Skupi i traženi

Iako nije imala puno veze sa istorijskim faktima, romansirana pripovest o navodnim avanturama američkog heroja Džima Bovija snimljena 1952, u Holivudu, doživela je veliku popularnost i komercijalni uspeh. Sasvim neplanirano, ovo crno-belo filmsko ostvarenje, imalo je izuzetno veliki uticaj i na proizvodnju noževa. Ubrzo, tržište je zahtevalo velike i masivne noževe poput onih iz filma, a po filmskom naslovu ih i danas nazivaju Iron Misstress tj. čelične ljubavnice. Ali u „fabrici snova“ ništa ne traje večno. Na red su došli neki drugi heroji…

Različito finisirani noževi za Rambo II

Pisac David Morell, žanrovski orijentisan na akcione trilere, odlično je prihvaćen od publike, a više njegovih romana je ekranizovano. Počasni je član „Udruženja Veterana Specijalnih Snaga“, a najuspešnije njegovo delo je, verovatno, novela o neprilagođenom veteranu iz Vijetnamskog rata, Džonu Rambu (ime Rambo je izabrao po omiljenoj sorti jabuka iz Pensilvanije). Pisanje prve knjige „First blood“ počeo je na studijama 1968, a objavljena je četiri godine kasnije. „Carloco Pictures“ je otkupio filmska prava i angažovao Silvestera Stalonea za naslovnu ulogu, ali je popularni Slaj takođe pisao i scenario. Iako lik iz knjige na kraju gine i u priči nije ni imao nož, Stalone je, svestan važnosti vizuelnog identiteta glavnog junaka, odlučio da bivši pripadnik „zelenih beretki“ dobije impozantno i prepoznatljivo sečivo. Na neki način, ovaj nož je postao poznat, kao i glavni junak. Ovo je priča o Rambo nožu. Njeni delovi su prikupljeni sa različitih strana. Vremenom, nož je postao legenda, a kod legendi je teško razlikovati činjenice od mita…
Stalone, koji je i sam kolekcionar noževa, bio je na mukama da odabere majstora koji će dizajnirati i izraditi nož za film. Među poznavaocima je bilo priča da je pregovarao i sa čuvenim majstorom Bilom Moranom. Navodno, stiglo se do prototipa, ali je „Stari Bil“ odlučio da se povuče iz tog projekta. Stalone ovu priču nikada nije potvrdio.

Rambo I sa 14 zubaca i malim folderom u dršci

Na kraju, izbor je pao na poznatog nožara iz Arkanzasa. Jimmy Lile je sa proizvodnjom noževa počeo 1970. i to je radio sve do smrti 1991. Prvi model koji je ponudio za film imao je ravno brušeno, široko, jednoseklo sečivo sa “clip-point” vrhom dugo 178 mm, dvostrani balčak i vretenastu dršku. Odličan borbeni nož, ali ni po čemu upečatljiv. Zbog toga se u dizajniranje uključio i Stalone. Na njegovu inicijativu, usvojen je dizajn koji je uključivao više različitih rešenja, tako da je dobijen nož koji deluje kao da je dorastao svakoj mogućoj (i nemogućoj) situaciji.
Nož je dug 350 mm i opremljen je sečivom od 228 mm koje duž leđa ima krupne, razdvojene zupce u tzv. Raker stilu. To nije testera. Naoštreni samo sa gornje strane, ovi zupci ne prave opiljke i potpuno su neupotrebljivi za sečenje drveta (lično iskustvo autora teksta). Namena im je da cepaju i seku tanak i/ili mekan lim poput onoga na oplati letelica ili metalnih baraka, a najčešće se viđaju na specifičnim spasilačkim alatima – tzv. rescue tool.
Od 100 komada filmskih noževa koliko je sa svojim potpisom napravio J. Lile, prvih 13 je duž leđa imalo 14 zubaca, a ostali po 12. Za potrebe filma, Stalone je dobio šest noževa koji su uništeni tokom snimanja (neki su bukvalno polomljeni na komade), pa otpada mit o „neuništivom nožu“. Sečivo je bilo ravno brušeno, celom širinom grubo peskareno do mat-sive boje, izuzev sjajno poliranih 6,5 mm čelika duž ivica. Nož je izrađen od odličnog čelika D-2, sjajnih mehaničkih osobina, a od istog materijala je i okrugla šuplja drška, zatvorena metalnom kapom u kojoj je kompas i koja je obmotana sa 11 m zelenog padobranskog konopca, impregniranog specijalnim lakom. Prvobitno, u hermetički zatvorenoj dršci trebalo je da bude mali preklopni nož sa sečivom od 83 mm, ali je to kasnije promenjeno, pa je prostor iskorišćen za šibice, igle, hirurški konac… Dvostrani branik na nožu takođe ima više funkcija. Na prednjem delu je oblikovan kao običan odvijač, a sa zadnje strane je „philips“ (krstasti šrafciger). Takođe, branik ima i dva otvora koji mogu da se iskoriste da se nož uz pomoć kanapa učvrsti na motku i na taj način dobije improvizovano koplje (setite se scene kada Stalone ubija divlju svinju). Futrolu za nož pravio je, od prvoklasne goveđe kože, poznati zanatlija Jim Buffaloe.
Nož je prikazan u nekoliko ključnih scena filma, što je bilo dovoljno da opije entuzijaste i promoviše novu kategoriju „survival“ noževa. Već iste godine, kolekcionari su plaćali tada basnoslovnih 1.000 dolara za nož (npr. čuveni Randall Mod.1 koštao je oko 100 dolara). Kompanija „United Cuttlery“ je otkupila prava, pa je kasnije nuđena replika sa oznakom UC-RB1 od nerđajućeg čelika 440C i sa natpisom „Rambo – First Blood“.

Kama iz Rambo II

Još jednom, Jimmy Lile je napravio nož za drugi deo filmske sage. Ovoga puta, Stalone je sam napisao kompletan scenario. Za drugi i treći deo novele o Rambu, David Morel je pisao naknadno, prema Slajevim zamislima. Nož je ovde dobio značajnije mesto i u filmu se daleko češće pojavljuje. Osnovni dizajn je ostao isti, ali je nož postao nešto veći. Ukupna dužina je 383 mm sa sečivom od 254 mm i ima 14 zubaca duž leđa sečiva. Napravljen je od čelika 440C debelog 6,35 mm, koji je zacrnjen elekrolitičkim postupkom. Prvi prototip je bio potpuno crn, ali Stalone se kasnije vratio na rešenje sa poliranim ivicama sečiva, jer je vizuelno dopadljivije.
Sem ovog noža, J. Lile je napravio i integralnu dvoseklicu sa malim, unapred povijenim štitnikom i u dršku umetnutim pločicama mikarte. Ova kama je od 254 mm i ima usko sečivo dugo 140 mm. Naravno, na tržištu se ponovo našla replika sa oznakom UC RB-2, a zbog velike potražnje u više navrata su izbacivane nove serije.

Rambo III sa krilcima

Matični studio rešio je da potpuno iskoristi popularnost Stalonea i njegovog heroja, koji je već postao globalni fenomen i ušao u rečnike. Posle nepune tri godine, snimljen je i treći nastavak priče o tajnim akcijama „vojske od jednog čoveka“. Za nož je i ovoga puta zadužen Jimmy Lile, koji je odustao od prethodnih rešenja i ponudio masivan bowie sa vrlo širokim sečivom (olakšanim velikim, ovalnim prorezom na sečivu). Staloneu se to nije dopalo, pa je angažovao Gilla Hibbena, čije je noževe već imao u sopstvenoj kolekciji. Gil je izradio četiri prototipa koristeći kao polazište stari dizajn. Neke scene su već bile snimljene, kada se Stalone predomislio i zatražio da Gill preradi Lileov prototip (pažljiviji gledaoci sigurno su primetili da na početku filma Rambo III, glavni junak koristi staru verziju noža). Hibben je napravio 20 komada noževa za potrebe filmskog studija, ali se ne zna šta je bilo sa svim primercima.

Par rambo III noževa

Ovoga puta, napušteni su cevasta drška i zupci sa zadnje strane sečiva. Rukohvat je sada daleko udobniji, napravljen od makaskar drveta, a veliki iskošeni štitnik na prednjem delu i jednostrani branik na kraju drške, veoma podsećaju na poznati Gillov nož Kenpo Karate. Za materijal je korišćen čelik debeo čak 8 mm. Nož dug 457 mm težio je preko 900 g! Sečivo je dugo 299 mm, široko 57 mm i ima dugačak naoštren gornji deo tzv. clip. Duž leđa sečiva, sa obe strane, nalazi se osam širokih, plitkih ureza, koji na neki način simbolizuju osam vojnika sa kojima je Rambo služio u Vijetnamu. Za one koji se ne sećaju, psihičko stanje glavnog junaka, dobrim delom je uslovljeno činjenicom da je on jedini preživeli iz svoje jedinice, a da su neki od njegovih saboraca umrli, otrovani tzv. „narandžastim agensom“. Na nožu je najupadljiviji pravougaoni izrez, za koji su se mnogi pitali, zbog čega je napravljen? Sem da olakša sečivo i pruži mu krakterističan izgled, Gill je predvideo i umetanje horizontalnog sečiva nalik na dvostranu sekiru ili krila slepog miša, koje na mestu drži snažna opruga. Naravno, u praktičnom delu ovo je potpuno besmisleno, jer je upotrebna vrednost ove „džidža-bidže“ ravna nuli! Napravljena su samo dva ovakva sečiva, od kojih je jedno kod Stalonea, a drugo kod Hibbena.
Noževi iz Rambo serijala nisu ni namenjeni za pravu upotrebu i rad na terenu. Njihova funkcija je čisto estetska. Preveliki su, nespretni, imaju uglavnom pogrešnu geometriju i masu nepotrebnih dodataka, kojima je svrha da izazovu – „Vau!!!“ efekat. Sem kolekcionara, ovakve noževe najčešće kupuju neupućeni i tzv. „komandosi iz fotelje“. Impresionirani filmskim scenama, kupujući super-nož, verovatno očekuju i odgovarajuću muskulaturu i natprirodne veštine „specijalaca“. Kada to izostane, nož pokazuju u svojoj sobi, uz tvrdnju da „baš takav koriste američki (ruski, engleski, izraelski) specijalci“.

Rambo IV

Kada je prikazan i četvrti deo serijala, postalo je jasno da je došlo do promena i u shvatanjima, kakav treba da bude filmski nož za Ramba. Sada već vremešni Stalone, u četvrtom nastavku ostaje bez svog noža tokom jedne dinamične akcione scene (ova situacija je bila opisana u scenariju za Rambo III, ali su već snimljene sekvence kasnije izbačene). Takav sled događaja primorava Ramba da improvizuje, pa je na licu mesta iskovao odgovarajući nož od priručnog materijala.
U filmu, on koristi komad kamionskog gibnja, što ni u realnim uslovima nije loš izbor za dugačko i masivno sečivo. Da bi scene kovanja delovale realistično, Hibben je napravio sedam sečiva u različitim fazama izrade. Po Staloneovom zahtevu, nož je morao da deluje sirovo i grubo, otprilike kakav bi i mogao da bude, ako je pravljen na brzinu i u primitivnim uslovima. Ironija je, da je po mišljenju više stručnjaka upravo ovaj komad grubo obrađenog čelika najupotrebljiviji nož u Rambo serijalu.


Po formi, ovo sečivo dobrim delom sledi autentične golok noževe iz jugoistočne Azije (što ima logike, jer se radnja filma dešava u Burmi). Nož je dug 457 mm sa sečivom od 305 mm širokim 64 mm. Originalni nož je izrađen od polu-nerđajućeg čelika D-2 debljine 6,35 mm i težak je više od 1,1 kg. Profil mu je blago konveksan, baš kao i oštrica što mu uz veliku dužinu i masu daje odlične mogućnosti za sečenje u zamahu. Drška je produžetak sečiva i obmotana je trakom od sirove kože, pa nije naročito udobna, ali je i dalje vrlo upotrebljiva. Futrola je kožna, od izgubljenog noža iz trećeg nastavka, samo joj je odsečen vrh da bi mogla da prihvati duže i šire sečivo novog noža. Za potrebe filma, rekviziteri su morali da se potrude i naprave futrolu, koja deluje kao da je korišćena proteklih 20 godina. Mora se priznati da su obavili prilično dobar posao. Trenutno, potpisane replike ovog noža Gill Hibben prodaje po ceni od oko 900 dolara, ali nema sumnje da će u budućnosti ova svota da raste.
D. Šaponjić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još

Spremni za sve izazove

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je , sa potpredsednikom Vlade i ministrom odbrane Milošem Vučevićem i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Milanom Mojsilovićem, referisanju o rezultatima analize stanja, operativnih i funkcionalnih sposobnosti Vojske Srbije za 2023. godinu, u Domu Garde na Topčideru

Novo doba francuske Legije stranaca

Plaćenička vojska odavno više nije omiljena destinacija ljudi spremnih za ratovanje. Primat drže privatne kompanije čiji je budžet daleko izdašniji od skromne legionarske plate

Snažni i opremljeni

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević prisustvovao je prikazu sredstava naoružanja i vojne opreme koja su u završnoj fazi opitovanja radi uvođenja u naoružanje Vojske Srbije u Centru za ispitivanje NVO „Nikinci“

Pouzdan partner

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović posetio je Akcionarsko društvo za proizvodnju i promet oružja „Zastava oružje“ iz Kragujevca

Inostrana iskustva

Želeći da uporedimo zakonodavstvo, tržišnu ponudu i načine organizacije ljubitelja vatrenog oružja, periodično analiziramo kako je to rešeno u najrazvijenijim državama koje nam služe za uzor. Ovog puta, nešto više detalja o stanju u Francuskoj saznali smo od našeg prijatelja gospodina dr Nikole Arsića

Obuka izviđača

Uvežbavanje taktičkih radnji i postupci prilikom izvođenja izviđačkih patrola, prepada i zaseda, i usavršavanje tehnika vožnje oklopno-izviđačkih vozila na različitim terenima