Na ivici žileta Kusače
Gola litica u Sićevačkoj klisuri koja se spušta stotinama metara vertikalno izgleda zastrašujuće, nedostupno i neosvojivo. Ipak, staza postoji…
Surova gola litica koja se kao nabrana zavesa spušta stotinama metara vertikalno ispod vrha Kusača u Sićevačkoj klisuri izgleda zastrašujuće, nedostupno i neosvojivo posmatraču s dna kanjona. Podatak da su na tim divljim stenama naši najbolji specijalci tradicionalno uvežbavali penjanje pod punom ratnom opremom, govori o iskušenju koje čeka onoga ko pokuša da osvoji Kusaču, vrh koji kontroliše usko grlo Carskog druma, najstarije saobraćajnice koja spaja Evropu i Aziju.
Naravno, postoje staze do vrha Kusače i za one koji nisu komandosi, ali imaju dovoljno želje i snage da dođu do ruba Sićevačke klisure i s ivice ponora uživaju u pogledu na dramatičnu lepotu kanjona. Tokom uspona se prolaze različite vrste terena, od zagušljive šumske staze kroz vlažno zelenilo pa do pentranja po vrelim stenama, na čijem vrhu vas čeka vetar koji izaziva jezu i drhtavicu ako nemate rezervnu ili vetrozaštitnu odeću. Zbog slabe markacije ovaj uspon je, iako se nalazi u blizini naseljenih mesta, ispit za nerve i snalaženje u prostoru. Mnoštvo šumskih puteva se ukršta s najdužom i najsigurnijom stazom po izohipsi brda i na prvi pogled se čine se kao prečice. Međutim, one vas zavode do gustog žilavog žbunja kroz koje je probijanje noćna mora čak i s mačetom. Naime, sela u kojima su živeli ljudi koji su probijali ove puteve do svojih imanja su ispražnjena, a njive i vinоgradi pokriveni mladom šumom koja je zakrčila i puteve.
Do početka najsigurnje staze ka Kusači, osim automobilom, možete stići gradskim autobusom koji iz centra Niša ide ka selu Sićevo ili međugradskim autobusom prema Beloj Pаlanci. Mesto gde uspon započinje su ogromni prazni tankovi propale вinarije „Sićevo“, pokraj železničke pruge. Samo pratite asfaltni put prema Manastiru Svete Bogorodice iz 14. veka koji, svakako, treba посетити. U manastirskom dvorištu je česma s hladnom izvorskom vodom koje se treba napiti pre početka pravog uspona i napuniti bar jednu bocu od litar i po. Sledeća mogućnost za uzimanje vode je tek posle nekoliko kilometara na javnoj česmi u selu Manastir, gde moraju da se napune bar dve boce, pošto je nadalje staza potpuno bezvodna.
Staza ka Kusači je lako prepoznatljiva, pošto vodi po izohipsi ovog obronka Suve planine, pored mnogih napuštenih vikendica. Na nekim mapama nalazi se oznaka za skretanje na šumski put ulevo, koji pravi ozbiljno skraćenje skretanjem ka useku-kuloaru u stenama. Reporteri „Kalibra“ su želeli da krenu baš ovim putem, ali iskusni stanovnici su nas upozorili da to nipošto ne činimo, jer su u podnožju litice divlje svinje napravile zabran. Susret s ovim životinjama, naročito ako je reč o krmačama s mladima, može biti fatalan. One su brze, teške i snažne, a kljovama i zubima napadaju velike krvne sudove na nogama. Ipak, kao i ostale divlje životinje, one najčešće izbegavaju susret s čovekom, pa generalno treba hodati tako da vas čuju i imaju vremena da se sklone. To važi i za zmije, pošto u Sićevačkoj klisuri ima mnogo poskoka. Uvek treba pažljivo posmatrati teren kojim se krećete, nositi duge pantalone i duboke cipele, a pri veranju i probijanju kroz rastinje ne treba isturati ruke predaleko ispred sebe.
Pratite stazu koja prolazi kroz nisku šumu, a zatim kroz vikendice i pored česme u selu Manastir. Kad vam s desne strane ostane stara crkva posvećena Svetom Nikoli, posle stotinak metara čeka vas račvanje puta na dva pravca. Onaj koji izgleda logičniji, zbog širine i zato što nastavlja pravo uzbrdo u šumu je – pogrešan, pošto je posle oko dva kilometra potpuno zarastao. Orijentir na raskrsnici je crnogorična šuma ka kojoj treba skrenuti desnom stazom. Obratite pažnju na bele ili šarene trake koje su na granama drveća duž puta zavezali planinari, jer one usmeravaju na pravi put. Ukoliko i negde izgubite markaciju, ne brinite. Idite udesno prema kraju šume i grebenu s koga se ukazuje fantastičan pogled na Nišku kotlinu. To je mesto gde se treba odmoriti pre uspona na drugi deo staze. Hodajući čistom ivicom grebena naviše i prateći trake na granama niskog rastinja stiže se do dobro utabane i vidljive staze kroz travu koja uskoro prelazi na kamenu podlogu, a ponovo se pojavljuju i planinarske markacije, crveni krug u belom prstenu.
Kad izbijete na visoravan, nastavite da hodate stazom koju je sad već nemoguće izgubiti zbog mnoštva tračica koje vijore s drveća pored nje. Ne oklevajte da i sami dodate neki takav marker, jer ćete pomoći onima koji se upuštaju u avanturu posle vas. Posle oko sat hoda, zavisno od tempa, stići ćete do vrha Kusače i ivice klisure. Šetnju možete nastaviti još nekoliko kilometara, ali obazrivo, bez egzibicionizma držeći se podalje od ruba kanjona. Povratak je najlakši istom stazom do sićevačkih podruma, gde možete da uđete u neki od mnogobrojnih autobusa koji prolaze magistralnim putem.
tekst i snimci: Boris SUBAŠIĆ
