Čišćenje lovačkog oružja

U prethodnom izdanju smo pokrenuli izuzetno važnu temu o sezonskoj pripremi i sagledavanja stanja našeg lovačkog oružja nakon zimske sezone i s radošću konstatovali kako je pridošlo dosta sugestija i pitanja ovdašnjih lovaca na tu temu. Pošto smo pojasnili suštinsku razliku među sredstvima i postupcima čišćenja, odnosno zaštite metalnih površina naših pušaka, u ovom nastavku ćemo ukazati na određene primere šta nikada ne treba sprovoditi, ma koliko određeni pojedinci tvrdili kako je to provereni pristup.
Za početak, moramo još jednom upozoriti kako masnoće životinjskog porekla ni u kakvim okolnostima ne smemo koristiti kao lubrikant i zaštitno sredstvo za podmazivanje oružja. Često se može čuti preporuka kako je svaka materija sa takvim svojstvima pogodna u situacijama kada nije dostupno neko tipsko sredstvo propisane namene, pa smo bili u prilici da susretnemo oružje koje nije moglo da se rasklopi zbog prethodnog tretmana jestivim suncokretovim uljem, svinjskom mašću, ribljim uljem i sličnim priručnim kuhinjskim preparatima. No, nesvakidašnji primer zabeležen je preko petnaest godina kada je lovac iz okoline Sjenice tražio pomoć od jednog ovdašnjeg iskusnog oružara. Pre polaska na privremeni rad u inostranstvu, on je svoju kombinovanu pušku Brno temeljno premazao rastopljenim goveđim lojem, isti sastojak je ulio i u baskulu puške, kao i u unutrašnjost cevi, a na kraju je u sklopljenom stanju omotao krpama natopljenom takvim podmazom smatrajući kako će na taj način sprečiti uticaj vlage iz vazduha, te posledičnu koroziju. Kada se nakon nepune dve godine vratio, nije uspeo čak ni da odmota oružje od krpa, pa je potopio smotuljak u bure s naftom, takođe bez rezultata. U puškarskoj radionici smo nakon ulaženog znatnog napora konačno uklonili gotovo skamenjene krpe, ali rezultat je bio razočaravajući. Tekstura tkanine se urezala u sve čelične površine s kojima je bila u kontaktu, kao da je izvršeno grubo čekiranje, pa je puška bila nebezbedna za dalju upotrebu. Aminokiseline iz loja, kao i drugih masnoća životinjskog porekla bez greške izazivaju takvu hemijsku reakciju koja posle izvesnog vremena ošteti oružje do krajnjih zamislivih granica. Osim opisanog, moramo naglasiti kako sve telesne izlučevine živih bića pogubno utiču na metal od kog je izrađeno vaše oružje, što i jeste razlog što se oduvek ono briše nakon dodirivanja znojavim šakama. Navika ruralne lovačke populacije da svoje puške ostavljaju na tavanima, zidovima i ormanima bez bilo kakve zaštitne obloge u vidu nepropusne futrole ili kofera, uvek i redovno rezultira pojavom da određene životinje uriniraju po njima jer im smeta miris ulja za oružje ili drugih zaštitnih sredstava. Usled svojih hemijskih svojstva, upravo ova tečnost u dužem vremenskom periodu uzrokuje dubinsku koroziju koju je kasnije teško, a ponekada i nemoguće otkloniti.

Sličan iracionalan primer je autor ovog teksta imao u svojoj najbližoj porodici. Prilikom odlaska u penziju, poklonio sam ocu lovački karabin na bazi prerađene vojničke puške M48 kalibra 8x57mm, koji je imao cev naknadno hromiranu kako spolja, tako i iznutra. Pošto je decenijama unazad prepričavao kako je tokom služenja vojnog roka bio mehaničar pešadijskog naoružanja u specijalizovanoj garnizonoj radionici, odabir je pao upravo na model puške s kojim se najviše susretao i pomno je poznaje. Originalni kundak je zamenjen prikladnijim lovačke koncepcije, a ponosni vlasnik postao član područnog udruženja lovaca, smatrajući kako je taj novi hobi idealan za novopečenog penzionera. Međutim, u lov nije odlazio već je karabin okačio na zid pomoćnog objekta svoje vikendice, uz ostali alat. Naravno, bez ikakve zaštite podmazivanjem ili povremenog čišćenja. Iste jeseni u pomenutoj šumi je spremana zimnica na šporetu koji koristi čvrsto gorivo, pa je osim nastalij produkata sagorevanja u unutrašnjost cevi dopirala i mešavina vlage od povrća i voća koje je kuvano, upotrebljavanog konzervazansa, uz miks masnoća od topljenja čvaraka i alkoholnih isparenja nastalih pečenjem rakije. Dolaskom zime i uoči Božića, kao što ovdašnji tradicionalni običaji nalažu, karabin je korišten da se izrazi radost povodom seče badnjaka šenlučenjem manevarskom municijom u vis, a potom je primenjena praksa da se naslage sagorevanja eliminišu „proterivanjem“ jednog zrna bojevog metka s FMJ košuljicom. Već narednog proleća, zatvaračem nije mogao da se ubaci metak u ležište cevi, jer je komora bila deformisana kod prelaznog konusa, s periodičnim dubinskim kraterima od nastale korozije. Na pitanje zaprepašćenih prijatelja zašto je to radio, odgovorio je kako cev izrađena od „prohroma“ ne mora da se čisti i zaštiti, a epilog je bilo otpisivanje upropašćenog oružja i predaja MUP na dalje uništavanje.

Dakle, sve te mantre kako je najbolji metod čišćenja gareži ispaljivanjem zrna pune košuljice odbacite i zaboravite, jer neumitno vode do propasti puške pre ili kasnije. Sa druge strane, jedan član naše redakcije je imao susret sa sasvim drugačijim pojavnim oblikom narušenog stanja svog oružja namenjenog lovu i povremenom rekreativnom streljaštvu. Prijatelj filmski oružar velikog iskustva i ostvaren u toj delatnosti ga je zamolio da rekvizitetskoj ekipi za potrebe snimanja domaće igrane serije posudi svoju „Mossberg“ glatkocevnu pumparicu, jer je ovo oružje izuzetno aktraktivno u scenama. Oružar je nedostatak adekvatne „filmske“ municije kalibra 12/70 domišljato rešio laboracijom patrona koje nemaju sačmeno punjenje, već je umesto njega stavljao umetke u vidu čepova izrađenih isecanjem sintetičkog materijala stirodur koji se koristi kao podloga prilikom montiranja laminatnih podova. Ostvaren je efekat željenog pucnja i bljeska određene boje, te intenziteta u kadrovima, ali kada je puška vlasniku on se suočio sa tvrdim naslagama sagorele plastike duž cev u vidu grebenastih ispupčenja. Uobičajenim metodame i primenom deterdžentskih sredstava namenjenih uklanjanju naslaga sagorelog baruta i olova nije ostvaren rezultat, pa je od strane iskusnih lovaca sugerisana upotreba najfinije čelične vune namotane na nastavak šipke za čišćenje glatkocevnih pušaka tog kalibra. Uz prethodno korišćenje različitih deterdžentata abrazivnih karakteristika namenjenih upotrebi za čišćenje posuđa i kuhinjskog nameštaja, pristupilo se i ovom često pominjanom triku. Na žalost, naslage stirodura su zaista uklonjenje, ali čelična vuna je trajno oštetila unutrašnju trasu cevi stvarajući ogrebotine koje će u narednom periodu biti temelj za koroziju koja nikada ne miruje.

Pojedine dogme koje vuku poreklo iz vojne prakse bi trebalo u potpunosti zanemariti kada je u pitanju lovačko oružje. U prvom redu se to odnosi na upotrebu formacijskih lanaca koje su koristili Vermaht i Bundesver, ali i mnoge druge svetske armije. Kao i ovdašnji kanapi s olovnim završecima, ova sredstva nepogrešivo oštećuju usta cevi pušaka ukoliko se ne koristi zaštitni nastavak, te krajnje dobronamerno savetujemo da ih ni na koji način ne koristite prilikom čišćenja vašeg karabina. Generalno uzevši, za postupak čišćenja i održavanja pušaka s žljebljenom cevi treba primenjivati metode koje koriste benčrest i strelci u drugim streljačkim takmičarskim disciplinama. Oni svoje oružje pregledaju, čiste i održavaju uvek na specijalnom postolju koje omogućava da je puška u horizontalnom položaju i učvršćena kako bi se vizuelni uvid u stanje trase cevi mogao sprovesti iz sedećeg položaja. Dalje, oni provlače šipku s četkicama ili krpicama uvek od ležišta cevi ka napred, ali striktno vodeći računa da ti alati ne dodiruju usta cevi tokom svog hoda, jer se tako očuva krucijalno važna kruna na njenom kraju. Metodu kojom se puška drži stojeći i nagnuto s ustima uronjenim u posudom ispunjenom sredstvom za čišćenje ili podmazivanje – najbolje odmah zaboravite. Ma koliko vas neko uveravao kako je to odlično jer prilikom svog kretanja krpa ili četka zahvataju određenu količinu tog sredstva, samo je pitanje vremena kada će se izmeniti geometrija završetka cevi.
Postavlja se opravdano pitanje šta učiniti ako korozija već više ili manje ošteti vaše oružje za lov. Pojedini samoproklamovani eksperti obično savetuju tretman elektrolizom, ali time se jedino slabi i oštećuje struktura preostalog materijala, pa su neželjene kasnije pojave redovne. Bilo je više slučajeva deformacije oružja s tragičnim posledicama po strelca u vidu invaliditeta, a i smrtni ishod nije redak slučaj. Zasigurno takve povrede nisu vredne očuvanja ruiniranog oružja, pa ukoliko ono za vas ima emocionalnu vrednost jedino što preostaje da se ono funkcionalno onesposobi i sačuvate ga kao kolekcionarsku uspomenu. Za potrebe lova nabavljate ispravno i pouzdano oružje, koje ćete adekvatno održavati i čistiti.
Dragan Ilić