Suvonjavi i riđokosa

S obzirom da je još od malih nogu baratao oružjem, Frenk Hamer je bio odličan strelac. Iako levoruk, dobro je gađao iz obe ruke. Jednom prilikom, lokalni šerif, takođe dobar strelac, ponudio mu je da se za opkladu takmiče u gađanju. Hamer je predložio da meta bude kamen na udaljenosti od 100 jardi. Potegao je svoj „Old Laki“, podigao cev visoko (kao da gađa iz haubice), opalio i – kamen se rasprsnuo. Kad je to video, izazivač nije ni vadio revolver i samo je rekao: – Ja sam te pozvao da se takmičimo na normalnu daljinu za revolver, a ovo je razdaljina za pušku…
Ipak, vratimo se na temu naše priče i čuveni gangsterski par Boni i Klajd. U poznatom filmu, u kome su ih igrali Fej Danavej i Voren Biti, prikazano je da su izrešetani beskonačnim brojem metaka, iz zasede i bez šanse da pruže otpor. Predstavljeni su kao „nestašni“ par, koji nije zaslužio takav kraj i kao žrtve beskrupuloznih i surovih policajaca. Da li je baš tako?
Frenk Hamer nikada nije bio mnogo pričljiv, posebno ne pred novinarima, koje nije voleo. Izuzetak je napravio samo jednom, kada je dao intervju Volteru Preskotu Vebu, autoru poznate knjige o teksaškim rendžerima. Intervju je napravljen 4. jula 1934, šest nedelja posle pogibije Boni i Klajda, na seoskom putu u Luizijani. Hamerove izjave su možda subjektivne, ali je sigurno da su autentične.
– Šef teksaške drumske patrole, saopštio je odluku da mi se dodeli još jedan čovek, kao pomoć. Tražio sam da to bude B.M. Golt, koji je i ranije služio sa mnom, u rendžerima. Sa Goltom sam se susreo 14. aprila 1934, u Dalasu i ostao je sa mnom sve dok potera nije uspešno okončana, 23. maja. Naš poterni tim pojačan je i sa Bobom Alkornom i Tedom Hintonom iz šerifske kancelarije u Dalasu, Hendersonom Džordanom, šerifom iz Bienvil Periša u Luizijani i njegovim zamenikom, Prentisom Morelom Ouklijem – objašnjavao je Hamer. – Klajdu nismo mogli da otkrijemo sklonište, ali jesmo njegovo „poštansko sanduče“ – svi kriminalci koji rade u grupama, održavaju komunikaciju, kada su razdvojeni. Saznao sam da se Klajdovo „poštansko sanduče“ nalazi na jednom sporednom drumu, osam milja od Plejn Dilinga, u Luizijani. Nalazilo se ispod jedne daske, koja je ležala pored velikog borovog panja. Izabrano mesto bilo je na uzvišici, odakle je Boni iz automobila, kontrolisala drum. Za to vreme, Klajd je mogao bezbedno da uđe u šumu i uzme svoju poštu. Uveče, 22. maja, zaključili smo da bi Klajd te noći mogao da dođe po poštu. Oko ponoći, odvezli smo se do navedenog mesta i sakrili automobile u šumi. Vodili smo računa o svakom detalju. Sve je bilo pripremljeno za doček. Postavio sam ljude u zasedu pokraj druma, na tri metra rastojanja. Svako je držao na nišanu određeni deo Klajdovog automobila. Golt, Džordan i ja, bili smo zaduženi za prednje sedište, ostali za zadnje, ukoliko na njemu bude neko. Ted Hinton je bio skriven u prikrajku, kao rezerva.
Policajci su bili složni u stavu da Boni i Klajda uhvate žive:
– Plan je bio da, kada izađu iz kola da prekontrolišu poštu, istrčimo iz skrovišta i nateramo ih na predaju. Čekali smo i oko devet ujutru, začuli zvuk automobila, kako se približava drumom. Auto je išao velikom brzinom i tek na oko 300 m od nas, počeo je da usporava. Tek tada smo uočili da se radi o sivom Ford Sedanu, u kome su sedeli suvonjavi, crnokosi muškarac i sitna, riđokosa žena. Odmah smo prepoznali Boni i Klajda. Auto je prikočio i stao tačno gde smo očekivali. Gledali su u pravcu borovog panja, gde im je bila pošta. Na povik: ruke uvis, naglo su se okrenuli u našem pravcu. Međutim, umesto da se predaju, dohvatili su oružje: Klajd sačmaricu kalibra 10, a Boni kratež. Hamer je bio na samo nekoliko metara od gangstera i kada su uperili oružje u njega, otvorio je vatru iz poluautomatskog karabina Remington kalibra .35, koji je imao specijalni okvir sa 20 metaka. Kada je počela pucnjava, Klajd je otpustio pedalu kvačila i auto se zaneo ulevo, u jarak pored puta. Hamerovi hici pogodili su i Boni i Klajda. – Boni je kriknula kao panter – prisećao se jedan od članova potere. Iz zasede su iskočili i ostali policajci i počeli da pucaju u auto, koji je bio izrešetan. Kada je pucnjava prestala i oblak prašine i dima se razišao, Hamer je prišao kolima i pogledao unutra. Tada je vratio oružje za pojas, a karabin oslonio o auto. Otvorio je vrata i Klajd je ispao napolje. Preko njega je pala sačmarica. Boni je sedela presamićena, sa glavom među kolenima. – Bila mi je muka… – izjavio je kasnije Hamer. – Ali kada sam pomislio na sve njihove zločine, odmah me je prošlo. Bilo mi je teško što sam morao da pucam u ženu, ali onda sam se setio kako je Boni učestvovala u ubistvu osmorice policijskih službenika. Ostalo je otvoreno pitanje: da li je Frenk zaista pozvao Boni i Klajd na predaju ili je prvi zapucao, bez opomene? Hamera, Alkorna i Hintona je pratio glas da prvo pucaju, pa onda postavljaju pitanja. Na ukradenom, sivom Ford V8 Sedanu prebrojano je čak 167 rupa od metaka. Čime su pucali? To je takođe ostalo nerazjašnjeno i predmet je polemike među stručnjacima.

S rasprostranjenom teorijom, da su koristili automatske puške Browning BAR, treba raščistiti. Pouzdano se zna, da nijedan policajac iz potere, nije bio naoružan ovim oružjem Zašto onda toliko ljudi i danas veruje da su BAR puške „odgovorne“ za likvidaciju gangstera? Odgovor je jednostavan: kada su nekoliko dana kasnije, novinari rekonstruisali ceo događaj, na slikama su bili Akorn i Hinton sa BAR puškama. Zapravo, pucali su iz automata Tompson M1921, sa doboš magacinima od po 50 metaka kalibra .45. Šerif Henderson Džordan i pomoćnik Oukli pucali su iz Browningovih poluautomatskih sačmarica sa cevima od 20 inča, punjenih sačmom Double-0-Buckshot. Automatske puške BAR su bile na mestu događaja ali kao deo arsenala Boni i Klajda, u njihovom fordu. Od ostalog naoružanja gangterskog para, pronađeni su i skraćena sačmarica kalibra 10, skraćena sačmarica kalibra 20, pištoljI Colt kalibra .32 i Colt kalibra .38, revolver Colt DA kalibra .45, sedam komada Colta M1911 kalibra .45, 100 okvira od 20 metaka za puške BAR i 3.000 metaka različitih kalibara.
Hamer je upotrebio Remingtonov poluautomatski karabin M8 kalibra .35, sa serijskim brojem 10045. Oružje je poručio u puškarskoj radnji Džejka Pemekija u Ostinu (Teksas). Po sećanju Boba Alkorna, Hamer je nosio i svoj omiljeni revolver Colt Old Lucky, ali ne sa leve, već desne strane pojasa. S leve strane je nosio pištolj Colt M1911 kalibra .38 Super, što je bio dobar izbor. Naime, u novembru 1933, u jednoj pucnjavi sa Boni i Klajdom, pokazalo se da kalibar .45 nema dovoljnu probojnu moć. Gangsterski par je uspeo da umakne, iako im je auto izrešetan. Zato se Hamer odlučio za .38 Super, čije zrno je imalo veću probojnu moć. Kapetan Golt koristio je dva revolvera SW Triple Lock kalibra .44 Special, a dvojica šerifovih pomoćnika iz Dalasa po jedan revolver Colt Police Positive kalibra .38. Šta su od oružja koristili policajci iz Luizijane, Alkorn nije mogao da se seti…
Lov na Boni i Klajda, trajao je 102 dana. Ukoliko je neko pomislio da je Frenk Hamer imao koristi od toga što je zaustavio Boni i Klajda, vara se: sem slave, nije dobio ništa. I ne treba zaboraviti da je u vreme kada je angažovan za poteru, bio zaposlen u Teksaškoj saobraćajnoj patroli za platu od 180 dolara mesečno. Hamer je sve to prokomentarisao: – Zločin se ne isplati, kako god pogledate. Ni za one koji ga čine, a bogami ni za one koji se protiv njega bore.
B. LJUBINKOVIĆ