Bukvar znanja

Sve više vremena potrebno je da biste došli do tačne informacije, iako na usluzi imate sve moguće elektronske alate. U eri četvrte industrijske revolucije, čiji je nosilac upravo informacija, dospeli smo u situaciju da u kratkom vremenskom periodu od nedostatka podataka uđemo u doba kada ne možemo da se odbranimo od viška informacija. Bilo koja oblast da je u pitanju, stvar je ista. Zato ćemo u ovom broju na trenutak usporiti i pozabaviti se temom koja, naizgled, nije vezana za oblast kojom se naš časopis bavi, ali dubljim razmatranjem iste doći ćemo do zaključka da nas i te kako povezuje.
Opisujući i predstavljajući najbolje radionice za izradu lukova, najveće majstore svog zanata, neobične konstrukcije lukova, često spominjem za nas vrlo egzotične vrste drveta o kojima poonasob malo govorimo. I pored superiornih novih materijala, poput vektrana, grafena, dyneme, drvo je u osnovi prisutno i danas. Ima ga kod vatrenog oružja, noževa, lukova, kamperskog pribora, raznih dodataka i alatki za boravak u prirodi…
Voleli vatreno oružje ili streličarstvo ili, pak, jedno i drugo, vremenom shvatite da je drvo u neku ruku, nezamenljiv materijal. Plemenit, prirodan i ekološki podoban obnovljiv izvor. Vekovima upotrebljavan, uvek ga je lepo videti na nekom vrhunskom komadu oružja ili luku. Iako se performanse kod savremenih lukova tiču isključivo modernih lepkova, fiberglasa, karbona i drugih materijala, čitava se priča na kraju svede na toplu i plemenitu pojavu drveta. Kad ga uzmete u ruku, ne raspravljate o izgledu sloja karbona u krakovima ili koliku istegljivost poseduje fiberglas na kraku, već isključivo o kontrastu dva drveta u rukohvatu, šari korena kavkaskog oraha ili neobičnoj boji drveta zvanog purpurno srce iz Amazonije. Na neki način, drvo nas sve spaja.
Wood Database je ime sajta o kome ćemo govoriti. U gomili onih istе tematikе, kada naiđem na ovako koncipiran sajt (što je prilično retko), osećam potrebu da to podelim sa svima koje ta tema zanima. Sledeći put kada kupite ili vidite pušku ili luk, znaćete ne samo koja je vrsta drveta upotrebljena, već i način kako je obrađeno, gde raste, kako je urađena njegova zaštita, za šta se još ta vrsta može koristiti, da li je to kvalitetno urađen komad koji će zadržati svoj izgled godinama i, na posletku, zašto pojedini primerci toliko koštaju, te će vam i cene nekih, dotad po vama, preskupih komada izgledati mnogo realnije. Generalno, ako se odlučite da doradite ili renovirate neki komad drveta (dotrajali kundak puške, drvenu kutiju za oružje, obnovite ili promenite zaštitu na drvetu) ovde možete pronaći sve što vam treba na jednom mestu.
Gospodin Erik Mejer (35) iz Minesote (SAD) idejni je tvorac sajta Wood Database (u prevodu baza podataka o drvetu). Zanimajući se za drvo, godinama je sakupljao podatke i iskustvo o njemu. Uvek mu je, kaže, smetalo što ni jedan izvor nije „čist“. Ili ih ima previše ili premalo. Dodatni problem predstavljao je što je veliki broj podataka potpuno neupotrebljiv, čak i nerazumljiv.
Kako je od dede nasledio strast izrade unikatnih predmeta od drveta, 2007. počeo je da izrađuje jednostavne žičane muzičke instrumente psaltere. Iskustvo s raznim egzotičnim drvetom sabirao je na jedno mesto i, na kraju, shvatio da je organizovao veliku bazu korisnih podataka. Želeći da podeli ovo iskustvo, logičan korak bio je internet sajt i društvene mreže. Posle nekoliko godina, u ranoj fazi sajta, Erik je dobio ponudu kakva se ne odbija. Oduševljeni posetilac iz Velike Britanije odlučio je da mu pošalje nekoliko desetina uzoraka drveta iz celog sveta. Za čoveka koji je već imao pozamašno iskustvo bilo je prilično iznenađujuće da se susretne s nekim vrstama za koje, dotad, nije ni čuo. Pune ruke posla oko identifikovanja novih vrsta dovele su ga i do severnoameričke agencije za identifikaciju drveta, gde je dobio stručnu pomoć. Ovaj primer pratilo je još nekoliko donatora iz celog sveta, te je sajt postao vrlo ozbiljan izvor podataka.
Tako je stvorena lista karakteristika koju je trebalo uporediti, proveriti i popuniti za svaku vrstu drveta i sve to dodatno ilustrovati fotografijama. O svakoj vrsti drveta možete pronaći slike, uvelične slike preseka po dužini, poprečnog preseka, podatke o gustini, specifičnoj vlažnosti, težini, tvrdoći, otpornosti na sabijanje, savijanje, ceni, dostupnosti za nabavku, za šta je podobno, koliko je teško ili lako za obradu, koji finiš primeniti i koliko je vrsta danas ugrožena. Samo sam iz ruke nabrojao osnovne stvari i shvatićete da se radi o vrlo upotrebljivom sajtu, koji je, meni lično, uvek bio od pomoći prilikom izrade lukova od nekih egzotičnih vrsta, kao što je zebrano ili honduraski mahagoni.
Na sajtu ćete naći sve bazične podatke o mekanim i tvrdim vrstama drveta, kako rastu i kako se identifikuju. Šta je to drvo, njegov sastav, od čega mu zavisi boja, tvrdoća i nebrojeno drugih vrlo korisnih podataka. Kako se seče, kada se seče, kako se ponaša nakon toga, kako se suši i čuva, paraziti, bolesti, anomalije, kako sprečiti promenu boje, koliko vrsta može da naraste i koliko kubika se može izvući iz odrasle jedinke, bezbednost pri radu i sve drugo od čega zavisi završni proizvod. Ovde je izuzetno važno da pročitate i šta znači modules of rapture, modules of elasticity, da naučite kako se meri tvrdoća drveta, pošto ćete tako mnogo bolje razumeti sve što budete radili od drveta. Ovi podaci su naročito bitni za svaki proizvod gde drvo trpi neki mehanički pritisak.
Janka i druge skale tvrdoće drveta pomoći će da shvatite koliko je neko zaista tvrdo, da ga uporedite s nekim vama poznatim vrstama, zašto ima staklast sjaj u sržnim nitima, zašto raste u obrnutim smerovima i šta ga čini jedinstvenim u odnosu na druge vrste.
Podatak da na planeti postoji više od 50.000 vrsta tvrdog drveta je za strahopoštovanje, a svaki pokušaj da se sve sortiraju je skoro nemoguć. Pritom treba dodati da svaka ima po nekoliko sorti i da se razlikuje od mesta do mesta i od klime do klime u kojoj raste i tako stavlja pred čoveka vrlo težak zadatak da uspešno odgonetne o kojoj se vrsti radi i da li je povoljna za rad i namenu budućeg predmeta. Wood Databse je, definitivno, jedan od alata koji ovaj kompleksni problem olakšava na tako jednostavan i logičan način da vam je prosto čudno kako posle samo nekoliko podrobnijih pregleda možete od totalnog nepoznavaoca da prepoznajete desetine vrsta drveta.
Štampani mediji prolaze kroz težak period, ali neće nestati još dugo vremena. Iako je era „pametnih“ uređaja u punoj brzini i imaju bezbroj prednosti, stara dobra knjiga i dalje nalazi svoj put. Sažeta i dobro koncipirana nedavno je ušla u štampu i knjiga jednostavno nazvana „Wood“ (drvo). Ona je, u stvari, pretočeni sajt i njen autor za nju kaže da je ponosniji nego na sam sajt.
Jedan od rariteta je i „Erikov periodni sistem vrsta drveta“. Posmatrajući čuveni Mendeljejev sistem elemenata, koji klasifikuje hemijske elemente po masenom broju, dosetio se da sličnu stvar pokuša da uradi i s drvetom. Uzevši za osnovu činjenice karakteristične za svaku vrstu: specifičnu težinu suvog drveta i regiju tj. geografsko poreklo vrste. Poster koji je dobijen danas je neka vrsta zaštitnog znaka i vrlo koristan priručnik za očitavanje osnovnih karakteristika vrste koja vas zanima i njeno poređenje sa ostalim srodnim i različitim.
Erik uveliko razmišlja o unapređenju sajta kroz, zasad, još uvek model trostruke filtracije identifikacije vrste drveta. Uvidevši ovo kao nedostatak mnogih sajtova i stručne literature, polako ali sigurno razvija sistem pomoću koga će, kaže, svako od nas brzo i lako saznati sve o vrsti koja ga zanima.
Deo sajta o mehaničkim osobinama drveta namenjen upravo lukarima meni je najvredniji, ali mislim da će se pod istom kapom naći i majstori koji izrađuju kundake, rade duborez i gravuru u drvetu. Ovde su vrste poređane po karakteristikama koje su bitne za streličarstvo i u mnogome pomažu pri odluci koje spajati kada se rade laminatni luk ili kontrastne boje, ali sve uz pomno propraćene mehaničke karakteristike.
Voleo bih da sam se ovakve literature dočepao kada sam počinjao da se bavim lukarstvom i streličarstvom uopšte, ali u to vreme nije bilo Interneta. Savetujem svim majstorima, lukarima, nožarima, kao i majstorima za kundake, kamperima, ljudima koji borave u prirodi i koriste drvo u mnogobrojnim prilikama i svima kojima je drvo osnovna sirovina da posete ovaj sajt i otkriju nezamislive činjenice o ovom plemenitom materijalu.
Svima koji poštuju ne samo drvo, već prirodu uopšte, neće biti stran ni odeljak sajta gde Mеjer govori o ugroženosti nekih vrsta i njihovoj zaštiti. Nije znanje, znanje znati, već je znanje, znanje dati, rekao bih na kraju za čoveka kao što je Erik Mеjer. Od ljudi koji su voljni da podele trud i otkriće nikada nije došlo ništa loše, hvala im!
B. RAKIĆ