Blekdžek

Iako ne prvi pogled gotov proizvod izgleda slično, koraci u izradi su različiti. Na prvom mestu, potrebna vam je kvalitetna koža. Nju je sve teže naći, ali ako potražite kod sarača, možda vam se i posreći. U našem slučaju koristili smo stari, rashodovani kaiš koji se koristi pri dizanju tegova. Osim kože, potreban vam je kvalitetan najlonski konac. Mi smo upotrebili jednu od sedam niti iz parakorda. Takođe, tu su i tapetarska igla, neizbežno šilo i skalpel. Iako nije neophodno, poželjno je da koristite odgovarajuće lepilo za kožu jer značajno olakšava rad, posebno prilikom šivenja. Deo koji je moguće „eskivirati“ je lisnata opruga. Ona može biti izrađena od debljeg komada žilave plastike kao u našem slučaju ili od bonsek plate. Ukoliko koristite ovo drugo rešenje, prepolovite list na pola (odnosno na potrebnu dužinu) i oba komada onda zalepite lepljivom trakom. Ovo će biti sasvim dovoljno.

I na kraju tu su odgovarajući olovni tegovi. Ovaj dio može biti po malo zeznut. Naime, u zavisnosti od dizajna moguće je koristiti olovne kuglice ili tegove. Mi smo se opredelili za ovo drugo. U pitanju su dva modifikovana olovna tega broj 4 koji se koriste u sportskom ribolovu. Kako je jedan previše lagan (110 grama) iskoristili smo dva komada. Pre ušivanja ih je najbolje spojiti, bilo lepkom ili lepljivom trakom, ali to možete uraditi i pomoću ogovarajućih kratkih vijaka. Ukoliko ne možete da nađete odgovarajuće tegove, možete ih i sami napraviti. Najjednostavniji način je da koristite staru supenu kašiku kao kalup. Rastopite olovo (tačka topljenja je 327,5 stepeni Celzijusa) u keramičkoj ili metalnoj posudi i uspite ga u kalup. Nije neophodan korak, ali od pomoći je da stavite komadić žice da viri iz odlivka. Kada se ohladi, istresite ga. Potom pristupite izlivanju druge polovine tega. Čim uspete rastopljeno olovo, postavite prvu, ohlađenu polovinu sa gornje strane. Na taj način ćete dobiti teg iz jednog komada. Da bi sprečili dobijanje opekotina, poslužite se onim komadićem zalivene žice. Kada dobijete teg, odnosno olovo se potpuno ohladi, odsecite žicu.

Proces izrade je prilično jednostavan. Prvo nacrtajte odgovarajući šablon kako želite da izgleda vaš blekdžek. Možete se služiti slikama sa interneta ili da pustite mašti na volju. Nije loša ideja da ga prvo uradite od kartona i da na osnovu toga zaključite da li nešto treba menjati po pitanju dužine ili širine. Generalno, jednom kada isečete kožu i zašijete delove, teško da se išta više može izmeniti.
Jednom kada budete zadovoljni sa dizajnom, precrtajte šablon na kožu. Poželjno je da bude što deblja, odnosno 4 do 5 milimetara, iako ovo sa sobom povlači problem prilikom šivenja. Osim dva identična komada koji će činiti telo blekdžeka, isecite jedan ili dva umetka koje ćete međusobno zalepiti. Umetak je ništa drugo do komad kože koji će pratiti konture glave oružja i unutar kojeg će se nalaziti olovni teg. Da bi ovo bilo moguće, isecite konture unutar umetka pomoću skalpela. Praktičo, umetak će imati oblik konjske potkovice. Radi lakšeg šivenja i delimično iz estetskih razloga, preporučujemo da 10 do 15 mm kod oba kraka potkovice stanjite. Na taj način će se prilikom šivenja lakše napraviti prelaz između rukohvata i glave blekdžeka.

Ali, pre nego što počnete da šijete delove, savetujemo vam da prvo sve elemente pravilno pozicionirate, te da ih dobro zalepite. Ovo uveliko olakšava bušenje rupa, odnosno njihovo pozicioniranje. Kada se lepak osuši, dobro nakvasite kožu. Ukoliko je koža stara, biće sklona pucanju prilikom bušenja ili šivenja što može biti problem. Ovo je takođe poželjan korak prilikom rada sa „normalnom“ kožom pošto olakšava davanje kontura predmetu koji se izrađuje. Kada ste kožu dobro nakvasili, pristupite bušenju rupa. Ovaj korak može biti fizički prilično zamoran i zahteva određenu količinu pažnje i iskustva. Naime, iako nam se čini da smo sve savršeno radili, dešava se da su rupe sa donje strane loše pozicionirane, pa će šav biti krivudav. Ovo nije od praktičnog značaja ali narušava estetiku. Osim šila, možete se koristiti i stubnom bušilicom i burgijom od dva milimetra. Na ovaj način proces je uveliko olakšan i višestruko ubrzan.
U našem slučaju, šivenje je rađeno u dve etape. Prvo je sašivena ručka, a onda posebnim koncem glava blekdžeka. Sam redosled nije posebno bitan, ali je poželjno da šivenje radite u dva dela. Naime, glava, kao izvršni deo je više izložena stresu i ako konac eventualno pukne, proces zamene će biti značajno kraći.

Kada smo napokon dobili naš blekdžek, red je i da se posvetimo njegovom finiširanju. Ovo podrazumeva na prvom mestu da se obruse vanjske konture. Ukoliko ne posedujete trakastu ili stonu brusilicu možete se poslužiti turpijom za drvo i nekim vrlo grubim šmirgl papirom. Granulacije 40 i 60 su se pokazale kao odličan izbor. Kada ste zadovoljni konačnim konturama i kako vam blekdžek leži u ruci, možete da se posvetite dodatnim estetskim korekcijama. Na primer, možete bočne ivice da obojite crnom farbom i/ili da izvršite voskarenje. Ovo poslednje je proces kojim se koža dodatno zaštićuje od vanjskih uticaja, a ujedno se skuplja i postaje tvrđa. Dovoljno je da rastopite pčelinji vosak i da ga blago utrljate u kožu pomoću stare četkice za zube. Potom kožu lagano zagrejte pomoću fena za skidanje farbe. Proces ponovite onoliko puta dokle koža upija vosak ili vam naprosto ne dosadi, svejedno.
Vaš blekdžek je napokon završen. Za razliku od njegovog prethodnika novčanika, ovo je već hladno oružje te kao takvo ne sme da se nosi, iako je dozvoljeno njegovo posedovanje. Zato preporučujemo da ga nipošto ne nosite sa sobom pri obavljanju svakodnevnih aktivnosti izvan toplog porodičnog gnezda.

Ninoslav Trifunović