina vrha u grejnima i prečnik u inčima, na osovini pored navoja za insert. Na samom vrhu je i graviran logo proizvođača. Navoji su perfektni i uvrću se u insert kao u puter.
Šta čovek da kaže kada vidi ovako nešto? Ovakve detalje. Prosto mi je žao da ih koristim. Dizajn vrhova je veoma dobro urađen. Vrhovi koje sam dobio su bullet tipa – klasični cilindrični i vrhovi čiji prečnik je u jednom delu preseka nešto veći od samog shafta strele za koju je namenjen. Poput oblika suze. Ovakav oblik je veoma dobar jer dozvoljava lakše vađenje iz mete i ne zabada se toliko duboko kao klasičan vrh, a uz to i lepo izgleda. Takođe i dugački cilindrični vrhovi izgledaju dobro kada se postave na strelu.
Ujednačene dimenzije i težina
Postavio sam ih na strele i proverio koliko su vrhovi u samoj osi, tj. koliko je špic u centru shafta (tela strele) i ovde se zaista pokazala 100% perfektnost. Nikakva vibracija ni pomeranja ne daju se videti. Koliko god brzo da zavrtim strelu, vrh stoji kao da se ne okreće. Špic je u samom centru, a masa vrha ujednačeno raspoređena. Dakle, izgled i osu smo proverili, a kako je izgled samo jedan od bitnih faktora, prešli smo na drugi, a to je provera njihove težine po specifikaciji proizvođača i po ujednačenosti.
Kako bi sve podigli na najprecizniji mogući nivo vrhove sam merio na baždarenoj zlatarskoj vagi velike preciznosti. Svi vrhovi pokazali su veoma mala odstupanja od deklarisane težine – ispod 1%, što je zaista zanemarivo. Svi su bili nešto lakši od propisane težine. Međutim ono što je zaista pohvalno je, da su, recimo, vrhovi od 125 grejna svi pokazali 100% jednaku težinu (nešto manju od 125 grs, ali jednaku). Ostale težine bile su sa vrlo malim razlikama. Da se razumemo, niti sam očekivao 100% jednake rezultate, niti su ove razlike nešto što treba da vas brine. Najpre, zanemarive su, a potom manje su nego kod ostalih proizvođača. Test težine su prošli sa ocenom devet.
Proverio sam i dimenzionu konzistentnost – koliko su jednaki po obliku i dimenzijama. Mereći ih šublerom (pomičnim merilom) nisu pokazali nikakve razlike. Treba li ići na preciznije merenje? Za potrebe teksta zašto da ne? Ali za upotrebu u realnim, pa čak i najzahtevnijim uslovima, zaista nema potrebe za time. Tako da sam odlučio da mikrometar preskočim, jer ako nisu pokazali razlike u desetim i dvadesetim delovima milimetra, svaka dalja provera bila bi teranje maka na konac. Ocena deset.
Tortura potvrdila tvroću
Šta nam je još ostalo? Rokvel mašinu za proveru tvrdoće nemam, pa smo iskoristili empirijski pristup. Nekoliko mojih prijatelja streličara, gađalo je nekoliko dana sa ovim vrhovima. Svako je uzeo one težine koje mu odgovaraju jer ih već ima na svom setu uštelovanih strela. Kratko i jasno zaključeno je da se svima dopada njihov srebrni izgled, lakše se vade iz meta (ne nešto drastično, ali lakše), strele lete odlično ali nema neke vidne razlike. Ostaje psihološki efekat da znate da imate ultra precizne vrhove u osi i da su greške u gađanju sada uglavnom do vas, što je i dobro i loše, zar ne? Što se tiče tvrdoće, nisam uspeo da proverim koliko rokvela imaju, ali da su napravljeni od dobrog i tvrdog čelika to garantujem.
Sa vrhom je gađano u dasku debelu 20 mm, desetine puta, što nije ostavilo nikakav trag na njemu. Na kraju sam žrtvovao jednu strelu i odapeo je u zid od silikatne opeke. Kako su i strela i vrh ovo podneli, ponavljao sam ovaj test dok se strela nije slomila na dva dela (aluminijumska strela). Isto sam radio i sa vrhovima drugih proizvođača. Već posle desetak pogodaka u drvo, mogla je da se primeti mala promena oblika – špic se malo zatupio. Ništa strašno, ali su pogoci u silikatnu opeku ostavili mnogo veća oštećenja i promene oblika od Orranni vrha. I Orranni vrh se, naravno, oštetio posle nekoliko udaraca u zid, ali ništa značajno što govori o veoma dobrom kvalitetu čelika. Pored toga, desetine puta zabadani su i u zemlju, gde su se često očešali o neki kamen ili direktno pogodili u njega.
Pristupačni i za „srpski džep“
Sada je ostalo i pitanje cene? Ako su toliko dobri, koliko koštaju? Jesu li mnogo skuplji? Razgovarao sam malo sa prijateljima iz inostranstva, sa ljudima koji drže prodavnice streličarske opreme kod nas i napolju i došao sam do korisnih podataka. Budući da se vrhovi mogu kupiti na komad, a da se najčešće kupuju kao komplet od 12 komada, obični klasični vrhovi ovog tipa (misli se na oblik ne na vrstu materijala, završnu obradu) koštaju od četiri do devet evra, a u SAD možete nabaviti 12 kom za pet dolara. Kod nas koštaju od 40 do 100 dinara po komadu. Međutim, hajde da ih uporedimo sa vrhovima njihove klase.
Vrhovi Top Hat koji se, po rečima vlasnika prodavnice „Silver Archery“ iz Londona (naš čovek), prodaju kao ludi i koji isto tako dobro izgledaju, koštaju astronomski. Jeste da možete birati boju, jeste da imaju titanijumski premaz… ali cena im je 60 funti za set od 12 komada. Sa poštarinom koštaju više od 70 funti. Vrhovi Orranni koštaju 22 dolara za set od 12 komada u težinama od 100 do 125 grejna, 24 dolara za set od 125 do 150 grs, a 28 dolara za set od 150 do 200 grs. Takođe ih rade i u težinama od 65 pa do 350 grejna. A za količine veće od 100 komada daju znatniji popust. Cene vanrednih težina (sve ispod 100 grs i preko 200 grs), posebno se određuju. Za sada ih nude samo od nerđajućeg čelika SUS 303.
Moj favorit – cilindrični Orranni
Šta reći na kraju? Ko nas „šiša“ sa cenom, a ko realno naplaćuje proizvod više i najviše klase? Ko će koristiti ove vrhove i kome su namenjeni? Koliko bolji rezultati mogu realno da se očekuju prilikom korišćenja ovakvih vrhova?
Ne mnogo veći, što nama, instinktivnim streličarima zaista ne znači mnogo. Za takmičare je to već druga priča i oni će iskoristiti svaki procenat koji mogu da dobiju. Poručiću jedan set i koristiti ih isključivo za gađanje u polifoam metu, više šepurenja radi nego iz stvarne potrebe. Nisam nikada imao bolje takmičarske vrhove od ovih.
Recite šta hoćete, ali svima nam je ponekad važno da imamo i neki deo opreme samo prezentacije radi. Nije uvek sve u ekonomičnosti (kako da se jeftinije prođe). Lepo je posedovati kvalitetnu stvar, pa makar i ovako sitan detalj kao što je takmičarski vrh. Na slikama možete i da vidite koliko strele lepo izgledaju sa njima. Pogotovo ako cena nije previsoka, a poredeći je sa Top Hat vrhovima, ona je u slučaju Orranni zasta pristupačna, čak i za naše ekonomske prilike.
tekst i slike: Boris RAKIĆ
foto: Orranni