„Lazanski“ – Vatra i manevar

Vozilo „Lazanski“ svrstava se u kategoriju borbenog vozila pešadije sa pogonom na osam točkova. Dizajnom, konstrukcijom i performansama najviše liči na finsku „Patriju AMV“, nemački „Boxer“ ili „Wahash“ iz UAE. Konkurencija među točkašima 8×8 u svetu je žestoka, a pomenućemo i tursku „Otokar Armu“, francuski VBCI, izraelski „Eitan“, američki „Striker“ ili ruski BTR-90, odnosno savremeniji „Bumerang“. Trka jeste žestoka, ali su i mogućnosti za plasman velike.
Koncept robusnog i dobro oklopljenog točkaša, uz to i teško naoružanog, godinama je primamljiva i inostranim konstruktorima. Šansa novog srpskog projekta mogla bi da se potraži upravo tu – „Lazanski“ bi mogao da kao atraktivan zaokružen proizvod izađe u svet (gde bi mu glavni argumenti bili kvalitet i pristupačna cena, kao jedno od već tradicionalnih obeležja domaćih proizvoda namenske industrije), ali i da naoruža Vojsku Srbije, dajući joj sasvim nove manevarske i vatrene mogućnosti.
Konstruktori novog vozila – ambiciozni tim od dvadesetak inženjera zaposlenih u „Jugoimportovom“ kreativnom pogonu, odbacuju spekulacije da je „Lazanski“ samo poslednja karika u razvoju transportera „Lazar“. Oni naglašavaju da je reč o sasvim novom konceptu, koji je razvijan nezavisno od ostalih projekata i na kome još ima posla. Mnogi vide čak da su na „Lazanskom“, zapravo, „prepeglane“ mane i nedostaci familije „Lazar“.
Najveći kvalitet novom srpskom vozilu daje izuzetna daljinski upravljiva borbena stanica (DUBS), u čijoj je osnovi ruski top kalibra 57 mm. Reč je, inače, o primeni koncepta teško naoružanog točkaša, koji ima zadatak da bezbedno prevozi pešadiju na bojište, dejstvuje na prvoj liniji, štiteći snage, a po potrebi da dejstvuje iz zaklona i obezbedi vatrenu zaštitu i transport prilikom povlačenja pešadije.
Veliki iskorak konstruktori su napravili izborom poznatog borbenog modula AU220 M „Bajkal“, koji proizvodi „CRI Burevesnik“ iz Nižnjeg Novgoroda. Osnovnu vatrenu moć ovom modulu daje moćni automatski top 57×348 mm, spregnut sa mitraljezom 6P7K 7,62×54 mm i mogućnostima integracije raketnih lansera. Reč je o tureli mase do 5 tona, koja će na „Lazanskom“ prvi put biti integrisana na točkaškom vozilu.

Kupola „Bajkal“ podrazumeva i automatski sistem kontrole vatre, koji omogućava detekciju i uspešno otkrivanje pretnji i njihovo neutralisanje, bez obzira na uslove – iz mesta i u pokretu, danju i noću, u svim meteo uslovima. Sistem koji reguliše vatru sastoji se od nišanskog sistema, laserskog daljinomera i žiroskopski stabilizovanim topom.
Brzina vatre je impresivna, a za ovu turelu proizvođač je deklarisao 80 granata u minuti (sa mogućnostima povećanja i do 120) a sve to u dometu do 14,5 kilometara (vertikalni domet je po zvaničnom katalogu 7,5 odnosno 9 kilometara, zavisno od verzije). Granata topa kalibra 57x384mm ( v0=1000m/s, E0=1400 kJ, brzina gađanja 80 granata/min) omogućava uništavanje većine postojećih borbenih oklopnih vozila pešadije na bojnom polju.
Na borbeni modul mogu se ugraditi lanseri protivoklopnih raketa „ataka“, koja se sa brzinom od 550 metara u sekundi smatra najbržom na svetu. Ut efikasan top koji na 1.500 metara pancirnim projektilom probija oklope svih poznatih borbenih vozila pešadije, sa ovim raketama na bojištu može da se suprostavi i svim poznatim tenkovima koji su trenutno u naoružanju vojski sveta.
Iskustva sa sirijskog bojišta govore da je ruski modul AU-220M sa topom od 57 mm beleži zanačajno veći domet, ali i učinak granate na cilju, od topa 30 mm, kakav se najčešće ugrađuje na borbena vozila pešadije. To mu daje veliku prednost u odnosu na konkurente naoružane topom manjeg kalibra. Tu bi mogla da se krije buduća potražnja „Lazanskog“ na svetskim tržištima.
Topovsku turelu koja će se naći na „Lazanskom“ odlikuje i robusnost, budući da je njena masa u lakšoj verziji između 3,3 i 3,5 tona, dok je njena teška verzija teška čak 5 tona. To je i veliki konstruktorski izazov budući da masa naoružanog vozila dostiže i 36 tona. Za točkaško vozilo to je veliko opterećenje, a na inženjerima je da obezbede nosivost ovako velike mase, ali i potrebnu pokretljivost i brzinu.
Da je to jedna od najvećih izazova u razvoju novog domačeg borbenog vozila smatraju i stručnjaci koji rade na njemu. Inženjer Bogdan Dimitrijević, član tima koji je pre „Lazanskog“ uspešno radio na razvoju vozila „lazar“ i „miloš“, kao najveći iskorak naglašava povećanu nosivost novog točkaša.

– „Lazanski“ u odnosu na pretodna vozila na kojima smo radili sada može da nosi 36 tona, što je malo manje od tenka M-84, a daleko više od ostalih konkurentskih vozila u kategoriji 8×8. To nam je bio glavni cilj, da napravimo snažnu platformu na koju mogu da se integriše naoružanje i oprema velike mase. Zbog toga imamo zaštitu nivoa 5, koja štiti od municije kalibra 25 milimetara, i kupolu koja je teška više od 3 tone – rekao je Dimitrijević za „Novosti“, na promociji „Lazanskog“.
Dimitrijević podseća i na promenu u koncepciji novog vozila u oodnosu na prethodne – vozilo je većih dimenzija, pa vojnici u transportu sede okrenuti „licem u lice“, što im omogućava da brže izađu iz oklopnjaka i stupe u akciju. Sve ovo postignuto je za svega dve godine.
Zaštita je jedan od najjačih aduta. Balistička se kreće od nivoa 5 do nivoa 6 po STANAG-u 4569 odnosno od zaštite od granata kalibra 25 mm sa svih strana do zaštite od granata 30 mm spreda. Zvanično je navedeno da su ove karakteristike oklopa verifikovane na ispitivanjima u Nemačkoj i Izraelu. Kada je reč o protivminskoj zaštiti tu su nivoi 4a i 4b, odnosno zaštita od mina sa do 10 kilograma eksploziva, a trup ima dno u obliku latiničnog slova V. To, prema nezvaničnim najavama, nije sve, budući da se očekuje „Lazanski“ dobije i dodatni oklop, koji će biti nabavljen u Izraelu. Reč je o sredstvu zaštite koji je već primenjen na konkurenciji – sličnom izraelskom točkašu „Eitan“.
Rade Dragović