Ciljana klijentela

Pre tačno dvadeset godina, 1997, u mestu Malente/Holst na severu Nemačke nedaleko od Hamburga, iz male puškarske radionice rođena je kompanija „Janz“. Veoma brzo postali su poznati po proizvodnji velikokalibarskih revolvera vrhunskog kvaliteta i visoke cene. Na neki način, to je bio prirodan proces, jer „Janz“ ima višedecenijsku saradnju sa čuvenim „Korthom“, za koga je radio uslužnu obradu delova i servis mašinskog parka. Poslovna etika i nužnost saradnje rezultirali su podelom zona interesa, pa je „Korth“ uzeo najtraženiji segment srednjeg kalibra .38 Spl/.357 Mag, a „Janz“ se odlučio za teške magnume, poput .44 Remington, .454 Cassul, .470 Linnbauh i .50 Action Express sve do ekstremnog Smith & Wesson 500.Masivni, izuzetno pedantno izrađeni i ručno finiširani komadi s minimalnim tolerancijama postali su predmet želja kolekcionara i strelaca u disciplini Siluette na daljinama do čak 400 metara, pa je „Janz“ otvorio poslovnicu u SAD. Konstrukciona rešenja su identična onima kod „Kortha“, a i cena oružja je uporediva. Vremenom, pojavili su se i takmičarski revolveri u .22 LR, ali i multikalibarski, sa kompletima izmenjivih cevi. Ipak, za većinu streljačke populacije Janz je bio i ostao uvećani Korth. Sve do ove godine. Na sajmu IWA u Nirnbergu, štand na kome je „Janz“ izlagao pre nekoliko godina, nalazio se u hali s proizvođačima prestižnih lovačkih pušaka i karabina, jer se samoproklamovana oružarska „aristokratija“ ne meša s kojekakvim „plastikanerima“ za široke narodne mase. BIzloženo je samo nekoliko teških revolvera u luksuznim koferima iza stakla i nekoliko komada super-preciznog alata za obradu cevi, ali našu pažnju privukao je pištolj neobičnog, prizmatičnog oblika kakav, do sada, nismo videli. Upoznajemo gospodina Horsta Schukenechta, majstora oružara, glavnog supervizora kompanije i dizajnera novog pištolja, koga bez imalo lažne skromnosti predstavlja kao umetničko delo.
Vizuelno, ovaj pištolj svakako ukazuje na napor dizajnera da stvori jednostavnu i elegantnu, a ipak funkcionalnu formu. Ne bih da zvučim grubo, ali ovako nešto samo kod Nemaca može da bude lep oblik. Masivna, uglasta silueta nepogrešivo upućuje na tevtonsko shvatanje estetike. Daleko od toga da je neprivlačan, ali novi pištolj deluje pomalo nesrazmerno. Tome doprinosi i kontrast između strogih, pravih linija navlake od sjajno ispoliranog čelika i zaobljenih kontura drške, s drvenim oblogama u toploj, crvekastoj nijansi. Čini se da je kao inspiracija poslužio jedan od najlepših pištolja ikada proizvedenih – mitski Sokolovski, koji je krajem osamdesetih godina prošlog veka napravljen u samo 50 primeraka, a sada predstavlja „Sveti Gral“ kolekcionara modernog oružja. Gospodin Horst, naravno, negira bilo čiji uticaj na dizajn, ali mu poređenje očigledno prija. Razumljivo, jer njegov pištolj krije nešto zaista jedinstveno. To je sistem bravljenja.

Novi pištolj nazvan je ne naročito maštovito – Alpha. Budući da će se raditi u ozbiljnim kalibrima 9 mm Para i .45 ACP, komfor upotrebe i bezbednost strelca zahtevaju bravljenje sklopa navlake i cevi u trenutku opaljenja. Kroz istoriju, primenjivan je ogroman broj različitih konstrukcija, a danas je najzastupljenije rešenje J. M. Browninga sa oscilujućom cevi, koje je modifikovao SIG, tako da se bravi prizmatičnim ispustom u otvor za izbacivanje čaura. To je pouzdano rešenje, relativno jeftino za izradu i jednostavno za održavanje. Ipak, ima i neke nedostatke. Da bi se dobila zaista visoka preciznost, potrebna je ručna dorada, pri montaži prigušivača neophodan je tzv. Nielsen uređaj ili su mogući problemi u vezi pouzdanosti, a veliki otvor na navlaci je strukturno slabi, pa su neki proizvođači imali problem s pucanjem navlaka (iako ova pojava u dobroj meri zavisi od kvaliteta materijala). Zbog svega nabrojanog, ali i ekskluzivnosti, za „Janzov“ pištolj osmišljena je posebno konstruisana brava nazvana Drehriegel verschluss (štagod to značilo na nemačkom). U suštini, reč je o sistemu kod koga tokom opaljenja cev miruje, a navlaka u kretanju unazad prvo mora da savlada otpor obrtne poprečne čivije, koja u preseku ima oblik elipse i rotira se za 90 stepeni. To vreme je dovoljno da pritisak gasova u cevi opadne na bezbedan nivo i ispaljena čaura bude izvučena iz ležišta metka. Sistem ima relativno mali broj delova, odlikuju ga jednostavno rasklapanje i održavanje, ali zahteva preciznu i skupu mašinsku obradu da bi funkcionisao kako je zamišljeno. Prototip Alphe, koji smo imali u rukama, pri povlačenju navlake unazad funkcionisao je glatko i ujednačeno, ali potrebna sila nije baš mala. Pritom, navlaka je delimično olakšana izrezivanjem gornje strane tako da pravolinijski oblik upotpunjuje masivna cev.
Alpha ima neočekivano veliku težinu od 1.500 grama bez okvira za municiju i metaka. Ostale dimenzije su na nivou prosečnog pištolja punog formata – dužina 222 mm, visina 140, a širina 33,5 mm je realno prevelika za oružje s jednorednim okvirom, koji prima samo osam metaka. Naravno, ovo nije borbena sprava, pa povećan kapacitet ne bi doneo neku značajnu prednost. Po rečima vlasnika firme, novitet je namenjen sportskim strelcima, lovcima ručnim oružjem i, kako su nam, rekli „zaluđenicima tehnikom“. S obzirom na vrhunski kvalitet materijala i obrade, uz visok udeo ručnog rada, sigurno je da će preciznost biti na odgovarajućem nivou. Ipak, na konkretnom primerku neki detalji su bili daleko od obećanog savršenstva. Pojedini delovi, čak i na spoljašnjoj strani, imaju jasno vidljive tragove mašinske obrade, dimenzije rukohvata su prilično skromne i na granici komfora za šaku prosečne veličine, za učvršćivanje stranica drške korišćeni su obični zavrtnji, čije glave nisu ni poravnane. Za pištolj s projektovanom cenom većom od 5.000 evra to je nedopustivo. Ni mnogo jeftiniji „konfekcijski“ modeli ne tolerišu ovakve propuste.

Potpuno podesivom okidaču je, očigledno, posvećena puna pažnja, jer to je jedan od onih elemenata koji pri prvom kontaktu doprinosi opštem utisku. Oblik je odlično odabran, hod kratak, tačka otpusta skrivenog udarača čista i odsečna, iako reset treba da bude kraći, ali to se može podesiti. Ove karakteristike dodatno dobijaju na značaju, ako se uzme u obzir automatska blokada udarne igle, koju većina proizvođača izbegava kada želi vrhunsko okidanje, zbog otpora koji proizvode opruge i trenje tog uređaja. Međutim, problemi se javljaju kod aktiviranja ručne kočnice, gde se jasno oseća grebanje, a uz isprobani primerak nismo dobili pripadajući okvir za municiju, pa je funkcionisanje dugmeta za izbacivanje teško proceniti. Zadnja strana rukohvata bila bi udobnija uz nešto ravnije konture, ali to je već individualno i lako se menja. Dubok usek u bazi štitnika okidača dopušta visok hvat i kod brze paljbe sigurno ima pozitivan uticaj, s obzirom na relativno visoku osu cevi u odnosu na šaku. Za dvoručni hvat, nekoliko milimetara tanji štitnik okidača svakako bi doprineo udobnosti, tim pre što je tolika debljina ovom delu potpuno nepotrebna.
„Janz“ je modelom Alpha svakako doneo osveženje u premium klasi velikokalibarskih pištolja. Potpuno čelična konstrukcija, inovativna tehnička rešenja, odlično SA okidanje, podesivi sportski nišani i ručni rad „made in Germany“ na prvi pogled daju puno pravo kompaniji na logo „JANZ – više od oružja“.
Lično, sumnjam da će Alpha dostići slavu Koriphille ili Cabot pištolja, ukoliko ne obrati pažnju na mnoštvo sitnica. Trenutno, nije dostignut nivo serijskih modela SIG-a ili Sphinx-a, ali svakako ima potencijal da postane ekskluzivno (i skupo) oružje dostupno retkim pojedincima. A to im je i cilj…
D. ŠAPONJIĆ