Precizan bez dileme…

Poklonike revolvera smatraju konzervativnim tradicionalistima u oružarskom svetu, jer se još od pojavljivanja prvih uspešnih poluautomatskih pištolja formirao stav kako je samo pitanje dana kada će se preseliti u muzeje. Iako živimo u periodu apsolutne dominacije naprednih polimerskih pištolja velikog kapaciteta, mora se uvažiti činjenica da „dobošarima“ još uvek nije odzvonilo, a neka nova rešenja, po ko zna koji put, ponovo su im „udahnula život“.
Nekoliko meseci unazad planirali smo da realizujemo poziv iz užičke prodavnice „Sport“ i testiramo interesantan revolver nove produkcije S&W, Model 69 koji se odlikuje eklektičkim rešenjima u doslovnom smislu te reči. Iako smo bili zaintrigirani njegovim svojstvima, želeli smo da najpre prikupimo nešto više informacija od korisnika s druge strane Atlantika. Ovo naglašavamo iz krajnje praktičnog razloga – američki ljubitelji oružja su (za razliku od nas) u prilici da svoje ljubimce testiraju na način koji u našim uslovima najčešće nije moguće izvesti. Oni imaju drugačiji pristup od nas (a to im dozvoljavaju propisi i standard), pa već u prvom periodu posle nabavke ispaljuju veće količine raznolike municije, a novokupljeni primerak oružja, uglavnom, isprobaju i tako što ga nose prilikom boravka u prirodi.
Dakle, zanimalo nas je zašto je novi S&W M69 dobio prestižnu „Golden Bullseye“ nagradu NRA udruženja za kratkocevno oružje godine? Odnosno, koji kvaliteti i rešenja su doprineli da postane „Handgun of the Year“ za 2015. u izboru časopisa „Shooting Illustrated magazine“ i to u vrlo jakoj konkurenciji? Na prvi pogled se može primetiti da je renomirana fabrika napravila primetni otklon u odnosu na tradicionalni način izrade, što je primetno na više segmenata nove konstrukcije.
Najpre ćemo pojasniti koji motivi su doprineli da se tržištu ponudi DA (double action) revolver kapaciteta pet metaka .44 Magnum u srednjem, L ramu. Setimo se da je prvo oružje u kalibru .357 Magnum bio Model 27, robusna revolverčina u tada najvećem N ramu, jer se smatralo kako novi potentni metak iziskuje ekstremno snažnu platformu. Sada se ta municija bez ikakvih problema ispaljuje iz malenih džepnih primeraka J rama, najčešće izrađenih od lakih legura. S druge strane, proslavljeni Model 27 sada ima uspešnog naslednika M627, koji u istom formatu koristi doboš kapaciteta osam umesto ranijih šest metaka .357 Magnum!
Tehnologija izrade i odabir materijala su se u međuvremenu izmenili, tako da „Smith & Wesson“ daje doživotnu garanciju za svaki prodati primerak, pod uslovom da se korisnik pridržava proklamovanog uputstva za upotrebu. Sećate li se domaćeg revolvera King Kraguj, kapaciteta pet metaka kalibra .44 Magnum, koji je u startu bio prilično „problematičan“ i uskoro nestao sa scene? Negde u isto vreme, pojavio se brazilski Taurus Tracker, skoro identične bazične polazne koncepcije. Ali, ovaj južnoamerički revolver se održao do danas i predstavlja primarni motiv zašto je fabrika iz Masačusetsa ponudila svoje rešenje, koje predstavljamo u ovom izdanju.
Postoje dva polja primene na kojim su revolveri snažnog kalibra, a ne preterano velikih gabarita, jednostavno, nenadmašni. Tamo gde je to zakonski dozvoljeno, brojni poklonici boravka u prirodi (kamperi, ribolovci, planinari..,) preferiraju da uz sebe imaju moćno i jednostavno oružje radi eventualne samoodbrane. Potencijal ispaljenog zrna je u takvim situacijama prioritet, uz prikladne dimenzije, jer takvo oružje iziskuje celodnevno nošenje tokom kretanja, a scenario konkretne upotrebe je relativno redak. Jasno je da pištolji ne odgovaraju tim zahtevima, pa se kao logičan izbor nameće revolver srednje veličine u dovoljno jakom kalibru. U prethodnom periodu, ta klijentela je najčešće kupovala Mountain gun s cevi od četiri inča i kapaciteta šest metaka u N ramu, ali on ima masu od više od 1.240 grama, što je, ipak, previše. Poređenja radi, novitet Model 69 u fabričkoj konfiguraciji ima 1.060 grama i za četvrtinu inča dužu cev, a ram je manji – popularni L, koji i dalje mnogi smatraju optimumom.
Dolazimo do drugog potencijalnog „terena za upotrebu“, a to je takozvana kućna odbrana. Bez obzira na to što je većina od nas veštija s poluautomatskim pištoljima, a eksperti preporučuju sačmaricu u slučaja nastupanja ovog neželjenog scenarija – iskustva iz slučajeva zakonite odbrane imovine i života ukazuju na neka bitna ograničenja. Čak i najkraćom puškom glatke cevi je ponekad teško manevrisati u skučenom prostoru, a ovakvi sukobi se najčešće rešavaju posle ispaljenog jednog ili tek nekoliko metaka. Dalje, pištolj i sačmarica su oružja kojima, ipak, treba da rukuje verziran korisnik, dok je revolver dovoljno napuniti i usmeriti ka nastupajućoj nedvosmislenoj opasnosti. Jednostavno, priručno i krajnje efikasno oružje je ono što se traži. Dakle, ponovo je revolver srednjih gabarita u kalibru .44 optimum.
Vreme je za analizu šta nam to sve nudi taj springfildski novajlija na velikoj sceni. Na prvi pogled, primetno je kako se Model 69 prilično razlikuje od klasičnih revolvera koji su proslavili ovu veliku firmu. Po ugledu na konkurentski „Ruger“, radi pojednostavljenja proizvodnje je odabrana metoda livenja čeličnih delova pod pritiskom, umesto ranijeg glodanja otkivka. Podsetimo da je ovaj princip valjanja nerđajućeg čelika u potpunosti prihvaćen od svih najvećih proizvođača raznolikog kratkocevnog oružja, pa se tako prave i najpotentniji teškaši, poput velikokalibarskih pištolja Desert Eagle ili revolvera u kalibrima velike snage, kao što su .500 S&W ili .454 Casull.
Ako neki i dalje sumnjičavo vrte glavama, kao dodatni adut moramo još jednom istaći činjenicu da su najuspešniji pištolji današnjice izrađeni od plastike i ni po jednom osnovu ne zaostaju u odnosu na koncept „sve metal“. Takođe, nema mesta skepticizmu ako se još jednom podsetimo notorne činjenice da se svojstva automatskih pušaka AK47 i AKM ne razlikuju, iako jedna ima sanduk od glodanog čelika, a druga od presovanog lima. Dakle, došlo je novo vreme i vrhunski proizvođači oružja s uspehom koriste napredna rešenja, a empirijski je dokazano da ne zaostaju u odnosu na prethodna.
Sledeći detalj koji nas je zaintrigirao je dvodelna cev na Modelu 69, jer donedavno nismo imali dovoljno iskustva s takvim pristupom. Kako smo u prethodnom periodu bili u prilici da koristimo revolvere M686 SSR i M627 istog proizvođača, čak ni na takmičenjima u praktičnom streljaštvu nije opaženo da po bilo kom, zaista bitnom kriterijumu, predstavljaju slabu tačku konstrukcije. Uostalom i revolveri Dan Wesson, takođe, imaju dvodelne cevi i oduvek su visoko cenjeni u smislu čvrstine sklopa. Više smo se pozabavili neobičnim načinom „prednjeg“ bravljenja, jer na ovom modelu nema zabravljujućeg kontakta prednjeg dela osovine doboša u ispustu ispod cevi. Primenjen je neuobičajeni princip bravljenja kuglicom na kranu doboša s prednje strane, koja naleže na ispust obloge cevi na početku kućišta osovine. Isti princip, ali s površinom drugačijeg profila već decenijama primenjuje „Ruger“ i odlično se pokazao na svim DA „teškašima“ ove firme. Proverili smo to i sami, uvidevši da doboš Modela 69 bravi kao sef u banci, svih pet komora se perfektno poravnavaju sa osom cevi i nema ni traga nepotrebnim zazorima.
Kao što se od najznačajnijeg prozvođača revolvera na svetu i očekuje, svi kvaliteti koji su ga proslavili – i dalje su tu. Izvanredni nišani u rangu takmičarskih su, jednostavno, bez premca, a okidanje u oba moda na nivou „Smith & Wesson“ renomea. Cev dužine 10,8 cm omogućava izvrstan balans, čemu doprinose i vrlo kvalitetne neoprenske obloge rukohvata novog oblika. Kada su kasnih osamdesetih godina prošlog veka na našem području postali dostupni revolveri ove fabrike u L ramu (najčešće vrsni modeli 586 i 686), bili su fabrički opremljeni velikim drvenim koricama koje su odgovarale samo korisnicima sa određenom veličinom šake i raspona prstiju. Naročito je kod jednoručnog gađanja DA sistemom okidanja dolazilo do pomeranja oružja iz linije nišanjenja, tako da je ovaj aktuelni oblik obloga na Modelu 69 daleko prijatniji većini strelaca.
Napunili smo ovaj interesantan revolver PPU municijom sa zrnom tipa JHP mase 240 grejna. Krajnje neobičan osećaj, mora se naglasiti. U rukama imamo oružje koje je manje mase od nama tako dragog pištolja Colt M1911 ili, ne manje omiljenog, revolvera S&W 686. Sedam metaka .45 ACP ili šest .357 Magnum s jedne strane, a s druge pet u „strašnom“ kalibru .44 Magnum? Sve zavisi s koje strane cevi oružja se nalazite i u kojoj meri je strelac sposoban da precizno plasira hice. Već posle prvih nekoliko opaljenja, sve dileme su otklonjene – trzaj domaće municije u ovom kalibru je priličan, jer naše laboracije spadaju u snažnije. Međutim, pravilan prihvat i dobra ergonomska rešenja samog oružja omogućavaju punu kontrolu. Preciznost na meti udaljenoj 20 metara je za svaku pohvalu, a o učinku zrna mase 15,6 grama na cilj ne treba trošiti reči.
Doduše, američki korisnici su sugerisali kako njihova iskustva pokazuju da se kao optimalni izbor nametnula nešto blaža municija .44 Special, jer je krajnji efekat praktično isti, a strelac se lagodnije oseća ako ispaljuje nešto više hitaca tokom vežbe. U tom smislu, promena domaćeg ZOOM sada omogućava da samostalno pronađemo laboraciju koja nam najviše odgovara i s njom ostvarimo maksimum, iz naše sposobnosti da dostignemo krajnji potencijal ovog interesantnog oružja.
Naoko neobičan, revolver S&W Model 69 je, bez sumnje, još jedan u beskrajnom nizu vrsnih primeraka fabrike koja s razlogom drži najvišu poziciju. Pet metaka .44 Magnum u srednjem ramu, dvodelna cev, drugačije bravljenje, novi profil drške?
Tipičan američki odgovor je: „Zašto ne?“, a upravo takav hrabar istraživački pristup je od ove nacije napravio najnapredniju društvenu zajednicu sadašnjeg sveta.
M. MILANOVIĆ