Ruski vojni helikopter Mi-35M

Bezbroj puta isproban u gotovo svim uslovima i bojištima, svakako ne bez razloga, upravo ovaj tip vazduhoplova uzima se kao sinonim za pouzdani borbeni helikopter – jurišnik. Mlađi brat legendarnog sovjetskog heroja među letelicama, poznatog po nadimku „krokodil“, pod oznakom Mi-35M, od nedavno je deo i Ratnog vazduhoplovstva Vojske Srbije.
Vojni vrh naručio je i dobio četiri letelice Mi-35M, a cela operacija izvedena je bez preterane pompe, brzo i efikasno. Helikopteri su u Srbiju prebačeni avionom „ruslan“, potom sastavljeni, da bi konačno na Aerodromu „Pilot pukovnik Milenko Pavlović“ u Batajnici pronašli svoje mesto.
Kupovina Mi-35, helikoptera koji nije imala ni JNA, mnogima je definitivna potvrda da Srbija sa puno ozbiljnosti jača resurse svojih oružanih snaga. Uzevši u obzir da je poslednjih godina nabavljeno i pet letelica Mi-17, kao i isto toliko „erbasovih“ letelica H145M, u vojnom vrhu naglašavaju da ovakve sposobnosti za vertikalni transport jedinica, borbene zadatke i podršku snagama na zemlji Vojska Srbije nikada nije imala u svojoj istoriji.
Ekipa „Kalibra“ imala je priliku da izbliza vidi nove letelice srpskog Ratnog vazduhoplovstva, ali i da porazgovara sa posadama koje su tokom 2019. prošle složenu šestomesečnu preobuku za ovaj tip vazduhoplova u ruskom zavodu „Rosvertol“ u Rostovu na Donu. Ova fabrika brend je ruske helikopterske tehnike i mesto rađanja generacija ovih letelica.
– Svega nekoliko trenutaka za komandama dovoljno je za utisak o moći ove mašine. Čovek koji sedne u nju i vine se u nebo, oseća se podjednako moćno. Nabavkom četiri helikoptera Mi-35 srpsko Ratno vazduhoplovstvo napravilo je višedecenijski tehnološki skok, Vojska Srbije novu snagu i sposobnosti, a piloti priliku da upravljaju letelicom koja je potpuno po meri 21. veka – opisao nam je utiske pilot helikoptera potpukovnik Dobrosav Drndarević.
Ove reči pravdaju nadimke koje se za Mi-35 koriste u široj javnosti. Nazivaju se „letećim tenkovima“, „nebeskim oklopnjačama“, „đavoljim kočijama“… Ove metafore rođene su u bezbrojnim borbenim upotrebama ovog helikoptera – od rata u Avganistanu, do nedavnih sukoba u Libiji i Siriji.

Odmah na početku treba reći da se oznaka Mi-35 koristi za izvoznu varijantu starog, ali modernizovanog, Mi-24 V. Reč je o projektu starom gotovo pola veka, koji je svoj puni zamah imao osamdesetih i devedesetih godina, da bi nešto kasnije proizvodnja bila prekinuta. Pre desetak godina, na zahtev kupaca, ona je nastavljena, čime je afirmisana i izvozna oznaka Mi-35. Vojska Srbije kupila je verziju Mi-35M, što je unapređena varijanta letelice Mi-24 VM, koje svih ovih godina nisu silazile sa traka fabrike u Rostovu. Dakle, stari borac u novoj uniformi i sa modernim naoružanjem i dalje podjednako uspešno izvršava sve zadatke i misije.Da je reč o dugo neviđenom tehnološkom skoku u vojnoj tehnici kojom raspolažu domaće oružane snage reporteri „Kalibra“ neposredno su se uverili na stajanci aerodroma u Batajnici. Letelice Mi-35, iako bez svih elemenata koje podrazumeva najsavremeniji – i najskuplji, ali i najteži za nabavku – paket opreme i naoružanja, neuporedivo će podići sposobnosti srpskog Ratnog vazduhoplovstva.
Počnimo od naoružanja, koje je sastavni deo ubojite reputacije letećeg „krokodila“. Prema onome što je moglo da se vidi, srpski Mi-35 opremljeni su bacačima „mamaca“ UV-26M. Okosnicu udarne snage čine saćasti lanseri B8V-20A za nevođena raketa zrna S-8 kalibra 80 mm sa 20 cevi. Letelica može da ponese do četiri takva lansera, i to verzija S-8 KOM. Reč je varijanti koja ima probojno-razornu bojevu glavu mase 3,6 kg, domet do 4 kilometra i veliku probojnost – do 400 milimetara homogenog čeličnog oklopa. Oružje „široke potrošnje“ svakako je dvocevi top „Grjazev-Šipunov“ GŠ 23L, kalibra 23 milimetra, smešten u pokretnoj tureli NPPU ispod nosa helikoptera. Borbeni komplet upotpunjavaju kontejneri UPK-23/250 sa dva borbena kompleta od 250 granata. Masa kontejnera je 218 kilograma sa punim brojem granata, a brzina gađanja topa iznosi do 3000-3400 granata u minuti.

Glavnu razornu snagu helikopteru Mi-35 omogućava protivoklopna raketa 9M120 „Ataka“ kalibra 130 milimetara. Ova raketa novina je za naše oružane snage, a raspoloživi podaci govore da je nabavljena osnovna verzija sa tandem visokoeksplozivnom protivtenkovskom (HEAT) bojevom glavom, radio-komandnim vođenjem, maksimalnim dometom do šest kilometara i probojnošću do 800 milimetara valjanog čeličnog oklopa. Poslednjih nedelja pojavile su se i informacije da su u paketu naoružanja stigle i „atake“ sa termobaričnom bojevom glavom, ali to nije potvrđeno, mada naravno i ne znači da je to sve iz raketnog arsenala. „Krokodil“ može da ponese čak osam ovih projektila. Oni se montiraju na grupnom podvesnom nosaču ispod desnog krila.
Oči i uši helikoptera Mi-35 jeste optoeletronski sistem, na kome se vidi najveći tehnološki skok koji je Vojska Srbije napravila nabavkom ovih letelica. Izvršavanja zadataka u noćnim i složenim metereološkim uslovima više neće biti ravno podvigu, kako je to bilo u prošlosti. Okosnica termovizije i televizije na Mi-35 jeste optoelektronski žirostabilizovani četvorokanalni sistem GOES-324 koji uz termovizijski i televizijski kanal, objedinjava i laserski daljinomer i pelengator. Ovaj sistem prepoznatljiv je po obliku kugle, smeštene ispod nosa helikoptera.
– Dobili smo pravi borbeni helikopter. „Gama“, naoružana varijanta „gazele“ daleko je od mogućnosti MI-35. „Gama“ je laki borbeni helikopter, neoklopljen, sa relativno zastarelim sistemom naoružanja. Sada imamo oklopljenu letelicu sa vođenim i nevođenim raketama, topom kalibra 23 milimetra, savremenim navigacionim sistemom, zaštićenom pilotskom kabinom, lopaticama od kompozitnog materijala… Sada možemo da dejstvujemo i noću, ali i na neuporedivo većim daljinama nego dosad – ne krije zadovoljstvo potpukovnik Drndarević, koji je komandant 714. protivoklopne helikopterske eskadrile „Senke“ iz Kraljeva.
Od opreme koja će se naći u četiri krokodila Vojske Srbije valja pomenuti raspršivače vrelih gasova motora koji se montiraju na izduvnike, što je važna karika u samozaštiti letelice. Piloti MI-35 korističe naočare za noćno letenje, što je takođe jedna od najvećih novina u domaćoj borbenoj avijaciji. U analizama svojstava letećeg tenka velika pažnja poklaja se oklopnoj zaštiti. Iako je ova vrsta barijera dragocena u borbenim letovima, posebno u uslovima bliske borbe i izloženosti vatri sa zemlje, ipak nije svemoguća. Vitalni delovi – motor, rotor i kabina – zaštićeni su oklopom. Staklo pilotske kabine može da izdrži udar projektila kalibra 12,7 milimetara, a lopatice čak 30 milimetara. Predviđene su posebne čelične ploče koje se postavljaju na teretnoj kabini ukoliko misija podrazumeva transport ljudstva i njihovu izloženost vatri.

Puno su poslednjih meseci analizirani motivi Srbije da izdvoji veliki novac i nabavi jurišne helikoptere, a ova pitanja postavljana su najčešće u državama regiona. Poznavaoci odbrambene politike Srbije slažu se da će Mi-35 imati zadatak pružanja podrške iz vazduha snaga za hitno reagovanje, koje su prioritet posledniih godina. Sa ovim letelicama drastično se povećava borbena moć, a smanjuje vreme reagovanja, u slučajevima ugrožavanja teritorijalnog integriteta, terorističkog napada ili ugrožavanja bezbednosti naroda na Kosovu i Metohiji. Srpska namenska industrija uveliko proizvodi više varijanti granata kalibra 23 milimetara, a ubrzano radi i na razvoju raketne tehnike, pa je verovatno da će „erbasov“ koncept strane tehnike i domaćeg naoružanja biti, makar delimično, primenjen i na Mi-35.
R. Dragović
foto Ž. Knežević i K. Mihajlović

 

Ovekovečen na filmu

Helikopter Mi-24 ocenjuje se kao jedan od najrasprostranjenijih borbenih helikoptera na svetu. Prema opštim podacima nalazi se u naoružanju oružanih snaga više do 50 država širom sveta. Prva borbena upotreba ove letelice izvršena je od strane vojske Etiopije 1978. godine u ratu sa Somalijom. Ipak, svoju reputaciju i kultni status stekao je tokom rata u Avganistanu. Sovjeti su u jednom trenutku imali oko 500 ovih letelica, kojima su podržavali vladu i direktno se suprotstavljali mudzahedinima. Uloga Mi-24 u avganistanskom ratu ovekovečena je u filmu „Deveta četa“ Fjodora Bondarčuka, koji realno prikazuje ovaj sukob, ali i jasno ukazuje efekat dejstva čuvenog „krokodila“.
„Ataka“ za 10 sekundi. Raketu 9M120 „Ataka“ karakteriše izuzetna brzina leta, pa je mnogi svrstavaju u najbrže rakete takvog tipa na svetu. Njena brzina iznosi oko 550 metara u sekundi, što je primera radi, gotovo pet puta više od brzine kretanja nama dobro poznate „maljutke“, ili dvostruko brže od „fagota“. Ovakva brzina joj obezbeđuje da do maksimalne tačke njenog dometa dođe za svega 10 sekundi.
Razvijena su dva tipa ove rakete, sa tandem-kumulativnom (9M120-1) i termobaričnom bojevom glavom (9M120-1F). Ova poslednja je izuzetno efikasna protiv žive sile neprijatelja, koja dejstvuje iz armirano-betonskih objekata. Maksimalna daljina na koju se raketa lansira je 6.000 metara. Na toj daljini njena tendem-kumulativna bojeva glava može da probije svaki savremeni tenk, zaštićen dinamičkom zaštitom. Podrazumeva se da napredne, i neuporedivo skuplje, verzije ove rakete, sa tandem bojevom glavom imaju uvećan domet i znatno veću probojnost.
Siva boja

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pročitajte još