Klasična konstrukcija

Stonerova AR-18 tipičan je primer kako neopravdano zapostavljena konstrukcija, kroz druge konstrukcije može da se na neki način, vrati u punom sjaju. Iako po mnogima kvalitetnija od AR-15, nije zvanično prihvaćena, ali je poslužila kao osnova za razvoj skoro svih najsavremenijih i najuspešnijih jurišnih pušaka danas na svetu, a poslednji „izdanak“ je MPAR-556. Američka jurišna puška AR-18 predstavljala je alternativu AR-15, odnosno M16. Osnovne razlike se odnose na princip rada i cenu konstrukcije. Iako obe koriste pozajmicu gasa, na AR-15 gasovi direktno dejstvuju na nosač zatvarača, kao i sam zatvarač, dok se kod AR-18 koristi klip kratkog hoda. Pozajmica gasa sa klipom kratkog hoda predstavlja suštu suprotnost direktnom dejstvu gasova, jer se prodor gasova u unutrašnjost sanduka svodi na minimalnu meru, što ima veoma pozitivan uticaj na pouzdanost, zagrevanje i radni vek, a potreba za čišćenjem je drastično smanjena. S druge strane, sama konstrukcija AR-18 bila je daleko jednostavnija od AR-15, sa značajnim udelom deformisanih i tačkasto zavarenih profila, bez potrebe za skupim i složenim tehnologijama izrade poput livenja pod pritiskom i mašinske obrade. To znači, da je AR-18 bila znatno jeftinija od AR-15, ali uprkos svim prednostima, nije prihvaćena u opreativnu upotrebu američkih oružanih snaga kao zamena za AR-15, između osalog i zbog potrebe za dodatnim usavršavanjem sistema rada automatike, koji nije obezbeđivao dovoljnu pouzdanost u teškim uslovima rada. To, međutim, nije sprečilo konstruktore da i dalje rade na ovom sistemu, tako da je ono iskorišćeno na mnogobrojnim kasnijim konstrukcijama poput poznatih Steyr AUG, britanske SA-80, singapurske SAR-80/SR-88, japanske Howa Type-89, američke Bushmaster M17, poznate nemačke G36, kao i skoro svim najsavremenijim puškama danas. Praktično svaka nova konstrukcija koja dolazi sa zapada koristi ovaj sistem, te je on danas postao nezvanični standard.
Tipičan primer oslanjanja na princip rada sa pozajmicom gasa sa klipom kratkog hoda, predstavlja australijski konkurs za novu jurišnu pušku koja bi zamenila L1A1, odnosno britansku izvedbu belgijske FN FAL. Konkurenti su bili austrijska puška AUG i domaća varijanta AR-18 pod oznakom T2, proizvođača Leader Dynamics. Poznato je da je pobedu odnela AUG, koja se kao F88 proizvodila u Australiji. T2 Mk5 se proizvodila u poluautomatskoj varijanti za civilno tržište do 1996. godine. Američka kompanija „Masterpiece Arms“, poznata po varijantama automata M10 i M11, zasnovala je svoju pušku MPAR-556 upravo na australijskom uzoru T4.
Sistem rada je pozajmica gasa sa klipom kratkog hoda, koji se nalazi iznad cevi puške. Zatvarač je rotacioni, sa približno rotacionim čelom, što zapravo daje tri radijalna ispusta za relativno čvrsto utvrđivanje u zadnjaku cevi. Nosač zatvarača je prizmatičan i kreće se po dve šine, delimično posredstvom dve povratne opruge. Ono što se danas ređe viđa na najnovijim puškama, je klasična izrada i to ne u smislu kao što je to bilo pre pola veka, jer se pod terminom „klasična“ podrazumevala izrada sanduka mašinskom obradom, odnosno glodanjem. U ovom slučaju klasična u smislu izrade štancovanjem, presovanjem i tačkastim zavarivanjem, bar što se tiče složenije donje polovine sanduka. Amerikanci i generalno, zapadne zemlje nikada nisu u potpunosti usvojile taj tip izrade, koji su uveli Nemci, suočeni sa masovnom izradom neophodnom za potrebe Drugog svetskog rata. Gornja strana sanduka je izrađena od komercijalne čelične cevi pravougaonog poprečnog preseka. Dve polovine su u klasičnom „zapadnom“ maniru spojene jednom poprečnom čivijom koja se nalazi u prednjem delu sanduka. Sve ovo daje prilično kutijast oblik, što svakako doprinosi military looku, koji vole mnogi na zapadu, a posebno u SAD.
Cev puške je dužine 406 mm, što je takođe standard kod velikog broja pušaka i obezbeđuje solidan odnos između kompaktnosti i mase, a s druge strane preciznosti i terminalne efikasnosti municije. Uz nove tipove municije kalibra 5,56 mm, cev dužine 406 mm je sasvim zadovoljavajuće rešenje. Međutim, ono što je interesantno, je primena novog postupka završne termičke obrade cevi. Koristi se karbonitriranje, što je interesantna alternativa tvrdom hromiranju. U površinu čelika se difuziono unosi ugljenik (kao kod cementacije, veća dubina prodiranja) i azot (difunduje na manju dubinu i stvara površinski sloj). Time se postiže kombinacija visoke tvrdoće neposredno ispod i još u većoj meri na površini (ugljenik i azot), uz visoku korozionu postojanost površinskog sloja. Dimenziona postojanost i mehaničke osobine se mogu uporediti sa tvrdim hromiranjem, ali je koroziona postojanost viša, uz jednaku ili nižu cenu. Na ustima cevi se nalazi kombinovani uređaj – gasna kočnica-kompenzator i skrivač plamena.
Ručica za repetiranje se nalazi na levoj strani sanduka i ne kreće se tokom paljbe. Pištoljski rukohvat i kontrolni uređaji (selektor, utvrđivač okvira) su kao i kod familije AR-15, tako da je preobuka relativno jednostavna. Pored toga, koriste se standardni NATO okviri kapaciteta 30 metaka, a naravno i drugi. Oslonac za rame je podesivog tipa, a preklapa se u desnu stranu.
Što se tiče nišana i dodatnih uređaja, MPAR-556 ne zaostaje za konkurencijom ni u kom pogledu. Za to se „staraju“ standardne Picatinny šine, gde ima dve relativno duge, ispod potkundaka i iznad potkundaka i duž gornje polovine sanduka. Na bokovima prednjeg potkundaka nalaze se dodatne šine u različitim konfiguracijama. Najjednostavnija je ugradnja dve duge bočne šine, a postoji i varijanta da duplim kratkim šinama na svakom boku ili samo po jednom kratkom šinom, što obezbeđuje ne samo ugradnju više dodatnih uređaja, već i smanjenu masu u odnosu na varijantu sa dugim bočnim šinama. Time se omogućava veliki varijetet nišana, potcevnih bacača granata, taktičkih svetala i nišana.
Sve u svemu, masa MPAR-556 bez municije je 3,54 kg, što bi bila neka prosečna vrednost za tu kategoriju streljačkog oružja.
Puška MPAR-556 najavljena je od „Masterpiece Armsa“ na manifestaciji Shot Show 2013. godine. Proizvodnja je krenula krajem 2013, a za 2014, je najavljena nova varijanta u snažnijem kalibru 6,8×43 Remington SPC. Osnovno tržište za sada je lovačko, s tim da se smatra da je pogodna i za sportsko gađanje, kao i odbranu ranča i imanja od neželjenih „gostiju“. To naravno ne znači da se ne može očekivati uspeh kod policijskih snaga, a zašto da ne i kod vojnih. Po svemu sudeći, MPAR-556 je puška kod koje je prisutna težnja za kombinovanjem savremenih rešenja sa klasičnim, s tim da su klasična rešenja tu u cilju smanjenja cene. Prema objavljenim podacima, cena MPAR-556 se kreće od nešto preko 700, do oko 1.000 američkih dolara, što je odličan rezultat i sigurno će doprineti dobroj prodaji.
S. BALOŠ

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još