Tajna u finesama

Ljubitelji sečiva kod nas uglavnom poznaju afirmisane domaće majstore i njihov opus. Većina nožara posle izvesnog vremena izgradi sopstveni stil i manir po kome postaju prepoznatljivi, a i sami majstori vremenom dolaze do dizajnerskih rešenja koja najradije primenjuju u izradi svojih noževa. To je dug proces i predstavlja sumu majstorovog iskustva, ali i sugestija korisnika, koji su najpozvaniji da vrednuju noževe. Tako se najčešće iskristališe praktično i upotrebljivo sečivo, čijim kvalitetom se majstor sa razlogom ponosi. Ali, ima i drugačijih puteva do istog cilja. Zaljubljenici koji u izradu noževa stupaju iz hobija, ponekad sebi dopuste više razigranosti. Pritom ne mislim na kojekakve fantazmagorične forme (mada se povremeno javljaju i takve), već pre svega na spremnost da se neki, u praksi dokazan dizajn, doradi ili obogati drugačijim pristupom, nekim detaljem sa sasvim drugačijom namenom ili jednostavno izmeni estetiku najstarijeg alata čovečanstva. Da budemo iskreni, ovakvi pokušaji uglavnom daju polovične rezultate, ali se ponekad nađe talentovan majstor sposoban da objedini dobre strane različitih tipova sečiva u praktičan i kvalitetan nož, privlačnog izgleda i visoke upotrebljivosti.

Ninoslav Trifunović iz Bijeljine u Republici Srpskoj, nije nepoznat našim čitaocima. Na dosadašnjim takmičenjima Srpskog nožarskog udruženja koja su organizovali www.outdoors-forum.com i revija “Kalibar” osvojio je prvo mesto u izboru najboljeg EDC noža, a bio je i vicešampion na takmičenju za najbolji outdoors nož. Takođe je bio godinama naš saradnik i autor mnogobrojnih rubrika, testova i tutorijala… Ninoslav je prilično nekonvencionalan lik. Ljudi sa bogatim životnim iskustvom neretko su ozbiljni i povučeni. Nino je duhovit, otvoren sagovornik i malo ko bi u njemu prepoznao ratnog veterana i aktivnog vojnika, koji je svoje znanje sticao na tri kontinenta. Naš majstor je školovan u jednom od najprestižnijih centara za razminiranje i kontra-diverzionu zaštitu, u mornaričkom NAVSCOLEOD u bazi “Eglin” na Floridi. Neka od tih praktičnih iskustava stečenih širom sveta, pomagala su mu i u osmišljavanju noževa koje izrađuje. Ipak, najčešća inspiracija dolazi od poznatih i u praksi dokazanih tipova noževa, koji se neretko u upotrebi sreću decenijama pa i vekovima.

Prvi Ninoslavljev nož koji sam pre nekoliko godina imao prilike da isprobam bio je bowie sa masivnim sečivom umerene dužine, koji je po obliku neodoljivo podsećao na Cold Steel Recon Scout ili “Fallknivenov” Odin. Duga, snažna oštrica od ravno brušenog karbonskog čelika, dvostrani štitnik za prste i velika, jednostavna drška. U više uzastopnih bočnih izvaljivanja tzv. snap-out vrh nije vidljivo oštećen, a ni sečenje u udarcu nije istupilo konveksnu oštricu. Pomalo isfrustriran, učvrstio sam nož na oko dva metra visine i sa tadašnjih osamdesetak kilograma počeo da radim zgibove okačen o dršku. Stegnuto na polovini, sečivo se umereno krivilo, što je posledica dinamičkog opterećenja. Ni posle dvadesetak podizanja nije bilo nikakve deformacije! Iako je njegova radionica vrlo skromno opremljena, termičkoj obradi nema zamerke. A to je uz geometriju sečiva, presudno za upotrebnu vrednost noža. Sada se ovaj model nudi sa jednostranim štitnikom i daleko udobnijom drškom, podesnom za duži rad. Iako je ovako koncipiran nož nepotrebno robustan komad opreme za naše podneblje, korišćenje moćnog sečiva izavaće osmeh svakom ljubitelju hladnog čelika.

Ali, to nije jedini masivan nož ovog majstora. Primerak urađen za prijatelja nastao je na osnovu nekoliko okvirnih uputstava. Rezultat je Pathfinder Bowie, skladan nož vojničkog izgleda, koji bi se sjajno uklopio sa opremom korišćenom tokom Korejskog ili Vijetnamskog rata. Elementi Randall i Ka Bar dizajna donose onaj neodređeni utisak da ste ovaj unikatni primerak već negde videli. To je u podjednakoj meri radni i borbeni nož, sposoban da valjano obavi svaki posao.
Međutim, sledeći bowie je potpuno veran svom uzoru. Legendarni borbeni nož sa sevorozapada Luizijane proslavio je majstora Billa Bagwella i njegovu “Paklenu lepoticu” (Hell’s Belle). Karakteristična drška u obliku mrtvačkog kovčega izrađena je od foslnog hrasta, sa mesinganim okovom i zakovicama. Veliki, unapred povijeni dvostrani štitnik od kovanog gvožđa profilisan je tako da u borbi noževima zarobi protivnikovo sečivo i priušti svom vlasniku onaj presudni trenutak prednosti. Futrola za nošenje ispod opasača takođe odgovara originalu i to je jedan od onih noževa za koji ne znate čemu bi vam poslužio ali ga jako želite.

Još jedan poznati model se našao na spisku Ninovih kreacija. Čuveni Fairburn Sykes – bodež britanskih komandosa, koji je odavno postao inernacionalni simbol pripadnosti specijalnim snagama. Originalni primerci su pravljeni preradom bajoneta za Lee Enfield puške, a naš majstor koristi kvalitetan alatni čelik. Umesto livene drške ovaj bodež je dobio vretenasti komad sjajno uglačane orahovine, pa se slobodno može reći da je po kvalitetu nadmašio original.

Dvoseklice su dobar pokazatelj veštine i pažnje u izradi. Pravilne, simetrične linije na relativno dugom sečivu su zahtevan posao čak i za industrijske pogone, pa je teško pronaći fabrički urađenu kamu bez greške. Zbog toga je u mnogim nacionalnim asocijacijama majstora nožara izrada dvoseklice uslov za sticanje zvanja. Kada je prijatelj, inače veteran 63. padobranske brigade zatražio dvoseklicu po svom nacrtu, dobio je nož koji uveiko podseća na Applegate Fairburn borbenu kamu.
Ubrzo je usledila porudžbina klasičnog, renesansnog dugog bodeža karakteristične, venecijanske forme iz 17. veka koji je korišćen kao pomoćno oružje u mačevalačkim duelima. I on je odrađen besprekorno, toliko da deluje poput savršeno očuvanog muzejskog primerka.

Ali, pravi primer eklektičkog dizajnerskog pristupa u koncipiranju noževa je Ninoslavljeva interpretacija još jedne legende – reč je o modelu Hobbit Warrior. Njegov nož nije tek puka kopija radova Al Mar ili REKAT. U njegovoj verziji, objedinjena su neka orijentalna, tradicionalna rešenja sa modernizovanom formom namenskih borbenih noževa, nastalih sedamdesetih godina prošlog veka. Persijska veština borbe mačem i štapom tahtib i korejski borbeni sistem hwa-rang-do, dele zajedničku sklonost ka noževima zakrivljenog sečiva umerene dužine i jezive efikasnosti. Upravo takav je Ninov Warrior. Sečivo je ravno brušeno sa konveksnim bridom i iako nož ima oblik izduženog slova “S”, sam vrh oštrice je skoro simetričan, a umesto tankog špica profil podseća na bananu. Tek kada uzmete nož u ruku, shvatite da je reč o izvanredno izbalsiranom i brzom nožu sa kojim se lako izvode precizni brzi ubodi, ali i duga, opasna sečenja u zamahu ili povlačenju. Da svaki detalj na ovom nožu ima opravdanje potvrdio je i plasman na drugo mesto u izboru za najbolji outdoors nož. Jer, Nino se takmičio sa svojom verzijom Warriora, kome je izmenjen oblik drške i uklonjen gornji deo štitnika. Zakrivljeno sečivo je pokazalo odlične performanse.

Svakako ne bismo smeli preskočiti originalno oblikovan preklopni nož bez brave (tzv. slip-joint) koji je plenio pažnju na svakom mestu gde se pojavio. Malo zbog neuobičajenog oblika koji podseća na berbersku britvu, ali više zbog neverovatne lakoće kojom seče. Nažalost, mnogi drugi radovi, poput “varijacija na temu” kanadskog Grohmana ili kompaktnih radnih noževa za ljubitelje prirode, mali noževi koji se nose oko vrata, paradni bodežI i slični, ne mogu biti adekvatno predstavljeni zabog nedostatka prostora.

Ono što je zajedničko svima je kompletno ručna izrada, korišćenje alatnih čelika tipa 52100, O-1, L-6 i 5160, krio tretman, drške od prirodnih materijala kao što su drvo, rog ili kost, ručno šivene futrole od voskirane, biljno štavljene kože, ali i prilično ležeran odnos prem finiširanju gotovih sečiva. Više puta sam bio iznenađen time što je nož sa precizno uklopljenom drškom uz izbrušeno sečivo oštro kao brijač ostavljen sa vidljivim tragovima brušenja. Na primedbe u vezi sa finiširanjem, majstor objašnjava da je njegova želja izrada noževa koji se stvarno koriste, a ne služe kao ukras. Nešto grublji finiš ne utiče na mogućnosti noža, a vlasnika ohrabruje na korišćenje u situacijama kada bi se inače ustezao iz estetskih razloga…
D. Šaponjić