Dijagnoza u pet koraka

Ispaljena kutija-dve metaka na strelištu vam može reći mnogo o vašem pištolju, pogotovo ako ste zainteresovani da naučite nešto malo od puškarskog zanata. Za početak, potrebno je da imate čisto oružje. Većina zastoja su, upravo, rezultat prljavog ili neadekvatno očišćenog oružja, pa je logično da u startu eliminišemo ovaj potencijalni problem. Kako treba da izgleda proces opaljenja? Povlačenje okidača bi trebalo da izazove buku uz propratni trzaj i veliku rupu na meti, što je poenta cele priče, zar ne? Prazna čaura trebalo bi de bude izvučena iz cevi, izbačena napolje, a novi metak uveden u cev. Naravno, ukoliko ih ima u okviru. Ako dođe do nekog zastoja, onda imamo problem koji, možda, možemo i sami da uklonimo. Kod složenijih, ipak, moramo da se obratimo ovlašćenom puškaru za pomoć. Pa, da krenemo…

Napunite okvir sa pet metaka i probajte da napravite što bolju grupu. Sama grupa će vam dati ceo niz informacija. Da li su nišani dobro podešeni? Da li ste u stanju da napravite usku grupu? Ako je grupa velika ili pomaknuta u stranu, koristite oslonac i posvetite dužnu pažnju pravilnom nišanjenju i okidanju. Ukoliko vam srednji pogodak nije na željenom mestu, znači da su nišani pomereni. Uske grupe bez upotrebe oslonca, a uz odstupanje srednjeg pogotka od nišanske tačke su odličan pokazatelj da pravite grešku pri okidanju, te da treba da posvetite više pažnje ovoj veštini. Velike grupe su, opet, moguća inidikacija da vaš pištolj ne voli upotrebljenu vrstu municije. Ukoliko vam se ovo dešava pri upotrebi oslonca i kvalitetne municije, velike su šanse da ste loš strelac, a tu već teško da ima drugog leka osim vežbanja, vežbanja i još vežbanja.
U nekim ekstremnim slučajevima, velika grupa može biti znak da je cev oružja loša, odnosno da je potrebna zamena. Ali, ovo je poslednje mesto gde treba tražiti krivicu. Zamena cevi košta prilično, često je potrebno i adekvatno upasivanje od strane puškara, a da ne spominjemo zakonsku proceduru za nabavku nove. Ako se pitate koliki je životni vek cevi, možete čuti razne cifre. Postoje brojni slučajevi strelaca, pogotovo „preko bare“, koji bez problema izvuku 50.000 metaka bez gubitka preciznosti. E sada, budite iskreni prema sebi i priznajte da vi, ipak, niste ni Erik Graufel, a ni Ljubiša Momčilović, pa da ste ispucali ovoliku municiju, te verujete da je vaša cev istrošena.

Ponovo napunite okvir sa pet metaka i držeći oružje više-manje na meti posmatrajte izbacivanje čaura. Da li izleću u istom pravcu? Da li je rasturanje čaura veliko ili su, možda, u stanju da naprave gomilicu? Nekada je puškarima bila stvar ponosa da sve završe na gomili. Istina je da je ovo lepa osobina oružja, ali nije nešto posebno bitna. Ali, ukoliko postoji drastična promena smera ili distance, to može da bude indikator problema, najčešće kod izvlakača i izbacača. Obično je u pitanju problem sa izvlakačem, odnosno da je napukao ili slomljen. Ovo je posebno izraženo kod pištolja, kao što je stari-dobri M-1911 a1 i njegovih klonova, gde može da dođe do oštećenja jednog od dva „stubića“. Ukoliko jedan napukne, izvlakač će imati lufta u svom prorezu u navlaci i doći će do nekonzistentnog izbacivanja čaura. Ali, one će i dalje biti izbačene, a to je ono što je stvarno bitno, pogotovo ako vam je život u pitanju. Ako se izvlakač okrnji (Glok!) iskrza ili izgubi napon opruge usled zamora materijala (M-1911 a1 i slični) ili opruga izvlakača bude prepuna skorenog podmaza i gareži (samo vaša krivica!), tada će početi izbacivanje čaura na sve strane. Srećom, rešenje nije komplikovano. Rasklopite oružje, pregledajte ga detaljno, zamenite neispravni deo po potrebi, pravilno podmažite i opet sklopite pištolj. Naravno, oružje treba isprobati da se uverimo da je problem rešen.
Prilikom povlačenja navlake unazad pri praznom okviru u rukohvatu, ona bi morala ostati u zadnjem položaju. Ako se to ne dogodi, moguće je da je opruga okvira oslabila ili postoji problem u relaciji između donosača metaka i kočnice navlake. Opruge su prost problem: samo ih zamenite. Ukoliko konstantno držite napunjene okvire, posle nekog vremena dođe do njihovog slabljenja. Zato vam preporučujemo da, ako trenutno ne nosite oružje, držite maksimalno dve trećine metaka u njemu. Još bolje je da bude prazan, ali to, onda, može da bude problem ukoliko držite oružje u kući radi samoodbrane. Inače, prvi znaci slabljenja opruge su problemi sa zaustavljanjem navlake u zadnjem položaju, mada je moguće da je usna donosača izlizana ili je, možda, kočnica navlake došla u pogrešnu poziciju u odnosu na donosa. Ako okvir koristi plastične donosače, treba da znate da oni relativno lako mogu da se izližu, pa i to uzmite u obzir. Ukoliko je čelični, obratite pažnju na kočnicu navlake.
Naredna stvar na koju treba da obratite pažnju je da li okviri ispadaju slobodno. Pojedine konstrukcije, poput našeg M-57 ili starog dobrog HP-35, to ne dozvoljavaju konstrukcijski, pa se to ne odnosi na njih. Naravno, ovo je lako moguće izmeniti, ali to nije tema ovog članka. Ukoliko okviri ne ispadaju slobodno, onda je moguće da su vijci koji pridržavaju korice predugi i da ometaju ispadanje okvira. Ali, šta ako nisu u pitanju vijci? Onda ispitajte podrobnije šta se nalazi na putanji okvira i nadajte se da oni sami nisu izvor problema, jer, na primer, imaju uboje ili su iskrivljeni. Ukoliko ste spretni, u nekim slučajevima možete i sami da rešite ove nedostatke uz pomoć plastičnog čekića i odgovarajućeg kalupa.

Ovog puta napunite okvir do kraja. Ispalite pet metaka što brže možete. Izvadite ga, napunite i ponovite proces, po mogućnosti nekoliko puta. Ono što želimo da utvrdimo je prisustvo drugačije vrste slabljenja opruge donosača, odnosno nemogućnost da se donese metak na vreme. Ovo se, uglavnom, dešava samo kod dvoredih okvira velikog kapaciteta. Izdizanje 15, 17, pa i više 9 milimetarskih metaka dovoljno brzo da bi se „ispoštovala“ brzina kretanja navlake u prednji položaj nije nimalo jednostavan zadatak. Okviri za službene Berete M-9 u SAD su bili zloglasni zbog ovog problema. Autor se u ovo i sam uverio nekoliko puta. Ukoliko dođe do zastoja kod ovog testa, zamenite oprugu obavezno. Ako ste sportski strelac, koji puca mnogo i koristite grupu okvira istovremeno nabavljenih i podjednako korišćenih, onda izvršite zamenu na svim. Sve ostalo bi se moglo podvesti pod lažno ekonomisanje. Jasno, ovo u našim uslovima može biti ponekad problematično, na žalost.
Naredna stvar koju je poželjno da odradite je da ispalite onoliko metaka koliko je normalno za dnevni trening. Naravno, ovde ne govorimo o desetak, već barem 40-50. Ako imate dobru municiju i ispravne okvire s dobrim oprugama, ne bi trebalo da bude ikakvih problema.

Kada dođete kući, rasklopite pištolj i krenite da tražite simptome mogućih budućih problema. Na prvom mestu, ispitajte čelo zatvarača. Da li je zaprljano barutnom gareži? Ukoliko jeste, to je normalno i ne brinite zbog toga. Ali, ako nađete mesingane opiljke, moraćete da potražite razlog tome. Pazite, čaure će uvek ostaviti trag na čelu i to je, jednostavno, tako.
Ali, ako vidite opiljke unutar navlake, onda je to znak da negde postoji neka oštra ivica koja brije delove čaure, a to već nije dobro. Pomenute ivice će, najverovatnije, imati svetle tragove od mesinga, a koje je ostavila poslednja čaura. Ovu ivicu je potrebno ukloniti. To možete da učinite turpijicama, šmirgl papirom, posebnim brusnim kamenovima ili kako vam je već najzgodnije. Ukoliko to ne uradite, moguće je da se vremenom na čelu zatvarača i ležištu metka nakupi dovoljno mesinganog otpada pomešanog sa uljem za oružje i gareži. Ovo je nekad bivao priličan problem kod starih M-1911 a1, dok je danas prilično redak kod savremenih konstrukcija.

Naredno na šta treba obratiti pažnju je uvodna rampa. Na njoj bi trebalo da se vidi ravnomeran, prav i čist trag kroz prljavštinu. To je trag koji pokazuje putanju metka. Trebalo bi da bude na sredini uvodne rampe. Ukoliko vidite mesing na ivici ležišta metka, to je dobar znak da je ona oštra, pa je potrebno obraditi je. Ako, umesto pravog, na uvodnoj rampi vidite blago krivudav trag, to je znak da vaši okviri nemaju konzistentno oslobađanje metaka. Ovo je karakteristika kod pojedinih jeftinih zamenskih okvira i, uglavnom, nikada se ne javlja kod kvalitetno urađenih primeraka.
I još jedna stvar na koju bi mogli da obratimo pažnju. To je nepotpuno zabravljivanje. Ovo se retko dešava, a najčešći uzroci su prljavština u ležištu metka, loše ili previše tesno urađeno ležište ili problematična municija. Potpuno je jasno da se prvi problem rešava redovnim i pravilnim čišćenjem i održavanjem oružja. Loše obrađeno ležište je retko u današnje vreme, pa se može eliminisati s prilično velikom sigurnošću, iako ne u potpunosti. Ukoliko je ležište tesno, to je već druga priča. Ležišta koja imaju uže tolerancije su popularna, jer omogućavaju veću preciznost. S druge strane, osetljivija su na zaprljanost i municiju, koja je rađena na „gornjoj toleranciji“, što se tiče dimenzija. Takođe, tu bi spadala i ručno punjena municija s nedovoljno usađenim zrnima.
Ovde ćemo, kao primer, navesti slučaj Hekler i Kohovih automata MP-5 koji su, svojevremeno, nabavljeni za potrebe SUP, Saveznog i republičkih, u bivšoj nam državi. Nemački proizvođač je ležište metka uradio s vrlo tesnim ležištem, dok je za testiranje kod nas korišćena municija domaćeg proizvođača, koja je rađena u okviru tolerancija CIP, ali na gornjem pragu. Ukoliko se uzme u obzir rafalna paljba, veća količina ispaljenih metaka i gore navedene činjenice, jasno je da su nedozvoljeno česti zastoji bili neminovni. Automati su povučeni i vraćeni fabrici u Oberndorfu na doradu. Uz doterana ležišta metka su radili kako treba, pa više nije bilo ovih problema.
Ako je izvršena zamena cevi kod vašeg ljubimca, moguće je da je ležište urađeno ili kao previše kratko, kao previše tesno ili da čak nije potpuno saosno sa osom cevi! Ovakve stvari se dešavaju povremeno i autor je imao priliku da vidi takve slučajeve. Istina, to je, po pravilu, bilo delo nekog priučenog „puškara“. U ovom slučaju, jedini način da se nešto uradi je da pravi majstor puškar izvrši sa odgovarajućim alatom neophodnu intervenciju. Kupovina adekvatnog razvrtača za ležište metka je, ipak, nepotrebna investicija, dok je za krivo urezano ležište potreban poseban alat.
To bi bilo pet jednostavnih koraka, koje svaki prosečan vlasnik pištolja može da učini bez velikog troška i truda, a da, zauzvrat, dobije sliku ispravnosti čeličnog ljubimca. I da napomenemo, ukoliko niste sasvim sigurni da li možete sami da odradite neku od procedura popravke ili zamene, ne činite to. Bolje je da to ostavite profesionalcu nego da napravite još veći problem.
tekst i foto N. Trifunović