Ninoslav Trifunović

Pro et contra, pitanje je sad

Osvrnućemo se na upotrebu termina prigušivač i razbijač pucnja. Apsoluno sam uveren da je termin “razbijač pucnja” pre tri decenije u domaću terminologiju uveo novinar jednog beogradskog nedeljnika, kao trapav pokušaj prevođenja engleskih termina “silencer” i “sound suppressor”’. Nigde u svetu ne postoji ovakva podela. Jedina i to potpuno neobavezna referenca je neadekvatno prevedena rečenica u knjizi o prigušivačima – “Tihe ubice” Dejvida Džej Trabija (koju je pomenuti novinar preveo i skoroo od korica do korica citirao u svojoj knjizi o prigušenom i specijalnom oružju).

Prigušivač ili razbijač pucnja

Reč silence na engleskom znači tišina, što znači da bi silencer onda bio uređaj koji stvara tišinu. Pošto nije moguće dobiti potpunu tišinu pri opaljenju, ispada da ovaj termin nije u potpunosti tehnički ispravan. Zato je pokojni obaveštajac, plaćenik, konstruktor prigušivača i trgovac vojnom opremom Mičel VerBel skovao termin “sound suppressor”, koji bi se na srpskom mogao prevesti kao prigušivač zvuka ili jednostavno prigušivač, što je, uostalom i uobičajeno kod nas. Da zabuna bude veća, ranije pomenuti novinar je u svojoj knjizi o prigušenom oružju, termin prigušivač vezao za one uređaje kod kojih zrna ne dostižu brzinu zvuka na ustima cevi.

Razbijači pucnja su zato postali oni uređaji koji (generalno), rade na istom principu kao i prigušivači, ali kod njih zrno ima veću brzinu nego što je brzina zvuka (uslovno, oko 340 m/s). Najgore u celoj priči je to, što se termin razbijač pucnja odomaćio i u stručnoj javnosti. Lični stav autora članka je da nema potrebe za ovakvim komplikovanjem terminologije. Ali podvlačimo da postoji značajna “zvučna” razlika između pucnja koji nastaje kod upotrebe nadzvučne i podzvučne municije sa prigušenim oružjem.

Prigušivači – za i protiv

Iskreno govoreći, postoji samo jedan razlog zašto je neko protiv šire upotrebe ovih tehničkih uređaja. A to je strah od njihove zloupotrebe, odnosno mogućnosti da se upotrebe u nedozvoljene svrhe. Za ovakva uverenja pojedinaca, a očigledno i zakonodavaca mnogih država, u najvećoj mogućoj meri zaslužan je Holivud. Oružjem sa prigušivačem najčešće su naoružavani filmske plaćene ubice i zli špijuni, a vrlo retko “dobri momci”. Upravo je film zaslužan i za zabludu o njihovoj efikasnosti. Ko god je bio u prilici da čuje stvarni prigušen pucanj, zna da je ono holivudsko “PFFFT!” samo pusta fikcija i bar zasad, nedostižan san.
Koliko je nametnuta holivudska predstava o prigušivačima u stvari lažna, govori i podatak iz jedne američke studije o upotrebi prigušenog oružja pri izvršenju najtežeg krivičnog dela – ubistva. Od 40.000 ubistava koja su se u SAD desila u periodu od 1995. do 2005. godine, tek 0,001% je počinjen sa prigušenim oružjem! Ili jednostavnije rečeno, samo 4 od 40.000 ubistava. Verovatno se daleko više ljudi u pomenutom periodu udavilo u kadi prilikom kupanja. Logički posmatrano, ispada da stav, da prigušivači omogućavaju neprimetno izvršenje zločina, ima veze sa mozgom, taman koliko i tvrdnja da upotreba auspuha na automobilima omogućava manijakalnim ubicama-vozačima da se tiho i neopaženo dovezu do sirotih pešaka i da ih onda pregaze! To je činjenica, dopadala se ona nekome ili ne. I kao što se smatra apsolutno normalnim, pa i zakonski obaveznim, da auto smanji buku koju pravi, tako bi trebalo da se istrajava i na smanjenju zvučnog potpisa oružja. Barem ako želimo zdravu naciju.


Što se tiče razloga za upotrebu “konzervi”, ima ih nekoliko. Ovde se nećemo osvrtati na borbenu upotrebu prigušenog oružja, već isključivo korišćenje u civilne svrhe. Da, dobro ste pročitali, u civilne svrhe. Postoji dosta zemalja gde je njihova upotreba potpuno legalna. U pojedinim su potrebne posebne dozvole za njihovo posedovanje i pravljenje, dok u nekim drugim uopšte nisu regulisani zakonom, poput Norveške ili kao što je do nedavno bio slučaj sa Finskom. U stvari, finska vlada je pre nekoliko decenija sponzorisala najtemeljnije izučavanje upotrebe prigušenog oružja u civilne svrhe i došla do vrlo zanimljivih zaključaka, zbog kojih prigušivače preporučuju za široku upotrebu kod civilne populacije. Koristeći njihova iskustva, odnedavno su i nemački zakonodavci, prilično konzervativnih shvatanja kada je oružje u pitanju, omogućili svojim lovcima upotrebu ovih uređaja. Sudeći po reakciji lovačke populacije, to se pokazalo kao pun pogodak. Dobro je što se nešto dešava na bolje, pa makar to bilo i u belom svetu.

Smanjeno zagađenje bukom – očuvanje sluha

Pucanj oružja je izuzetno jak. U zavisnosti od oružja i municije, dostiže vrednost i preko 167 dB. Ovako visoka vrednost impulsne buke lako može da izazove oštećenje sluha. Ukoliko je osoba dovoljno često izložena ovako snažnoj buci, trajno oštećenje sluha je neminovno. U pomenutom finskom istraživanju utvrđeno je da su brojni primeri pripadnika finske vojske koji su delimično, ali nepovratno izgubili sluh, zbog čestog prisustva bojevim gađanjima, iako su redovno koristili tradicionalne oblike zaštite sluha – antifone. Drugim rečima, antifoni nisu u potpunosti dorasli svom zadatku. Redukcija buke koja se njima postiže jednostavno nije dovoljna za zaštitu u svim prilikama. Osim toga, treba spomenuti i jedan poseban fenomen. Zvuk se ne prenosi samo kroz vazduh, već i kroz kosti lobanje strelca, što je deo problema koji nije prepoznat kod mnogih. Smanjenjem samog pucnja, značajno se umanjuje mogućnost oštećenja sluha ovim putem. Savremeni prigušivači redukuju pucanj u tolikoj meri, da spuštaju buku znatno ispod 140 dB, što se po nekim studijama smatra gornjom granicom kratkotrajne izloženosti impulsnoj buci, a da ne dođe do trajnog oštećenja sluha. U kombinaciji sa antifonima, dobija se vrlo kvalitetna zaštita.


Svojevremeno je jedan konstruktor prigušivača tvrdio da upotreba prigušenog oružja u civilstvu “čini ljude boljim komšijama”. Jednostavno, ako neko uživa da se u svom vrtu bavi plinkingom (tamo gde je to dozvoljeno), ne znači da to voli i njegov prvi komšija, koji se vratio s posla iz treće smene. U ovom slučaju, odsustvo buke, jednako je odsustvu potencijalnog konflikta. Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je u pojedinim situacijama potrebno da se odstrele opasne životinje u gradskim naseljima ili u njihovoj neposrednoj blizini. U pravoj poplavi kojekakvih nevladinih organizacija koja nas je zadesila (čitaj: medijskih spinera), a koje se neustrašivo bore za prava svega i svačega, nekada je neophodno uputiti tih hitac koji neće izazvati njihovu pažnju, bez obzira na potpunu opravdanost postupka.
Švajcarski proizvođač vatrenog oružja i prigušivača B&T, zbog ovoga je i izbacio na tržište svoj prigušeni model VP-9 ili “veterinarski pištolj”. Postoje i neki drugi razlozi koji bi se mogli svrstati u ovu grupu. Recimo, primećeno je da prigušen pucanj manje traumira životinje u lovištima, što je važno kako za lovce, njihove pse, ali i divljač, odnosno za sam kvalitet jednog lovišta.

Redukovan trzaj

Svako ko je gađao iz vatrenog oružja, zna i za njegov trzaj. Postoji čitav niz sredstava kojima ga je moguće redukovati – od gumenih amortizera, gasnih kočnica na ustima cevi, posebnih amortizera u kundaku i slično. Na ovom polju se prigušivači pokazuju kao izuzetno efikasna rešenja, koja su pre dvadesetak godina bila u stanju da umanje trzaj za oko 30 %, dok najsavremeniji modeli imaju i znatno veću efikasnost. Pazite, ovde govorimo o stvarnoj redukciji trzaja, a ne o nameštenim brojevima koji se često mogu pročitati u pamfletima proizvođača. Razlozi za visoko umanjenje trzaja su višestruki.

Pored neminovnog povećanja trzajuće mase, ogroman uticaj ima ponašanje gasova. Oni bukvalno “guraju” oružje napred, odnosno u suprotnom smeru od onog u kojem oružje trza. To se manifestuje manjim povratnim udarom oružja. Isto tako, ovakav trzaj se dešava u dužem vremenskom intervalu, te se subjektivno doživljava kao blaži i prihvatljiviji. Takođe, jedan od razloga je i to, što dobar deo savremenih rešenja prigušivača inkorporira u sebi gasne kočnice ili se montira na već postojeće na oružju. Na ovaj način se dobija i bolje prigušenje pucnja, duži životni vek prigušivača i blaži udar kundaka o rame. Naravno, prigušenje opet ima pozitivan efekat na zaštitu sluha, kao što je već objašnjeno. Manji trzaj dovodi i do bržeg plasiranja drugog hica, što može da bude od velikog značaja na sportskim takmičenjima, kao i u lovu. Tamo gde vas delići sekunde možda dele od vrednog trofeja, to može biti i te kako korisno.

Povećana tačnost gađanja

Dugo je stav bio da osim na preciznost, prigušivači utiču i na tačnost gađanja i to isključivo negativno. Da podsetimo, preciznost je kada vam je srednji pogodak tamo gde nišanite, a tačnost je vezana za veličinu grupe. Pojedine konstrukcije su zaista uticale na značajno proširivanje grupe pogodaka. Međutim, kod savremenih prigušivača koji su pravilno montirani, ovaj problem ne postoji, već se događa potpuno suprotno. Postoje dva mišljenja zašto su pravilno prigušena oružja tačnija. Prvo mišljenje zastupa tezu da smanjeni trzaj i buka čine oružje daleko udobnijim za upotrebu, te to omogućava duže vežbanje i manji strah od “kažnjavanja”. Udar u rame kod pojedinih tipova oružja sa određenim tipom municije može biti veoma neudoban. Na primer, nisam imao volje da ispalim više od pet metaka iz stare Mosinke M-44 sa PPU Meč municijom, iako ne spadam u “svilene” i nenaviknute na vatreno oružje. Svaki naredni metak bio je pravo mučenje, a krvavi podlivi na ramenu su danima služili kao podsetnik na ovo izuzetno neprijatno iskustvo. Ukoliko je iskustvo jednog početnika sa vatrenim oružjem ovako traumatično, verovatno od njega neće nikada biti dobar strelac.


Drugi stav o pozitivnom efektu je tehničke prirode. Navodno, kvalitetno urađeni i montirani prigušivači, odgovarajućom konstrukcijom mogu da usmere vrele barutne gasove na takav način da je smanjen njihov negativan uticaj na zrno koje napušta cev oružja. Na taj način se manje remeti stabilnost zrna i posledično, smanjuju grupe na meti. Nekoliko savremenih konstrukcija značajno ide u prilog ovoj tezi, ali bi ovo tek trebalo da se potvrdi kroz ozbiljnu naučnu studiju.

Olakšana obuka pojedinaca

Ovo je blisko vezano sa činjenicom da se mnogi početnici plaše pucnja i trzaja vatrenog oružja. To posebno važi za lepši pol kao i decu. Malokalibarski pištolji ili puške sa montiranim prigušivačem većini početnika se više čine kao igračke, te je i strah od takvog oružja umanjen ili potpuno odsutan. Jedan od najvećih civilnih autoriteta na ovom polju, Alen Polson je sa minijaturnim prigušenim pištoljem Beretta u kalibru .22 Short uspeo da animira brojne prijatelje i rodbinu, da počnu redovno da se bav plinkingom na porodičnim okupljanjima. Valja napomenuti da su u pitanju ljudi koji ne spadaju u zaljubljenike u vatreno oružje i uglavnom sa njim nisu pre toga imali nikakav kontakt. Još pre jednog veka američka armija je uočila ove kvalitete prigušivača i preporučila sprovođenje obuke regruta u gađanju uz upotrebu prigušenog oružja. Sam projekat nije zaživeo, ali je indikativno da je još u tom periodu bilo ljudi koji su prepoznali problem, kao i potencijale prigušivača za izvođenje kvalitetnije obuke.
Svesni smo da je jako teško promeniti svest kod neinformisanih korisnika vatrenog oružja, a još teže kod naših zakonodavca. Ipak i putovanje od 1.000.000 kilometara počinje sa prvim korakom. Pa onda neka ovo bude neki naš prvi korak u smeru izmene važećeg Zakona i legalizacije prigušivača. Ako je jedna Nemačka dozvolila upotrebu, a u njena se zakonodavna i društvena dostignuća mnogi kod nas kunu, onda nema razloga da se to ne dogodi i kod nas.

tekst i slike: Ninoslav TRIFUNOVIĆ
foto: Depositphoto

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još