Dan dugih lukova
Osluškujući želje i predloge ljubitelja tradicionalnih lukova majstori iz Lapova upriličili interaktivni skup kako bi svi zainteresovani osetili dah prošlosti i pravu draž koju daje osećaj kada se strela odapne iz moćnog drvenog luka
U vreme sve veće invazije modernih materijala u streličarstvu nostalgičnim ljubiteljima tradicionalnih lukova uopšte nije lako da se izbore za svoje mesto u nadirućem talasu savremene tehnologije. Pa ipak, retka, mala ostrva staromodnih strelaca uspevaju da se očuvaju, kako u svetu tako i u Srbiji. Među strelcima kod kojih se podrazumeva da je luk drven, da je strela drvena i teška, sa pravim perjem, da je gađanje instinktivno, vlada neoborivo mišljenje da su vekovima dokazivane moći drvenog luka daleko vrednije nego brzopromenljive novotarije od vestačkih materijala, gde se skupa reklama obično pokaže lošije od praktične demonstracije. O ukusima ne treba raspravljati, jer je svet lukova dovoljno veliki za sve. Za pobornike tradicionalnih, drvenih lukova, strelci lukarske radionice „Staro Brdo“ iz Lapova, u septembru su upriličili svojevrstan i redak događaj, ne samo za naše prostore, nego i za celu regiju. Osluškujući želje i predloge ljubitelja tradicionalnih lukova, nametnula se ideja da se svima koji žele, omogući da na interaktivnom seminaru osete dah prošlosti, pravu draž koju daje osećaj odapete strele iz moćnog drvenog luka. Godinama unazad vlada ogromno interesovanje među strelcima za retkom, prestižnom, zahtevnom i brutalnom vrstom – ratnim dugim lukom.
Prvo i poslednje slovo azbuke lukarstva
Uvek visoko cenjeno, ultimativno oružje kroz vekove razvoja civilizacije. Desetine hiljada godina dugi luk putuje sa čovekom kroz istoriju. Prvo kao sredstvo za lov i odbranu od ogromnih zveri tadašnjeg vremena, a onda i kao teška artiljerija u ratovima za teritoriju. Zanimljiva je činjenica da dugi luk kroz vekove nije uopšte evoluirao. Nameće se pitanje, zašto? Razlog je prost – toliko je jedostavan i od samog početka savršeno smišljen, da nema mesta za njegovo poboljšanje. Lukovi kakvi se danas koriste na turnirima, polirani, našminkani i sjajni, zapravo su samo novo ruho drvenog luka, kakav su koristili naši preci, bez ikakvih tehničkih poboljšanja. Jednostavno, nema mesta za njih. Već je sve osmišljeno perfektno. Mnogi narodi kroz istoriju su koristili dugi luk, gde god su to uslovi dozvoljavali. Njegova konstrukcija je omogućavala odapinjanje jako teških strela koje su često znale da usmrte konja i jahača odjednom. Malo srednjevekovnih oklopnika je preživelo bliski susret sa strelom, u najboljem slučaju su završavali izbačeni iz sedla. Mnoge primitivne civilizacije i danas, po prašumama Južne Amerike, koriste duge lukove za lov i opstanak. Od svih vrsta lukova, dugi luk nije samo najsmrtonosniji već i najzahvalniji za korišćenje. Zbog svoje dužine on oprašta sve greške strelca, loše rukovanje, vremenske uslove, neadekvatne strele… Do pre dvadesetak godina se činilo da je dugi luk potpuno nestao sa lica zemlje u svom najpoznatijem obliku. Nije postojao ni jedan sačuvani primerak, a da je autentičan. Bez obzira što su nekada korišćeni u hiljadama – vreme ih jednostavno progutalo. Tek vađenjem sa dna mora broda „Mary Rose“, sa više od stotinu savršeno očuvanih dugih lukova, vraćen mu je život, krenula su istraživanja, izrada identičnih replika i njihovo korišćenje. Pravi engleski dugi, ratni lukovi su imali širok raspon snaga. Od najslabijih, sa 80 funti, pa sve do 220+ funti snage, za najmoćnije strelce. Zbog tolike snage skoro da nije bilo sile koja je na bojištu mogla da im se suprotstavi. U englesko-francuskim ratovima Francuzi su nebrojeno puta pretrpeli poraze od daleko slabije, iscrpljenije i malobrojnije engleske vojske, samo zato što nisu mogli da pariraju dugim lukovima. Strele težine od 100-150 grama, sa okaljenim čeličnim vrhovima, namenjenim za probijanje oklopa sejale su smrt vekovima. U današnje vreme snaga tih lukova zapanjuje. Mnogi „stručnjaci“ javno izražavaju sumnju u to da ih je moguće koristiti. Baš to je i bila poenta seminara „Starobrđana“. Sa bogatim iskustvom potvrđenim na turnirima širom Evrope i sa puno dobre volje, ova grupa zaljubljenika u drvene lukove se potrudila da pokaže kako čak i današnji civili, čiji se život često svodi na sedenje ispred TV ili računara, koji su fizički neaktivni, uz pravilnu tehniku natezanja i stručnu pomoć, mogu da koriste duge lukove, bar slabiju kategoriju. Da ne bude nesporazuma: najjače engleske lukove su koristili najiskusniji strelci, najveće fizičke snage i najbolje tehnike, koji su odrastali uz to oružje. Nije moguće porediti takve ljude sa današnjim prosečnim stanovnikom. Ali, za nižu kategoriju snage nije potrebno ništa, osim pravilne tehnike potezanja. Baš to su i preuzeli na sebe da demonstriraju i pokažu strelci sa „Starog Brda“.
Na travnatoj pisti
Seminar je zakazan na prostoru idealnom za to, ljubaznošću komandanta sportskog aerodroma 13. Maj u Batajnici. Njihova savršena travnata pista je iskorišćena kao poligon. Vreme je bilo idealno, mada ni kiša ne bi predstavljala problem, za odlučne okupljene strelce šarolikog sastava, u koji se ubrojilo i nekoliko dama. Posle kratke uvodne reči o dugom luku brzo se prešlo na akciju. Prvi u nizu je bio lagani, dugi luk od bresta, koji je služio za zagrevanje, sa svojih 60 funti. Za moderne tehnike korišćenja, to bi bila već prilično velika snaga, ali koristeći starinske tehnike potezanja (push-and-pull za niže i robusnije strelce kraćih ruku i swing, za vitkije strelce dužih ruku), niko od prisutnih nije imao problema da nategne taj luk na dužinu od 30+ inča natega. Sam profil učesnika je bio različit: od fizički aktivnih mladih momaka, do slabije aktivnih zrelih ljudi. I sami prisutni su bili iznenađeni lakoćom kojom su uspeli da savladaju prvu etapu. U toj fazi još su se oslanjali više na snagu, a manje na tehniku. Drugi luk, snage od 80 funti je takođe brzo i uspešno savladan. Sledeći luk je već bio prava stavka, snage 90 funti, sa zahtevanim nategom od bar 30. Odmah se videla razlika, između onih koji su uspeli da „povežu“ tehniku korišćenja i onih koji su pokušavali sirovom snagom da koriste luk. Sve vreme su učesnike budno pratili i kontrolisali iskusni strelci radionice. Svako od njih je po bezbroj puta demonstrirao i ponavljao smernice, nameštao strelce u pravilni položaj. Atmosfera je brzo bila na vrhuncu. To je bio trenutak koji se čekao. U korišćenju dugog luka nema puno elegancije. Sve se svodi na jedan trenutak, pravilan stav, dubok udah i odlučno i brutalno potezanje strele iza uha. Adrenalin je proradio, muškarci su konačno osetili spoj sa oružjem, na način kako treba. Stavovi su bili sve bolji, grčenja mišica sve jača… Nekoliko strelaca imalo je problem, dok su ostali uspeli da odapinju strele iz teškog luka. Ostali prisutni su sa nevericom posmatrali prizor, kako poneki totalno urbani ljudi koriste drevno oružje, kao da su odrasli sa njim. Disciplina tokom rada je bila vojnička. Radilo se sa projektilima, bezbednost je bila na prvom mestu. Oštre komande su pucale kroz vazduh kao prasak biča. Psihološki momenat je bio presudan: kad god je neko gubio koncentraciju ili zanemoćao pri kraju natega, oštra, bodreća komanda ga je naterala da nategne još malo i da odapne strelu. U vojničkom duhu je nastavljeno kretanje ka poslednjoj, najtežoj kategoriji.
Cilj je postignut
Kao i prethodni, ovaj luk je bio pravljen od drena. Debeo kao ruka u zglobu, beo kao kost, dužine visokog čoveka – dugi luk je ulivao strahopoštovanje. Njegova snaga je bila 115 funti na 32 inča ratnog natega, jedan do prefinjenih, umetničkih, ali ubojitih radova lukara „Starog brda“. Naizgled negibljivi, brutalni komad drveta bio je verna kopija srednjevekovnih lukova. Mnogi su već u svojoj glavi poklekli pred ovim lukom, bezvoljno probali i odustajali. Totalno pogrešno, ali odluka je bila individualna. Ovi hrabriji, pod utiskom malopređašnje dobijene borbe bili su istrajniji. Luk te snage je verovatno najmsrtonosnije oružje na svetu, poredeći njegovu masu. Komad drveta težak nepun kilogram, podesen da giba u savršenom skladu, sa dovoljno snage da usmrti slona, nosoroga i oklopljenog jahača zajedno sa konjem. Ni strelci nisu bili za podcenjivanje. Posle demonstracije potezanja do punog natega od već prekaljenih predavača, „Starobrdskih“ strelaca, ni ostali se nisu obrukali. Ratni luk je opravdao glas koji ga bije, da je oružje koje zahteva gospodara, a ne slugu. Luk zverske snage je samo nekoliko strelaca dovelo do punog natega i uspešno odapelo strele. Cilj je postignut. Za nekoliko sati, totalni početnici uspeli su da sasvim korektno rukuju srednjevekovnim lukovima velike snage. Cilj je bio da osete kako je nekada bilo našim precima, čime su bili uslovljeni ako su želeli da opstanu. Nakon završene poslednje faze krenulo je odapinjanje po želji, raspoloženje je poraslo, prestala je neizvesnost i trema od susreta sa lukom. Strele su zviždale kroz vazduh, bušene su čelične ploče, uništavane mete, a mnoge strele nisu preživele silovite udare u čelik, kao što se nekada dešavalo u pravim bitkama.
Tekst i snimci: Željko ILINČIĆ