Kompozitni luk

Šta reći za kompozit, nego: svaka čast našim precima na takvom izumu. Sa kompozitom, ulazimo ozbiljnije u priču o tehnologiji. Danas je toliko uobičajen i rasprostranjen, da više i ne primećujemo koliko je genijalan. Ne mislimo samo na lukove, upotreba kompozitnih materijala je rasprostranjena na svim poljima: od „svemirskih“ materijala koje koriste NASA, ESA i slične agencije, do dečjih igračaka i predmeta za svakodnevnu upotrebu. Prirodni kompoziti više nisu toliko zastupljeni, ima ih mnogo manje od modernih, veštačkih polimersko-keramičkih, karbonsko-kevlarskih, zentronsko-dakronskih…
Međutim, u vreme kada su se pojavili bili su više od čuda. Po dosadašnjim istraživanjima, upravo je streličarstvo pokrenulo ovu, danas veoma važnu granu industrije. Od kada je pronađen, kompozit ne prestaje da se primenjuje i svakodnevno nalazi novu upotrebu. Što se streličarstva tiče, danas je nezamisliv bilo koji ozbiljan luk bez primene više vrsta materijala. Takođe i rikrv (duplo zakrivljenih krakova), vezuje se za pojavu kompozit luka. Ovaj podatak još nije definitivno potvrđen, ali je na osnovu dosadašnjih saznanja, verovatno tačan. Uglavnom, kompozit uvodi pravu revoluciju u streličarstvu…

Osnovna ideja potiče od slabosti prirodnog (ali i veštačkog materijala) da izdrži potrebne napore ili je preskup da se radi iz komada. Neki materijali su dobri za jednu upotrebu, a neki ne… Kompozit je rešenje za oba problema i još mnogo drugih. U streličarstvu, luk od drveta nije dobro podnosio sve sile koje na njega deluju. Pomenućemo samo najbitnije: istezanje, uvrtanje, sabijanje i savijanje. Kada se dobro obradi i oblikuje, drvo solidno podnosi ove sile, ali ne i savršeno. Pre ili kasnije, pokaže neku slabost. Ukoliko hoćete veću snagu, mora da bude debelo i veliko, što smanjuje savitljivost itd. Zbog toga je rešenje za ovaj problem u upotrebi više vrsta materijala, za jednu svrhu. Neki su veoma dobri u istezanju, drugi u sabijanju, još ako ih kombinujete sa različitim oblicima – postigli ste cilj. Problem je bio: koji materijali dobro podnose sabijanje, istezanje, uvrtanje, kako ih obraditi i pripremiti da daju svoj maksimum i sve to spojiti u jednu celinu.

Dakle, kompozit kombinuje više potrebnih osobina različitih materijala u jednom. Danas postoje nebrojene kombinacije ovih materijala. Kako između prirodnih sa prirodnima, tako i veštačkih sa veštačkima i njihovo kombinovanje između sebe. Međutim, ne treba mešati kompozit sa laminatom, jer se danas često sreće pojam laminatni kompozit. Ljudi ga zbog toga zovu laminatni materijal, što nije isto. To znači da je sastavljen iz više slojeva – lamela. Sam laminat je više slojeva istog materijala, kompozit isto to, ali od različitih materijala. Postoji nedoumica kod višeslojnog drveta, ali od različitih vrsta drveta. U stručnoj literaturi ovakvu kombinaciju nazivaju laminatno, a negde kompozitno. (Po nama je kompozit. Iako je drvo kao materijal isto, mnogo se razlikuje po karakteristikama).

Teško je navesti tačno vreme nastanka kompozita, ali po saznanjima arheologa to je 1200 – 1000. godine pre nove ere (pne). Većina naučnika se slaže da je pronađen u stepama Azije, od strane nomadskih plemena. Ipak, ne zna se tačno kada je postao uobičajeno oružje nomada Azije. Razvoj verovatno nije bio dinamičan, već su različite varijacije i dizajn predstavljale rešenje jednog problema. Potreba se pojavljuje kada je čovek počeo da koristi konja za jahanje i vuču kočija, oko 2500. pne. (Prvi upotrebni primerci malog kompozit rikrv luka, pojavljuju se kasnije).

Kroz nekoliko vekova, raširili su se po svetu: na Kinu, Japan, Koreju, Egipat, Mesopotamiju, Rimsko carstvo, Mediteran, Mađarsku, Nemačku… Svi su vremenom razvili svoje verzije kompozit rikrv luka. Interesantno je da je otkrićem američkog kontinenta, luk i strela već postojao na tim prostorima. I to ne samo kao običan goli luk, već i kompozit, naročito na zapadnoj obali. Tamo je izmišljen oko 500. godine nove ere (ne). Komozit varijanta bila je poznata samo u kombinaciji sa tetivama bez roga. Primećena je i varijanta klasičnog oblika, duplog slova W. Svi su bili dugi do dolaska Španaca oko 1500, kada se prave i kraći, zbog početka upotrebe konja kod starosedelaca. Naravno i prihvatanje upotrebe sa konja, iz klečećeg stava i drugih prednosti, koje nudi kompozit rikrv…
U Kini se pojavljuje oko 300. pne. Stotinak godina kasnije, proširio se i na današnju Koreju i Japan. Rimljani ga usvajaju relativno kasno, oko 50. ne. Posle nekoliko izgubljenih bitaka, vojnici Abisinije ga usvajaju oko 900. ne. Izgubljene bitke su upravo i jedan od najčešćih razloga usvajanja kompozit rikrva. U prilog tome i podatak da je gotski kralj Gizur, izjavio pre jedne bitke: – Ne bojimo se mi toliko Huna, koliko njihovih lukova od rogova. (Zapis pronađen u Modeni iz 904. ne: „A sagitis hungarorum libera nos domine“ – Bože spasi nas od lukova i strela Mađara – izjavio je vođa nomadskih plemena, neposredno pre napada Mađara). Rimljani su bili impresionirani taktikom Huna i njihovih lukova, pa su je opisali u delu „Strategikon“. Rimska vojska je promenila formaciju, od pešadije do konjice, a većina ih je bila prenaoružana takvim lukovima.

Napad Asiraca na egipatsku vojsku bio je toliko silan, da ih je potpuno potukao. Kroz nekoliko godina, Egipćani su razvili svoju verziju. Pronađeni zapisi doktora egiptologije Al Sime iz 1988, u grobnici na zapadnoj obali Nila, koja je skrivala deset ćupova zapečaćenih voskom i u njima papiruse tadašnjeg evnuha, govore o prilagođavanju i napretku Egipta kao jedne od najjačih civilizacija. Stari Egipćani nisu zapostavili izradu oružja. Na osnovu dešifrovanja hijeroglifa starih oko 2900 godina, dat je transkript jednog od papirusa sa opisom izrade luka.

„Predložio sam da izradimo luk od novih materijala, različitih, od mekog drveta koje je raslo u priobalnom pojasu Nila. Maslinovi trupci iz zemlje Hetita ili ebanovine iz Kuša (današnja Etiopija), rog nosoroga ili slonove kljove. Već na samom početku, naišli smo na bezbroj problema: egzotični materijali bili su previše krti, bez dodatne obrade nisu mogli da se saviju bez pucanja. Za izradu luka iz komada mogle su da posluže samo najveće kljove. Problem je rešen tako što sam manje komade slonovače izdeljao i slepio u jedan, dovoljne dužine i debljine za ceo luk. Bio je toliko jak, da ni najsnažniji nisu mogli da ga nategnu. Sledeći korak se sam nametao: sva četiri materijala slepljena su u jedan, mesecima smo isprobavali kombinacije materijala i lepkova. Nikako nismo uspevali da napravimo dovoljno jak lepak. Na kraju smo oko luka obmotali žicu, dok je lepak još bio vruć. Kada se ohladio, bio je to luk savršene kombinacije jačine i savitljivosti“.
Pronađeno ih je nekoliko u grobnici faraona Tutankamona, iz perioda oko 1324. pne. Ovo dovoljno govori o superiornosti kompozit rikrv luka i strahopoštovanja koje je uživao. Svako ko je video ili osetio učinak ovakvog luka, želeo ga je za sebe. Bio je prestiž i vrhunska tehnologija, koja se strogo čuvala. Ipak, vremenom se raširio i nastalo je mnogo varijanti. Usvojili su ga i konjanici Partijnci (nomadi sa prostora današnjeg Turkmenistana i Irana), Huni, Bugari, Turci, Mongoli, Samarićani… Svi su vremenom razvili i gađanje s konja. Jedini ko je u prvom susretu sa ovakvom taktikom streličara i gađanja s konja uspeo da ih porazi je – Aleksandar Veliki…
B. Rakić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Japanski dugi luk

Yumi je bio tradicionalno oružje samuraja, po osobinama jedinstven u streličarskom svetu: tanak, elegantan, jak, izdržljiv i asimetričan

Legenda 100%

Posrećilo mi se da model luka koji je popularni glumac nosio 1988. godine u trećem delu filma o Rambu, čuveni Hoyt-Easton model ProVantage koji je kastomizovan za potrebe filma, stigne u moju radionicu. Era upotrebe kompaunda u filmovima počela je u kultnom ostvarenju First Blod 2 gde je Stalone 1985, koristio Hoyt model Spectra