Strogo poverljivo na uvid

Poput velikih obaveštajnih službi koje su odlučile da deo svojih tajnih arhiva otvore za javnost, tako je i srpska BIA napravila muzejsku postavku koju čine predmeti i eksponati, koji su decenijama unazad pobuđivali maštu. Kustos i naš vodič kroz hol zgrade Bezbednosne informativne agencije, kao i svaki ljubazni domaćin prvo nas je upoznao sa istorijatom kuće gde se nalazimo.
– U Srbiji su civilni bezbednosno – obaveštajni poslovi prvi put institucionalno organizovani Zakonom o dopuni i izmeni ustrojstva Centralne državne uprave. Tako je ovim zakonom, koji je usvojen 17. oktobra 1899, na zasedanju Narodne skupštine u Nišu, u okviru Ministarstva unutrašnjih dela, formirano Odeljenje za poverljive policijske poslove sa zadatkom – da se stara za održavanje unutrašnjeg državnog poretka i opšte zemaljske bezbednosti – objašnjava naš sagovornik. – Delokrug rada ovog odeljenja obuhvatao je obaveštajne i kontraobaveštajne poslove, suzbijanje antidržavne propagande i hajdučije, suprotstavljanje terorizmu, korupciji… Za prvog načelnika 23. oktobra 1899, imenovan je Jovan S. Milovanović, osnivač srpske stenografije, bivši predsednik Trgovačkog suda i član Apelacionog suda u penziji. Odeljenje za poverljive policijske poslove organizovano je po ugledu na tajne policije Francuske i Austro-Ugarske, a zakonom je bilo propisano da Odeljenje, pored načelnika ima sekretara i niže službenike, kao i zasebnu arhivu, u kojoj su se pod naročitim nadzorom i staranjem načelnika, čuvali svi akti poverljive prirode. Dužnost prvog sekretara ovog odeljenja obavljao je Milan M. Đorđević. Ukazom kralja Aleksandra Obrenovića, poslovi Odeljenja za poverljive policijske poslove 1900, prešli su u nadležnost Policijskog odeljenja pri Ministarstvu unutrašnjih poslova. Uvažavajući značaj prvog zakonskog uređivanja civilnih bezbednosno-obaveštajnih poslova u Srbiji. BIA obeležava 17. oktobar kao svoj dan – objašnjava službenik BIA.

Tokom posete naglašavaju da je ulazak u muzej BIA, prava privilegija, zbog razumljive stroge procedure. U jednoj od desetak vitrina, poređano je tridesetak fotoaparata različitih oblika, koji su služili za tajno snimanje i praćenje. Od onih vešto skrivenih u knjigu, žensku torbicu pa do kutije cigareta. Posebno je zanimljiva i aktn tašna u kojoj se nalaze čak dva fotoaparata za brza i tajna snimanja dokumenata: Njih je jednostavno pregazilo vreme, ali za to doba obaveštajni rad nije mogao da se zamisli bez ovih sprava – kaže naš sagovornik i pokazuje nam veliki magnetofon za snimanje razgovora. – Sada to sve možete da uradite sa najobičnijim mobilnim telefonom. Sada se koriste daleko sofisticiraniji metodi obaveštajnog rada.
Jedno od udarnih mesta u postavci muzeja, jeste vitrina sa u kojima se nalaze dva pištolja marke Češka Zbrojovka i Glok 17, koje je general Ratko Mladić imao prilikom hapšenja 26. maja 2011, u selu Lazarevo kod Zrenjanina. Mogu se videti i njegove vojne legitimacije iz Jugoslovenske narodne armije, Vojske Republike Srpske, kao i lična karta koja je izdata Mladiću 1999.
– Fotografijama smo hteli da pokažemo transformaciju Mladića, od mladog oficira JNA do najtraženijeg haškog optuženika. Kao i potpunu promenu izgleda Radovana Karadžića – od predsednika Republike Srpske do nadrilekara Dragana Dabića. Ništa manje nisu bili začuđene i komšije Stojana Župljanina u Pančevu, kada su shvatile da je pored njih živeo čovek za kojim je bila raspisana haška poternica – otkriva službenik BIA.

Posle raspada SFRJ, u Srbiji je u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, aprila 1992, formiran Resor državne bezbednosti RS, na osnovu Zakona o unutrašnjim poslovima i Uredbe o načelima za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima i posebnim organizacijama iz 1991. Resor državne bezbednosti je prestao sa radom 2002, donošenjem zakona o Bezbednosno informativnoj agenciji. BIA je formirana 27. jula 2002, stupanjem na snagu Zakona o Beznednosno informativnoj agenciji. Ovim zakonom su po prvi put u savremenij srpskoj istoriji, civilni bezbednosno obaveštajni poslovi izdvojeni iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
– Posebno je zanimljiv deo koji se odnosi na lične predmete koje su koristili Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, i Nikola Kalabić, komandant Gorske kraljevske garde – zaključuje naš „vodič“.

U muzejskoj postavci su i dokumenta koja su potpisivali tvorci Ozne, Brozovi ljudi od poverenja i obaveštajci, Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić Krcun. Na papiru koji je skeniran, plavom i crvenom olovkom nacrtana je šema organizacije Ozne. Iz ovoga se vidi da je tajna služba, buduća Ozna 1943, u jeku Drugog svetskog rata, imala odlično razgranatu mrežu na prostoru ondašnje Jugoslavije, ali i pojedinih država Zapadne Evrope. Ovaj dokument nosi oznaku – strogo poverljivo. Važan deo ove postavke predstavlja velika Memorijalna ploča sa punim imenima i prezimenima, ali i nadimci saradnika službe koji su poginuli na zadacima od 1945.
I. Ž.
Foto N. F.