Buđenje ratničkih gena
“Kalibar” donosi priču o prvom stručnom okupljanju početnika u želji da nauče i ovladaju elementarnim tehnikama u izradi self bowa – golog luka od drveta, koje im je nesebično prenosio Željko Iličić
Subota, dvadeset šesti april 2014, u streličarskim krugovima ostaće upamćen kao veliki iskorak, kako za same streličare, tako i za one koji poštuju prirodu i život u njoj. Velikim entuzijazmom, otvorenosti i darežljivosti naš istinski prijatelj Željko Iličić iz radionice “Staro Brdo” postao je zamajac i pokretač tradicionalnog streličarstva na ovim prostorima. “Kalibar” vam donosi priču o magičnom drvetu koje postaje oslonac i pouzdan partner u prirodi. Pristupom koji je više nego ozbiljan, u susretu sa Željkom nećete ostati imuni na ovaj vid sporta i hobija. Onako kako je delovao na mene pri našem prvom susretu, uverio sam se da deluje i na ostale ljude. Bili oni slučajni prolaznici ili učesnici seminara, svima je svojstveno da po rastanku sa njim na drvo više ne gledaju istim očima. Poput ratnika iz prošlosti, ovom momku polazi za rukom da na identičan način bude predstavnik veštine koja je tada značila sve. Začuđujući je način na koji nas ponovo povezuje sa precima i njihovom neiscrpnom energijom i voljom da prežive, praveći pred našim očima alat koji im je bio sve. Od drveta je noć postajala svetlija, zima toplija, a strah manji. Od drveta je izrađivan najzahtevniji alat za preživljavanje, produžena ruka čoveka koja je omogućila sigurniji opstanak. Željko čuva ovu veštinu, ali je u isto vreme i deli, otvorenog srca regrutuje nas u svoje sledbenike, ne hajući na konkurenciju jer ga ona samo pokreće da bude još bolji. Upravo iz tog razloga nas je našao kao iskrene prijatelje i saradnike.
Veliko interesovanje
Cilj ove naše avanture je vrlo jednostavan, staće u jednu rečenicu. Prvi seminar okupio je izabrane parove, naravno i ostale zainteresovane, u želji da nauče i ovladaju elementarnim tehnikama u izradi self bowa – golog luka od drveta. U pozadini osnovne ideje, a nikako manje važan je i drugi zajednički cilj, a to je promocija streličarstva. Sudeći po broju ljudi koji su došli kao gosti i po zainteresovanim slučajnim posetiocima, odjek ove naše akcije bio je značajan i velik. Seminar lukarstva iz osnovnih tehnika izrade, održan je u kampu prirode ”žZasavica”, u Mačvanskoj Mitrovici, na samo nekoliko kilometara od Sremske Mitrovice. Park poznat po specijalitetu sira od magarećeg mleka, bio je naš domaćin i ponudio idealne uslove za seminar. Vreme nas je poslužilo, pa smo u ambijentu Zasavice pored jezera uživali.
Željko je početkom marta objavio održavanje seminara i na taj način zaintrigirao sve potencijalne učesnike. Fizički je nemoguće pratiti više od deset ljudi istovremeno i voditi ih kroz ovaj proces. Upravo zbog toga i broj polaznika je bio ograničen. Kako su prijave već posle petnaestak dana bile popunjene i premašile ovu cifru, Željko je odlučio da ponudi još jednu varijantu. Teško je odlučio ko će upasti u prvih deset, pa je proširio broj na dvanaest, a zatim kako ni ovo nije bilo dovoljno, organizovao je i tzv. drugi ešalon gde su se mogli prijaviti svi koji su hteli, ali uz obavezu da sami obezbede alat i da od instruktaže prednost uvek ima prvih dvanaest prijavljenih. Broj prijavljenih premašio je trideset već krajem marta i ovo je bilo jedino rešenje da se koliko-toliko svi ispoštuju.
Majstorske tajne na dar
Na kraju bilo nas je tridesetak zajedno sa gostima, koji su nam dali svesrdnu podršku, a oko 50 ljudi je učestvovalo u događaju. Po mojoj skromnoj proceni, sa slučajnim gostima kroz mini-promociju na vatrenoj liniji, gde su se mogli probati gotovi lukovi svih kategorija, prošlo je još stotinak ljudi. Udruženje “Beli Orlovi”, predstavnici outdors foruma, gosti iz nekoliko streličarskih klubova, pojedinci poput vlasnika radnje streličarske opreme iz Zemuna Peđe Jelovca, dobar deo redakcije “Kalibra” i drugi prijatelji i majstori, uveličali su ovaj događaj i svesrdno se dali na posao da se animira što više ljudi, a naročito najmlađi jer bez njih sve je uzaludno.
Ono što je posebno za pohvalu, seminar je bio potpuno besplatan, bez ikakvih kotizacija, posebnih zahteva ili ograničenja, što samo još jednom dokazuje želju idejnog tvorca iz “Starog Brda” da streličarstvo učini dostupnim svima. Na žalost mi nismo navikli na ovako nešto, pa je ta činjenica još neverovatnija s obzirom da su i ručak i piće bili besplatni. Besplatna je bila i instruktaža i proba svih lukova za slučajne prolaznike, a najviše se radilo sa decom. Ovom prilikom zahvalićemo se i upravniku i domaćinu parka prirode ”Zasavica”, Slobodanu Simiću na obezbeđenom ručku i piću. Kao ekskluzivni delikates, na probi je bilo i magareće mleko, kao i aperitiv – domaća rakija.
Od samog starta počelo je žestoko, nakon kratkog uvoda i osnovnih smernica – upoznavanja sa vrstama lukova i drveta za izradu, kao i alata potebnih za ovaj zanat, odmah se prešlo na praktičan deo. Svaki par dobio je mesto i alat za izradu ispod malih letnjikovaca. Posle prvih instrukcija, gde je Željko lično na jednom luku iscrtao središnju liniju i pokazao nekoliko načina da se to uradi, obeležio osnovne linije, parovi su počeli sa radom. Nakon kratkog vremena čule su se samo sekirica i maklja. Željko je neumorno obilazio parove i na licu mesta davao dodatne instrukcije. Pazite na čvor, ovaj izdanak ne dirajte, ovo će biti radni god na leđima luka…
Strpljenje glavni adut
Ostatak ekipe, vršio je promociju na mini strelištu, bez pauze, smenjivali su se zainteresovani gosti zatečeni na Zasavici. Stručna ekskurzija veterinarskog fakulteta pokazala je prilično interesovanje, kako za magareće mleko tako i za naš seminar.
Vreme do ručka je proletelo, valjalo je nadoknaditi energiju, a to smo učinili u lepom i prijatnom starinski uređenom restoranu, uz odličan svinjski i juneći gulaš. Rezime i plan za nastavak rada koji je usledio vrlo brzo nakon obroka. Sve se opet nastavilo, samo je zvuk maklje zamenila turpija, lukovi su dimenzionisani sa bočnih strana i sada je na red došao najzahtevniji korak, tilerovanje luka. Ovde nema mesta greškama, jer se luk stanjuje na stomaku (strana okrenuta streličaru) tamo gde je krut, a ne dira se gde se savija. Dobro oko i sigurna ruka, jer 0,5 mm skinutog materijala znači oko pet funti snage luka, a treba ga naterati da ceo krak radi punom dužinom.
Posle prvog grubljeg skidanja, Željko je pozvao par po par, da postavi probnu tetivu i laganim potezanjem pregledao luk, objasnio kako i šta dalje i markerom obeležio mesta za dalju obradu, uz detaljno objašnjenje zašto je to potrebno. Malo po malo, lukovi su postajali sve upotrebniji i uz nekoliko preseka situacija i daljih instrukcija, počeli su da liče na ozbiljne lukove. Oko 18 h, većina učesnika je privela kraju rad na tilerovanju i sa tetivama koje je Željko prethodno ispleo (tako da može privremeno da se postavi i proba sam luk), otišli smo na strelište i probali lukove jedan po jedan. Još poneki dodatni potez i lukovi su bili gotovi do te mere, da su mogli da odu na šmirglanje. Nakon toga ponovne probe i široki osmesi na zadovoljnim licima budućih majstora smenjivali su se na strelištu. Na žalost, luk trećeg para nije izdržao probu natezanja na tileru i popustio je na ekstenziji na gornjem kraku iznad rukohvata. Bilo je teško suočiti se sa tim posle celog dana provedenog radeći na njemu, ali ostatak ekipe je podržao mladog majstora te je iz ovoga ipak naučeno nešto. – I loš luk služi nečemu, primer kako ne treba žuriti – reče Željko.
Željko široke ruke
Konačni bilans po mišljenju majstora Iličića je tri odlično tilerovana luka, tri osrednje urađena primerka i jedan slomljeni luk. Nije loš rezultat s obzirom na kratko vreme rada, jer ovo se ipak radi sporije. Uostalom, cilj i nije bio napraviti vrhunske lukove, već proći kompletnu proceduru i preneti znanje novim majstorima. Svi učesnici su dobili rađene lukove na poklon od radionice “Staro Brdo” i na njima je potrebno uraditi sitnije zahvate i završnu obradu, kao i finiš zaštite od vlage i sunca, tj. zatvaranje drveta, kako se ne bi vlažilo i isušivalo, a za to su od Željka dobili detaljne instrukcije. Od ovoga, na kraju mnogo zavisi i dugovečnost samog luka.
Kako bi ispoštovali domaćina svako je očistio svoje radno mesto od iverja i drvne prašine, alat je prikupljen, a učesnici su razmenjivali novostečeno iskustvo i lukove, kako bi se svi uverili u kvalitet svog rada. Na žalost, posle sat vremena koje smo iskoristili za slikanje i razgovor, došlo je vreme rastanka. Željko se opet potrudio da nas iznenadi i devet potpuno gotovih lukova ranije napravljenih, koji su poslužili za prezentaciju i seminar, podelio je prijateljima, gostima i saradnicima. Opet potpuno besplatno, jedan prelepi luk od sibovine (pasjeg drena), sa prelepom šarom, završio je na polici pisca ovih redova i ostaće kao uspomena na širokogrudost prijatelja i majstora lukarstva. Poznavajući Željka, ne sumnjam da će uskoro biti i naprednijih seminara, koji će obuhvatiti komplikovanije tehnike izrade, kao što su termo oblikovanje, rad sa karakternim komadima sa jakim ondulacijama, refleks self bow… što nam je on i potvrdio. Planova ima sijaset, ali vremena na žalost malo. Ipak dobrom organizacijom i voljom svojstvenom ovakvim ljudima, sve se da postići. Osećaj zadovoljstva je dugo ostao u nama, uspeh naše male promocije vidljiv je i kroz eho zadovoljnih komentara i prepričavanja na društvenim mrežama, novim prijateljstvima i zadovoljnim učesnicima. Željko je na kraju otišao kući bogatiji za sve nas, a na poklon je od majstora Marinića dobio maklju staru oko 2.000 godina (Mitrovica je poznata po starinama iz rimskog doba), koja je pronašla put do pravih ruku. Seminar u Zasavici ostavlja nam u amanet obavezu da ponovimo ovakav susret i ispoštujemo nove generacije budućih majstora. S verom u bolje sutra, do skorog viđenja “sve u zlato”!
Od Norveške do Prijepolja
Predstavnici i parovi u izradi bili su: Milan Jakovljević (56) iz Valjeva i Nemanja Jovičić (26) iz Novog Sada. Potom Aleksandar Stevanović (18) selo Belice kod Jagodine i Nikola Durman (38) iz Fleks Fjorda u Norveškoj, koji je došao samo zbog ove prilike. Treći par činili su Milan Vidaković (25) iz Beograda i Irena Ilić (23) iz Beograda, koji zajedno uživaju u ovom sportu. Dragoljub Petrović (29) iz Beograda i Žarko Rvović (24) iz Prijepolja bili su četvrti par. Još jedan dvojac Jovica Jakšić (35) iz Šipova u Republici Srpskoj i Nikola Prpić (48) iz Zrenjanina, dok je šesti tandem bio Aleksandar Milošević (27) iz Šida i Miro Rabrenović (43) iz Kruščića. U drugi ešalon prijavili su se Branko Čolić (36) sveštenik iz Valjeva i Dušan Stefanović (33) iz Beograda.
Boris Rakić
Ivan Žalac
