Legenda 100%

Svi se sećamo legendarnih scena i eksplozivnih vrhova koje je Džon Rambo koristio u filmu. Budući da sam tad bio dete, a da sa Amerikancima tada nismo bili u lošim odnosima nisam imao razloga da ne verujem u prikazane mogućnosti moćnog kompaund luka. Ovde je to bila misaona imenica. I trebalo je da prodje mnogo vremena do mog prvog susreta sa kompaund lukom. Naravno tada sam već znao da holivudki prikaz nije ni blizu istini ali takođe i da je ovakav luk veoma moćno oružje. Istina je ipak da su Hoyt-Easton zbog velike potražnje posle filma napravili komercijalnu verziju ovog luka sa kompletnom opremom koju je glumac nosio kao i da su klubovi dobili mnogo novih članova a lovci novih lovaca. Uz mnogo iskustva i znanja koje se nakupilo tokom godina testirao sam ovu legendu bez primesa holivudske formule i ostvario uvid u to koliko je luk zaista dobar…


Kod mene došao u lošem stanju, raštelovan, zapušten, bez nišana i ostale neophodne opreme ali ispod te patine krila se sjajna mašina. Potpuno ispravan, da budem precizan u veoma očuvanom stanju. Skoro bez ikakvih mehaničkih oštećenja, u vrlo kvalitetnom koferu u kome je predpostavljam stajao nekoliko godina unazad što ga je i sačuvalo od zuba vremena.
Isprva kada mi se vlasnik obratio za pomoć nisam odmah zaključio o čemu se radi sem da je u pitanju stari model. Star, prašnjav, sa upitnim stanjem tetive, kamova i krakova. Međutim čim sam ga uzeo u ruku osetio sam da ovo nije bila jeftina igračka. Težak kao tuč što bi se reklo. Plastični delovi na njemu kao što je rukohvat su od vrhunskih polimera, kada se obriše prašina zasijao je kao da je juče stavljen, bez pukotina, okrnjenih delova, bilo kakve naznake da je plastika počela da stari i pretvara se u monomer kao kod današnjih jeftinih odlivaka. Sam odlivak i ergonomija su odlični. Nigde oštre ivice, spoj savršen, bolje leži u ruci od mog novog kompaunda. Jedina razlika je u tome što novi model ima toliko izražen let off da je pritisak šake o neudobniji rukohvat toliko mali da se problem osetno umanji. Hrapava poršina zaista pomaže pri boljem hvatu i smanjuje proklizavanje šake. Tekstura je taman kako treba da ne žulja golu ruku a da radi posao.
Cabel guard (klizač za kontrol i bus kabel-tetivu) je klasičan plastični slide sistem koji klizi po prohromskoj šipci. Sistem uobičajen za to vreme. Kvalitetan i bez ikakvih problema u radu iako nije bas najsretnije resenje uporedjujući ga sa danasnjim sistemima. Mnogo trenja i povećan tork-uvrtanje. Postavljen ispod rukohvata za razliku od današnjih rešenja koja su postavljena iznad šake bliže sredini samog rajzera.
Na luku nema string stopera koji su danas uobičajeni niti postoji priprema za tako nešto u vidu rupa sa navojem jer tada ova resenja nisu bila u upotrebi. Postoji samo priprema za centralni stabilizator ispod rukohvata sa prednje strane što je i danas uobičajeno rešenje ali je standard navoja drugačiji u odnosu na današnji te je za postavljanje lovačkog ili takmičarskog stabilizatora, tegova itd. potrebno napraviti reducir i tako rešiti ovaj problem. Sve ovo ostavilo nas je bez mogućnosti da ga postavimo za vreme trajanja ovog teksta.
Rajzer je odlivak aluminijuma koji je posle doradjivan, nije glodan kao većina današnjih iz bloka materiajala. Masivan, preglomazan za današnje pojmove ali uliva poverenje. Nema ni reči o skeletoidnoj konstrukciji, pun materiajl od početka do kraja. Dizajn i obrada su veoma dobri. Luk je u defleks konfiguraciji sto bi danas mnogima bio problem jer se konstrukcijski gleda da se smanji brace high (razmak tetive do rukohvata) na minimum. Sto duži power stroke veća je brzina strele i to je jedan od razloga zašto se danas hi speed lukovi tako konstruišu. Iako nije bridged (skeletni rajzer nalik na konstrukciju mosta) nema ni naznake da luk ima problem sa čvrstinom rajzera. Jeste teži ali je temeljan i čvrst.


Na rajzeru je finiš neka vrsta farbe, i tek na nekoliko mesta primeti se da je malo naklobučena u vidu nekoliko mehurića što govori o oksidaciji legure ispod nje ali posle toliko godina postojanja ovo je stvarno zanemarljivo i svedoči o vrlo kvalitetnoj pripremi pre samog farbanja.
Postoje pripreme za montiranje nišana i resta za strelu koje su po standardnim navojima i razmaku tako da pašu i za sve današnje proizvode.
Spoj krakova je masivan, poprečni čelični valjak kroz koji ide osnovni noseći šraf. Ovaj valjak može da se pomera levo desno i tako pomeri početni ugao kraka, nema mnogo prostora za ovu vrstu štelovanja ali dovoljno za neke sitnije imperfekcije. Lateralno je krak stabilisan zidovima ukopanog ležišta a oni naležu na komad poliamidne plastike kako ne bi bili u direktnom kontaktu sa metalnim delom rajzera.
Krakovi su solid laminatni kompozit, nisu od onih jeftinijih brušeni iz bloka što je tada a i danas vrlo popularan izbor. Četvoroslojni laminat sa ubačenim vedge (klinom) na početku i tip vedge (klin u vrhu kraka) kako bi podržao osovinu kama i optimalizovao oblik i savijanje. Model krakova je solid recurve Fast Flite koji je bio vrlo popularan što govori i podatak da se još uvek spominju na forumima kao što se spominje neki stari dobri model automobila.
Kamovi su izrazito ekscentricni dual kam (identični ekscentrični kamovi), za to vreme prilično velikog prečnika i agresivne konstrukcije. Imaju mogućnost štelovanja DL (draw lenght-dužine natega) u tri položaja. 28,5’’-29,5’’-30,5’’ Ali na žalost ne bez alata i bez prese. Probajući ga u sva tri moda došao sam do zaključka da se sa svakom promenom dužine natega menja i BH(brace high) što nije slučaj sa današnjim modelima odnosno ako se menja menja se minimalno što ovde nije slučaj. Kod najkraćeg natega BH je najveći i iznosi 10.3žž kod srednje opcije on je 9,8žž a kod najdužeg natega 9,5žž Ako želite da održite istu brzinu strele morali bio povećati snagu a to je potrebno jer bi u suprotnom morali štelovati nišan.


Ono što mi se nikako ne svidja je položaj kamova kod najdužeg natega. Oni se tada povlače u viljušku krakova te je odnos poluge najnepovoljniji mogući po korisnika. Stak izražen u startu potezanja je užasan. Toliko da čovek pomisli da nešto nije u redu i da je sistem negde zapeo. U srednjem modu je podnošljiv a u najdužem sasvim prijatan. S’obzirom na let off od 65% (jedina opcija let off-a) krajnji osećaj je sasvim ok u sva tri moda (navikli smo na današnjih 80%). Peak Weight ( maksimalna snaga je u svim modovima ne dirajući noseći šraf uvek bila različita ). Na najkraćem nategu je maksimalno uvrnt imao 52# na srednjem 64# a na najdužem oko 70# ne odgovara specifikacijama sa nalepnice te bi se svakako trebalo otpustiti sraf na ovom nategu kako bi snaga spala na 60# a luk ne isforsiran.
Snaga se može korigovati od 45# do 60# a jedan krug pritezanja ili otpuštanja nosećeg šrafa nosi 3# što je i danas uobičajeno.
Tetiva je jedina misterija, 18 niti verovatno FF materijala sa halo servingom. Bez Dloop-a što govori da je verovatno menjana negde u toku njegovog radnog veka ali zašto nema D loop ostaje misterija koju smo rešili prostim dodavanjem istog. Ovo ujedno i otvara pitanje da li je tetiva 100% odgovarajuća jer je brejs na luku bas velik. Tetiva je u kamovima veoma neprijatno i pod velikim uglom savijena kako bi dosegla jedan od utora za postavljanje u odredjeni DL mod. Kod novih konstrukcija više nema takvih agresivnih momenata što svakako ide na ruku kad je vek trajanja tetive u pitanju. Bus i kontrol kabel vezani su bez sistema tzv. suza i nema sajli u sistemu. Takodje nema ni yoke sisema (Y račvanje kabla i njegovo povezivanje na spoljnu ili unutrašnju stranu osovina kamova, tačnije izmedju kama i kraka ili sa spoljne strane kraka).
Prosto su nakačeni loop omčom na utore u kamovima. Iz svega navedenog tajming kamova ne može biti mnogo raštelovan jer su vezani jedan za drugi a lateralna stabilnost krakova bila je skoro idealna. Razmak od osovine do sovine kama sa jedne i dr. strane razlikovao se manje od jednog milimetra.
Naručena je nova moderna oprema za luk. Okidač, nišan, rest, stabilizatori za krakove i zadnji nišan peep sight. Namontirana oprema je postavljena, uštelovana a jedini stari deo opreme koji je na njemu bio-rest nisam mogao da vratim u život jer su navoji veoma sitnih imbusa bili zardjali i pojedeni. Pošto su colovni ovde nije bilo spasa.
Budući da je vlasnik početnik a luk star nisam želeo da ga isforsiram sa snagom. Podesio sam ga na 52# Ž 29,5’’. Strele u spajnu 400 GT trad 425gr težine i Easton Power Flight isti spajn težine 400 gr.


Došlo je vreme da ga probamo. Otprilike znam šta da očekujem od starih modela kompaund lukova, tako je i bilo. Dramatičan dogadjaj, hend shok, buka ali strela prilično moćno izleće. Uz još malo štelovanja resta i tilera luk je počeo da radi kao sat. I dalje bučan i sa hand shok-om (da neko ne pomisli da je van okvira samo ga poredim sa novim konstrukcijama koje ovo odavno nemaju) ali plasira strelu tamo gde je uperen. Dodali smo limb saver-e na krakove i nivo vibracija je osetno pao ali ne toliko da se i dalje ne osete. Dodatno štelovanje nišana na 20 pa na 30 pa 40 metara i luk je bio spreman i za merenje brzine.
Hronometar je uključen i propucali smo prvu strelu od 425gr kroz njega. Odnos težine u odnosu na funtu snage je 8,1gr. Brzina 224fps. Druga isto toliko što mi je odmah ulilo poverenje u njgovu konzistentnost. Treća strela 223 fps.
Poređenja radi sa znatno novijim modelom luka Rytera Alien koji je podešen na 49#Ž29’’i istom strelom postignuti su rezultati od 267fps sa istom strelom. Dakle mnogo više energije sa nešto slabijim lukom i za njega u odnosu na raspon funta-snaga nešto teža strela od 8,6gr.
Gadjao sam sa njim nekoliko desetina strela. Vibracije čine svoje pa sam nišan morao da pritegnem onoliko jako koliko sam mogao kako se ne bi više odvrtao, trebalo je malo vremena da se naviknem na njega, ume da dobije fish tail pri odapinjanju ali generalno sve funkcioniše kako treba. Nakon nekog vremena sve je što se kažu leglo na svoje i grupe su na 20 i 30 metara bile baš dobre. Naizmenično sam koristio njega i moj novi kompaund kako bi dobro osetio razliku i ocenio sve aspekte.
Donoseći konačni sud mogu reći sledeće: Hoyt je oduvek znao kako da napravi dobar luk, ovaj model odiše kvalitetom čak i posle toliko godina. Pravo je uživanje koristiti ga, osećaj je malo dramatičniji i početnici bi ovo lako zamenili sa efikasnošću kada probaju novi model koji je naprosto potpuno miran i tih. Često ovo bude tumačeno kao manje efikasno a stvarnost je potpuno drugačija. Dakako ne može se porediti sa novim modelom koji je dosta bolji u svim aspektima ali to nije njegova mana jer bi ga u to ime trebalo porediti sa njegovim vršnjacima Jeningsom, Bearom ,Martinom…..
Osećaj da sa tako starim lukom bez problema možete postići solidne rezultate i da je ova stara legenda 100% funkcionalna posle više decenija upotrebe zaista govori o Hoytu sve najbolje. Nisam se proslavio kao Džon Rambo ali sam uživao imitirajući ga, koristeći luk iz mojih dečačkih snova…

B. Rakić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Japanski dugi luk

Yumi je bio tradicionalno oružje samuraja, po osobinama jedinstven u streličarskom svetu: tanak, elegantan, jak, izdržljiv i asimetričan