Savršenstvo – Black Tail

Tolike godine u streličarstvu, mislio bi čovek da je sve video i sve čuo. Ipak ne treba biti toliko umišljen, jer za sve što sam mislio da je krajnja mogućnost, vrhunski ručni rad i umetničko dostignuće u streličarskom zanatu, može samo da se pokloni i skloni u stranu. Napravite mesta na pijedastalu za definitivno najbolje ručno rađene lukove ikada proizvedene, napravite mesta za radionicu Blacktail.

Ponekad mi se čini da što više iskustva imam, sve mi je teže doći do čistog zaključka neopterećenog upravo stečenim iskustvom. Sa skoro svim vlasnicima, osnivačima ili naslednicima lukarskih radionica koje predstavljam, lično sam stupio u kontakt. Uglavnom su se svi rado odazvali mom pozivu da ih predstavimo čitaocima u Srbiji. Ipak trebalo je na kraju odlučiti i odabrati one najbolje. Možda se neko i neće složiti sa mojim izborom, ali znajte da nije donet olako i da su sva moja iskustva ugrađena u njega. Svi oni koji su uopšte i došli do nivoa internacionalne prepoznatljivosti su vrsni majstori, nijanse ih međusobno dele. Takođe, svi imaju i zajedničku crtu, a to je neverovatan entuzijazam, energija i volja sa kojom rade taj posao. Nije u pitanju samo zarada, i to se vrlo lako i brzo oseti. Iako je srpsko tršište malo i skoro beznačajno za njih, niko od predstavljenih radionica nije nam ni za trenutak stavljao do znanja da smo im nebitni.

Ovo govori da bilo sa kog meridijana dolazili svi delimo isto nasleđe najdaljih predaka i strast koja nas kroz streličarstvo ujedinjuje. Mnogi su me pitali i tražili da im objasnim ili pošaljem slike naših lukova ili istorije našeg streličarstva. Ovde sam, nažalost, sem slika starih fresаkа iz naših manastira i crteža malo šta imao da pokažem (u materijalizovanom smislu), iako nam je istorija i u ovom pogledu prebogata. Naročito su bili oduševljeni majstori sa severnoameričkog kontineta, jer kako i sami kažu, jedino za šta se oni vezuju je nasleđe starosedelaca Indijanaca, a to i nije njihovo direktno nasleđe. Otvorenost ovih ljudi je fascinantna, bez predrasuda i opterećenosti i zaista sam uživao radeći sve ove tekstove, dopisujući se sa njima i, slobodno mogu reći, učio od njih. Mnogo sitnih tajni ovog zanata sam spoznao i savladao usput.

Nekoliko godina u zanatskom smislu praveći lukove, pratio sam i čitao sve što sam mogao pronaći na sve moguće i nemoguće načine. Sakupivši veliku arhivu o istoriji streličarstva, pojedinaca, radionica i kompanija koje su je oblikovale i stvarale, odabrao sam i predstavio one najbolje. Ima tu vrhunskih kompanija koje posluju više decenija, poput čuvenog Black Widow Archery (Crna udovica ), Acadian Wood (Akadijske Šume-drvo), Great Plains (Velike Ravnice), Fedora archery, Adriano Alberti archery, Border Archrey (Streličarstvo sa granice), Rose Oak Kreations (Kreacije Roze Hrasta), Bear i Diamond archery… Kao i onih mlađih poput White Wolfa (Beli Vuk), Stalker Stick archery, DK Bows Factory (David Kosman Fabrika Lukova ), Nanino Archery, Black River (Crna Reka), Wengerd Archery, Bushman Bows (Bušman Lukovi), Bearpaw (medveđa šapa) i mnogi drugi.

O svima njima sam pisao i detaljno ih predstavio u „Kalibru“. Među njima su i moji uzori, njihovi modeli i ideje koje sam usvajao praveći svoje lukove. Ono što sam uvek želeo da postignem ali nisam bio u stanju ni da nacrtam otelotvorilo se preda mnom, kada sam na internetu istraživao uzroke loma rajzera koji mi se jednom prilikom desio. Pomislio sam još jedna u nizu radionica (a ima ih na desetine dobrih po celom svetu). Pogledao sam, hvala bogu, jer ništa nikad ne prepuštam slučaju i ostao bez reči. Bukvalno. Godinama me ništa što se streličarstva tiče nije ovako protreslo, inspirisalo i razočaralo u isto vreme. Razočaralo jer sve što sam mislio da je vrhunsko pa i moji pojedini radovi prosto su zbrisani sveukupnom pojavom ovih umetničkih dela.

Svi takmaci znani i neznani listom i bez primedbe svrstali su se stajući u red iza njih. Tu, daleko iza prvog mesta, vodi se žestoka borba za drugoplasiranog i onog iza njega ali neupitno i bez trunke sumnje Blacktail samouvereno stoji na pijedastalu. Niko nije u stanju niti da pokuša da razmatra i utvrdjuje zašto su tu gde jesu jer dovoljan je samo jedan letimičan pogled i zadesiće vas erupcija zadovoljstva koja sa sobom nosi sve odgovore.

Za ime boga, sreća je da za njih nisam znao odmah po početku mog interesovanja za streličarstvo. Da sam ih kojim slučajem u startu sreo, verovatno nikada ne bih ni pokušao da se upustim u priču izrade lukova ostajući obeshrabren njihovim umećem. Na kraju je meni ostao problem kako rečima ispratiti fotografije ovih lukova, a da one ne ostanu u njihovoj senci. Prosudićete i sami, ali mislim da neće biti nikakvog nesporazuma.

Naše putovanje kroz svet tradicionlanog streličarstva trajalo je dugo. Uz put sretali smo se slučajno i namerno sa neimarima streličarskog zanata. Otvarala se pred nama riznica znanja, htenja i ideja ovih neobičnih ličnosti. Videli smo i čuli od izuzetnog do uzvišenog od razmetljivog do zaslepljujućeg. Oni materijalizuju ono što mi sanjamo, oni su vladari svojih svetova u kome mi želimo da živimo. U svakom od njih videli smo isto: snagu, želju, pronicljivost, nasleđe, fokus, izdržljivost. Ali i različitost. Onu koja je stvorila opuse i varijatete tih prelepih svetova. Od svih radionica i kompanija u nizu, svaka sledeća u koju smo zavirili vodila je dalje, svaka je otkrivala nešto novo i za korak više vodila nas ka ultimativnom luku. Na posletku krug se suzio. Naše putovanje dovelo nas je do samog nukleusa. Samo jednoj od njih pošlo je za rukom da spoji savršenstvo.

Kompanija „Blacktail“ nije velika, postoji 29 godina, (2016. slavila je četvrt veka postojanja). Osnovao ju je 1991. godine Norm Džonson, u malom primorskom mestu Ridsport u saveznoj državi Oregon, SAD. Tokom godina proširuje je kako bi mogao da ispuni zahteve rastuće potražnje i sa suvlasnikom gospodinom Alanom Poupom otvara jos jednu radionicu u Blumingtonu u Indijani. Međutim ovaj korak nije bio tako jednostavan kako se čini na prvi pogled. S obzirom na to da je došla do svojih krajnjih granica u obimu proizvodnje, morao je da se napravi rez, jer se na lukove čekalo suviše dugo. Otvaranje druge radionice videli su kao jedino rešenje.

Međutim najveći problem bio je proširenje jezgra majstora lukara, rezbara i gravera svetske klase. Izbor ovih ljudi je bio presudan, mesecima je trajao odabir vrhunskih zanatlija, ali ne samo po zanatskom umeću, pojedinci su morali da ispune niz drugih vrlina počev od neverovatne skoro devijantne posvećenosti poslu, pa do smisla i osećaja za umetnost i crtanje. Tražili su ljude poput sebe, nekoga u koga se mogu u potpunosti pouzdati. Danas se prodaju u preko 30 zemalja širom sveta. Proizvodnja se kreće oko 40 lukova mesečno sa 10 zaposlenih radnika. Porudžbine se i pored dve radionice čekaju od minimum 6 meseci pa sve do 19 meseci (prosek izračunat u poslednjoj deceniji njihovog poslovanja), a cilj im je dostizanje obima proizvodnje uz koji bi se na luk čekalo od 6 do 8 meseci.

Mnogi procesi u proizvodnji su patentirani, a dosta toga jednostavno ne žele da otkriju. Kako nam je jedan od vlasnika obećao, imaju velike planove za koje ćemo siguran je, čuti kada se ostvare. Kastom mogućnosti su neverovatne a kvalitet je ostao i neprikosnoven činioc ispod koga ništa ne može da pređe. Vlasnik i osnivač je do te mere principijelan da je spreman da ugasi proizvodnju ukoliko ne bude u mogućnosti da održi ovaj parametar. Esnafski dovedeni do samog savršenstva, predstavljaju završnu reč umetnosti, teorije forme, sklada fizike, statike i mehanike. Pogled na ove lukove vodi pravo u beskonačnost, gde su vreme i prostor stopljeni jedno sa drugim.

Najlepši komadi najređih vrsta drveta koje naseljavaju ovu planetu, egzotične sirovine koje se sreću samo jednom u životu, vrhunski materijali koji zadiru u svemirsku tehnologiju, neizmerna inovativnost, kreativnost i do perfekcije dovedena veština koordinacije oka i ruke stvorili su najlepše i najbolje ručno rađene lukove. Izbor materijala je krajnje vrhunski, u pojedinim slučajevima toliko redak da je čak i cena nebitan faktor pri kupovini. Dok su bubinga, ebonos, zebrano egzotični materijali za druge, za njih su oni samo početna osnova. Zmijsko drvo koje je ekstremno skupo i teško nabaviti (ova vrsta je skoro izumrla) i perje ekstremno retke ptice great argus, iz roda fazana predstavljaju kuriozitet u svetu lukarstva. Ptica je ime dobila po Argusu, stookom divu iz grčke mitologije jer joj perije ima šare poput mnoštva očiju. Borneo, Sumatra, jugoistočna Azija su postojbina ove neverovatne vrste. Duborez, mamutova kost, sedef elmenti, srebrna žica i pozlata su estetski pun pogodak, a nema ih previše, što je presudno da ne prerastu u kič.

Sve ovo samo govori koliko daleko su išli osnivači i majstori ove radionice. Materijali koji se teško kupuju čak i ako imate novca i njihova stabilna nabavka i isporuka su delo upornosti i želje da budu potpuno jedinstveni. Kada odete na njihov zvaničan sajt, videćete i osetićete ovu želju, vrhunske slike i slogani kojih se drže prosto vas teraju da budete ponosni vlasnik jednog ovakvog luka.

Najpopularnija je serija lukova Elite VL. Predstavlja rikrv luk sa 19 inčnim rajzerom i radi se u jednodelnoj i verziji sa skidajućim kracima. Po broju prodatih lukova ovo je najbolje plasiran model iz ove radionice. Prelepih krivina i dizajna postao je inovator i klasik u isto vreme. Ne morate biti stručnjak i umetnik da biste samo jednim pogledom osetili zadovoljstvo, sklad i prefinjenost u jednom jedinom luku. Sitka serija je 16-inčni rikrv model koji se radi samo kao tejk daun verzija. Ovo je najmlađi u porodici lukova iz Black Taila i namenjen je za lov sa čeka koje se prave na drvetu ili tzv. groundblinde čeka sa zemlje, gde lovac ima smanjen manevarski prostor. Ovo je, u stvari, smanjena verzija „velikog brata“ Elite VL i od kad se pojavio u ponudi, beleži konstantan rast u prodaji. Nešto manji ali isto briljantno izveden model.

Kolumbijan serija je jednodelni dugi luk refleks defleks dizajna. Namenjen je ljubiteljima ovog tipa lukova, a uz sve moguće dobre karakteristike i kvalitet nastao je sa namerom da se napravi dugi luk koji će momentalno da se srodi sa vlasnikom, tako da nećete morati dugo da trenirate, kako biste postigli zavidnu preciznost što je bio čest slučaj sa dugim lukovima ranijih epoha. Eleganciju jednodelnog luka teško je nadmašiti ali potpuno je druga stvar kada nadmašite sve ostale.

T2 ili Tier-2 Wood nije jedan model luka vec posebna serija lukova koji se radi u konfiguraciji i opcijama Elite i Sitka. Karakteristično je da se ova specijalna serija radi od veoma retkih vrsta drveta. Ovde zaista zastaje dah od kombinacija i neverovatne lepote ovih modela. U ponudi su opcije jednodelnog rikrv luka, tejk daun i long bow lukova. Kada vas neko stavi pred svršen čin i poželite svaki od njih, može se reći da je serija uspešna. Snake bite (zmijski ujed) je serija kako i samo ime kaže, inspirisana zmijama, odnosno zmijskim drvetom, koje je izgledom opčinilo kako vlasnike radionice tako i mene samog. Božija kreacija zmijskog drveta od koje zastaje dah zaslužila je posebnu seriju lukova. Pravi se i jednodelna i verzija sa skidajućim kracima, kao i dugi luk. Dugo sam posmatrao slike ovih lukova, položaj godova i njegovu lepotu. Pokušavao sam da proniknem da li je izvor lepote samo drvo ili način njegove obrade, umeće majstora ili nešto treće i ostao, da tako kažem, pozitivno poražen. Zaključio sam da su ovde svi dali svoj maksimum. Legasi je serija koja spada u sam vrh ponude ne samog Blacktaila, vec kompletne streličarske manufakture. Serija koja nemilosrdno pokazuje svu raskoš i nameru vlasnika da odvraća sve moguće konkurente koji uopšte i pokušaju da se približe. Stvorena sa jednom svrhom da naglasi distancu i pokaže zube. Radi se o kolekcionarskom redu i redu lukova koji s pravom nose ime Legasi (nasleđe). Amerikanci vole da kažu investicija, što u ovom slučaju predstavlja predmet čija vrednost prevazilazi prostu kupovinu. Ovi lukovi se definitivno ostavljaju u nasleđe deci i unucima. Koliko su zbog izgleda pogrešno shvaćeni, vlasnici kompanije su morali da napomenu da ne dođe do zabune, da su ovo najfiniji streličarski instrumenti koji ispod zaslepljujuće površine ni za promil ne odstupaju od vrhunskih lovačkih i takmičarskih performansi. Materijali koji se ovde koriste su van ovoga sveta – mamutovi zubi, opsidijan (vulkansko staklo), sedef, slonovača, lapis lazuri, biseri, zlato i srebro. U rukama vrhunskih majstora postaju živa umetnička dela. Rade se u verziji tejk daun i jednodelni rikrv model. Sa Legasi serijom lukova sve počinje i sve se završava te više ništa o njoj neću reći.

Treba li uopšte da spominjem da se svaka opcija može kombinovati sa svakom opcijom, da je izbor vrsta drveta jednak izboru vrsta koje rastu na ovoj divnoj planeti, da svi lukovi imaju doživotnu garanciju na rajzer i tri godine na krakove a jednu godinu na završnu obradu. Možete kombinovati više pari krakova sa istim rajzerom i još mnoge druge mogućnosti koje nudi ova radionica. Znajući dobro da su njihove mušterije posebna sorta ljudi koji idu putem kojim se redje ide. Ma sa kog mesta na planeti da dolaze u Blacktailu su svesni da su njihovi lukovi namenjeni za avanturu. Avanturu života i trofej koji se čeka po ceo život. Prihvatajući visok izazov koji nosi lov sa lukom i strelom posmatraju ga kao medalju časti i odaju svojim mušterijama priznanje za to. Pored okorelih tradicionalista i lovaca često su mušterije i prefinjeni kolekcionari, planinari, sportisti i takmičari kao i sokolari ili prosto ljubitelji prirode. Zato je postavljeni prioritet, da se stvore najbolji streličarski instrumenti cilj koji nije statičan. On se razvija skoro četvrt veka i svaki novi luk postavlja nove standarde u performansama, izdržljivosti, preciznosti i dizajnu. Svaki njihov luk mogao bi samo stajati na polici poput neke umetničke skulpture jer je suviše elegantan i dragocen da bi ga nosili u surovim uslovima bespuća i lova kakav je onaj sa lukom i strelom. Čak i takav ispunio bi svoju ulogu jer bi samim posmatranjem luka zadovoljio svu našu unutrašnju potrebu za lepotom, skladom i mirom. Ipak prevarili bi smo se kada bi ih smatrali samo lepim. Nedavno je jedan nesvakidašnji dogadjaj potvrdio ovu konstataciju namestivši sticajem okolnosti životnu priču koja je postala jača od bilo kog slogana, marketinške mašinerije i reklame.

Smatram da se argumentima iz priče o „potopljenom luku“ mogu braniti bilo kad i bilo gde, ukoliko se dovede u pitanje njihova reputacija. Jer, ovo definitivno potvrđuje kvalitet svih upotrebljenih materijala, počev od specijalnih epoksid lakova zaslužnih za očuvanje luka u takvim uslovima. A poseban akcenat stavlja se na specijalne procese pripreme i obrade drveta (na koje su posebno ponosni i čuvaju ih kao tajnu), od kojih neka imaju vrlo specifična ulja i smole i vrlo su teška za obradu. O ceni i performansama nepotrebno je govoriti. Otvaranjem ove teme svrstali bismo se u pomalo nekulturne laike. O karakteristikama ovih lukova se teško pronalaze podaci, jer oni ih i ne objavljuju. Toliko su superiorni da se vrhunske perfrmanse i ne spominju, one se prosto – podrazumevaju. Na žalost poznajući naše prilike i standard malo ko ih može priuštiti.

Poštovani čitaoci pred vama su dela i fotografije radionice Crni Rep koja vam ni izbliza neće opisati i dočarati celokupnu sliku procesa, vremena i faza koje po nultoj toleranciji treba uklopiti kako bi se napravio jedan ovakav luk. Ipak, nije im to ni krajnji cilj. Uvidite kroz njih koliko smo mi ljudi sa svim manama i vrlinama stvarajući ovakva dela pružili otpor sopstvenoj nesavršenosti i na taj način ublažili neumoljivu težnju da svet oko nas učinimo boljim, da stvorimo mir u našim dušama i budemo zahvalni Bogu što nam daje takvu priliku. Inteligencija vođena skustvom otelotvoruje, u pravom smislu reči, nastajanje svakog luka iz radionice „Blacktail“.

Uz narudžbe kojima su zasuti, proširen kapacitet sa dve radionice, vrhunske majstore i ogromno iskustvo, definitivno će imati predvidljivo svetlu budućnost. Ostaje samo jedan oblak nad njima koji će ih sve više pratiti i opterećivati, a to je održanje kvaliteta i autentičnosti u sve većoj potražnji koja vrlo progresivno raste. Biće im potrebna enormna snaga i energija da ne popuste i spuste se na nivo odličnih lukova, jer sada su više nego vrhunski. Nažalost nisam imao privilegiju da njihove modele lično probam i testiram, ne znam kako, ali obećavam da ću vama i sebi ispuniti ovu želju i doneti vam još jednu priču o ovim neverovatnim lukovima.

Boris RAKIĆ

foto: Blacktail