Oružje za nužnu odbranu

Za proizvođače vatrenog oružja ne postoji unosniji posao od izrade formacijskih vojničkih pušaka, kojim bi obezbedili „veliki državni ugovor“ – odnosno konstantne narudžbine serijski proizvođenog oružja za nacionalne snage bezbednosti. Tako je odvajkada, pa su i pre više vekova opstajale upravo one firme koje su opremale vojske većih zemalja. U 21. veku situacija se nije izmenila – konstruktorski timovi najvećih svetskih fabrika oružja ulažu maksimalan napor da osmisle koncept jurišne puške za korišćenje u savremennim uslovima. Iako su najbrojnije vojske poput američke, ruske i kineske i dalje najvećim delom naoružane automatskim puškama klasične konfiguracije porodice M16 i AK, konstrukcija pod nazivom bullpup je zaživela u više zemalja, tako da bi nam trebalo prilično prostora, da samo pobrojimo modele koji su u redovnoj upotrebi ili u fazi testiranja pred usvajanje. Bez obzira što mnogi od nas nisu naročito skloni oružju koje ima funkcionalni sklop pomeren unazad, ne može da se ospori činjenica da ono ima budućnost i da će se upravo u tom smeru kretati dalji razvoj i usavršavanje pešadijskog naoružanja namenjenog opremanju većine pripadnika vojnih jedinica.
Uslovi modernog ratovanja uzrokuju da se sukobi u kojim vojnik uopšte dolazi u situaciju da upotrebi pušku – odigravaju u urbanim uslovima naseljenih mesta ili na terenu loše pristupačnosti i malog manevarskog prostora. Naglašavamo da ishod bilo kog ratnog sukoba ne zavisi od kvalitativnih svojstava vojničkih pušaka, jer pored svih sofisticiranih oružja i oruđa velike razorne moći – i najmodernija jurišna puška u suštini predstavlja samo samoodbrambeni adut vojnika koji se nađe u situaciji, da se neposredno brani od iznenadne opasnosti. Samim tim se moderne vojničke puške sve više približavaju konceptu poznatom kao PDW, odnosno oružju nužne odbrane. Pored toga, pešadijske jedinice se u aktuelnim sukobima kreću u oklopnim vozilima i helikopterima, pa je neophodno da njihovo oružje ne zauzima previše prostora. Dodajmo tome i da moderni vojnik nosi na sebi mnoštvo kabaste opreme, tako da i puška mora da se prilagodi korišćenju u takvim uslovima. Upravo bullpup konfiguracija jurišne puške omogućava brzu i srazmerno manje napornu upotrebu u navedenim prilikama, pa je i uporedni test koji smo nedavno izveli zamišljen kao svojevrsno „razmišljanje na temu“ u kom pravcu će se dalje razvijati sistemi vojničkih automatskih pušaka i koja od poznatijih i dostupnih pušaka predstavlja koncept oko kog i domaća oružarska industrija može da kreira razvoj budućeg oružja.
Na raspolaganju smo imali dobro poznate automatske puške Steyr AUG i FA MAS, FN2000, pa smo ih poredili simulacijom borbene upotrebe, ispaljivanjem većih serija manevarske i bojeve municije, uz nezaobilaznu analizu iskustava dosadašnjih korisnika u uslovima konkretne formacijske upotrebe. Nismo želeli da favorizujemo neki od modela, već da na osnovu realnih pokazatelja steknemo što korektniji odnos prema budućnosti bullpup koncepta, ali i da što je moguće tačnije ukažemo na propuste i nedostatke koje proizvođači obično prećute.

AusatrijskiI „pionir“

Kao i sa pištoljem Glock, Austrijanci su predvodili uspešne novitete i kada je u pitanju jurišna puška bullpup sistema. Istina, Britanska EM-1 i sovjetska Korobov TKB-408 su nešto ranije predstavljale svojevrsno otkriće, ali prva zaista uspešna serijski proizvedena automatska puška sa radnim mehanizmom lociranim praktično u kundaku – bila je AUG. Još početkom 20. veka pojavile su se prve repetirke sa izmeštenim mehanizmom i magacinom, ali je tek osavremenjivanje kompozitnih materijala kasnih sedamdesetih godina 20. veka omogućilo da prva bullpup puška može da izdrži nemilosrdne uslove borbene upotrebe. Renomirani „Steyr-Daimler-Puch“ je još od kraja šezdesetih godina 20. veka, usavršavao projekat nazvan AUG (Armee Universal Gewehr) kojim bi se zamenile (ipak) pregabaritne FN FAL.
Pojavljivanje takvog oružja je u startu izazvalo komentare kako je u pitanju samo eksperiment, ali kada je austrijska vojska usvojila AUG u službenu upotrebu kao Stg77, postalo je jasno da dolazi vreme vizuelno nedopadljivog, ali kompaktnog i „pretumbanog“ oružja.
AUG su, osim matične Austrije, usvojile i Australija, Novi Zeland, nekoliko arapskih država i Republika Irska, a i brojne policijske i bezbedonosne službe su kupile manje količine ovih pušaka za opremanje formacija posebne namene. Uskoro su počele da pristižu i prve zamerke, a posle alarmantne pojave eksplodiranja nekoliko pušaka u Australiji – austrijski proizvođač je u hodu vršio kvalitativne promene na kasnijim serijama pušaka kako bi se obezbedile kasnije narudžbine. Kako je nedugo zatim još srazmerno dosta fabrika vojnog oružja plasiralo svoje modele, za AUG je ostao limitiran deo tržišta, ali ova jurišna puška i dalje slovi kao u praksi dokazana puška.
Primerak koji smo imali na raspolaganju je iz ranije serije, pre nego što su proizvedene varijante A2 i A3, koje imaju montirane Picatinny šine za prihvat dodatne opreme. Samu pušku smo detaljno opisali pre nekoliko godina, a ovom prilikom ukazaćemo na neke bitne karakteristike koje su očigledne samo pri direktnoj upotrebi.
Najveći nedostatak ovog sistema oružja je što se funkcionalni proces odvija neposredno uz glavu strelca, pa nenaviknuti korisnik zazire od ekstrakcije čaura i barutnih gasova. Međutim, AUG je pouzdano i konstrukciono čvrsto oružje, tako da nema stvarnih razloga za strah, a dodatni kvalitet je i mogućnost premeštanja otvora za izbacivanje čaura sa standarne leve na desnu stranu, tako da puškom mogu nesmetano da rukuju i levoruke osobe (što uglavnom nije slučaj sa drugim puškama ovog koncepta).

Vreme navike

U tipično germanskom stilu, ručica zatvarača je postavljena napred kao na H&K oružju, a sve komande su dobro pozicionirane i lako dostupne. Čak je i zamena okvira relativno brza, barem u odnosu na druge bullpup puške, iako iziskuje pomeranje pozicije korisnika tokom manipulacije. Vremenom, strelac se navikne na ovakav raspored komandi, tako da konvencionalni sistem deluje sporije i „raštrkano“, ali postoje stavovi za gađanje u kojim je izmena okvira na bullpup puškama spor i zahtevan proces.
Slično je i sa zauzimanjem standardnog ležećeg stava, jer vertikalni prednji rukohvat ne omogućava naročito stabilno fiksiranje oružja u rukama kada se korisnik priljubi uz podlogu. Stoga smo pokušavali da slabijom rukom pridržavamo pušku u prednjoj zoni branika obarača ili da je pridržavamo odozdo šakom preko preklopljenog rukohvata. Upravo to, kao i činjenica da se zbog visoko pozicioniranog optičkog nišana Swarovski uvećanja 1,5X glava strelca nalazi prilično visoko – AUG se očigledno može modifikovati ka nešto priručnijem modelu jurišne puške. To je i učinjeno sa serijom A3, na kojoj je ranija standardna optika uklonjena i omogućeno montiranje više kolimatorskih ili optičkih nišana bez ili sa malim uvećanjem preko postavljene Picatinny šine. Dodajmo i da okviri sa pušaka AUG nisu po NATO standardu, čime postaje jasno zašto je i pored izraženih kvaliteta, ovo i dalje oružje ograničene upotrebe. Da budemo iskreni, dopala nam se opcija izbora režima paljbe selekcijom jačine pritiska na obaraču, a plasiranje hitaca jedinačnom vatrom na daljinama do 200 m je toliko dobro da i prosečan strelac brzo stiče samopouzdanje. Na većim daljinama, optika tako malog uvećanja i uskog tubusa je na granici upotrebljivosti. Kako su ove puške koristili i domaći pripadnici policijskih jedinica posebne namene – njihovo iskustvo govori da je AUG izvanredno rešenje za upadne timove i gradsku borbu, ali sa nizom sitnijih mana koje joj ne obezbeđuju perfektnu ocenu.

Alatka galskih ratnika

Fusil d’Assaut de la Manufacture d’Armes de St-Etienne, ili skraćeno – FA MAS, takođe je razvijena krajem šezdesetih godina 20. veka i tako je francuska vojska „preskočila“ jedan stepenik u razvoju službenih vojničkih pušaka, jer je posle poluautomatske MAS 49/56 odmah usvojena bullpup jurišna puška. FA MAS je prihvaćena kao zvanično oružje vojske 1978. i do sada je proizvedena u najvećem „tiražu“ od svog oružja ovakve konfiguracije – preko pola miliona osnovnog i unapređenog modela je napravljeno i dodeljeno vojno-bezbedonosnim formacijama ove zemlje.

Nije idealna

S obzirom da Francuska decenijama unazad učestvuje u borbenim operacijama niskog intenziteta na teritoriji svojih kolonija, FA MAS je bila u prilici da se iskaže u konkretnoj upotrebi. To su po pravilu bile brze i kratkotrajne intervencije protiv slabo opremljenih kriminalno-pobunjeničkih grupa, ali upravo u takvim uslovima tropskih predela visoke vlažnosti ili na pustinjskom terenu proverava se izdržljivost i pouzdanost vojničkog oružja. Francuski vojnici su se dugogodišnjom upotrebom srodili sa svojom puškom, naročito posle modifikacije koja je omogućila upotrebu STANAG okvira od 30 metaka, bolju kontrolu hvata usled izmene branika obarača, ali i duži rok trajanja cevi.
Za razliku od M16 i većine drugih pušaka u naoružanju zapadnih armija, FA MAS je pouzdano radila i u džunglama Gvajane i pustinji Čada, ali i tokom Prvog zalivskog rata – što je po rečima neposrednih korisnika iz redova francuskih boraca svrstava skoro uz bok neuništivoj AK47.
Nedostatak FA MAS je od prvog dana bila konstrukcija nišana, što je po preciznosti i tačnosti pogodaka svrstava daleko iza ostalih uspešnih bullpup pušaka. Srazmerno kratka nišanska linija je dobra za pokretne ciljeve na malim daljinama, ali na daljini od 100 do 200 m AUG pruža znatno više zbog svoje optike odlične svetlosne propustljivosti i oštrine. Sem toga i prednji rukohvat je relativno neudoban, pa čak i proklizava pri rafalnoj paljbi, ali je u bliskoj borbi FA MAS i te kako konkurentna, jer može da se dejstvuje i sa kuka, odnosno munjevito se donosi u zgib ramena i instinktivno usmerava vatra ka cilju. Za desantne trupe – skoro idealno oružje, ali ne i za intenzivnu upotrebu okorelih „prašinara“ tokom dugotrajnijih sukoba. Kako se određen broj i pušaka FA MAS nalazi u arsenalu domaćih specijalnih jedinica policije, dobili smo povratnu informaciju da su one otporne na oštećenja tokom manipulacije i izuzetno priručna oružja, ali primerenija opremanju visokoobučenih pripadnika elitnih jedinica manje brojnog ljudstva. Izgleda je baš to, uz tradicionalni francuski hermetični pristup, uzrokovalo da FA MAS ne bude šire prihvaćeno oružje u ostatku sveta.

Za sada – promašaj

Verovatno nijedna bullpup puška nije izazvala toliko pohvala i neodmerenih pratećih komentara pre službene upotrebe, kao što je slučaj sa FN2000. Svetski poznat i dokazani gigant iz Liježa je još od kasnih osamdesetih godina 20. veka tražio svoje „parče tržišnog kolača“ i na polju jurišnih pušaka bullpup sistema. Kada je pre toga pokušavano da se (već legendarna) puška FAL zameni umanjenom verzijom u kalibru 5,56 mm – varijanta FNC nije donela ništa suštinski novo i revolucionarno. Stoga su konstruktori razvojnog dela ove fabrike rešili da stvari korenito izmene i ponude oružje namenjeno vojniku novog doba.
Suprotno svim očekivanjima, umesto da rezultat bude robustno, zanatski perfektno urađeno i svojstvima napredno oružje u duhu svog ostalog koje je nosilo prefiks FN, pojavila se jurišna puška krajnje diskutabilne upotrebljivosti u borbenim uslovima. To smo naglasili i prilikom prvog testiranja ovog oružja pre oko dve godine, kada su svi prisutni učesnici testa bili neprijatno iznenađeni unutrašnjim sklopom FN2000. Dok FA MAS i (naročito) AUG imaju osnovu puške od visoko kvalitetnog čelika, a samo su obloge od otporne plastike, na FN2000 je od metala tek cev i nekoliko delova mehanizma. Rasklopljena puška više liči na airsoft repliku, nego vatreno oružje od kog treba da zavisi život neposrednog korisnika u ratnim situacijama. Sem toga, ni raspored komandi niti ergonomija, a posebno ne rad mehanizma nisu primereni pušci koja pretenduje da dominira u vremenu koje dolazi. Balans puške je naročito nepovoljan jer „prednja“ ruka prihvata neprijatno preširoku i klizavu površinu, a šaka kojom se opaljuje se (bez obzira na konstituciju strelca) uvek nalazi u neprirodnom položaju. Više strelaca sa znatnim iskustvom pri upotrebi različitih modela automatskih pušaka isprobalo je ovaj belgijski koncept i niko od prisutnih nije bio oduševljen puškom čije držanje u nišanskoj ravni iziskuje napor.

Loša optika

Na uobičajenoj daljini od 100 m, FN2000 ostvaruje pogotke koji ne odudaraju od ostalih pušaka u tom kalibru, ali optički nišan koji se fabrički ugrađuje u ovo oružje je ispod renomea firme sa takvom tradicijom. Slovenačka vojska je jedina koja je nabavila FN2000 za svoje pripadnike, ali je i taj kontingent iskazao niz mana koje se rešavaju u hodu. Mnogi čitaoci verovatno imaju sasvim drugačiju predstavu o ovoj pušci, najviše zbog toga što je bila više nego hvaljena pri pojavljivanju. Ali, sem već viđene ekstrakcije praznih čaura unapred, pokušaja koncipiranja „svemirske“ aerodinamičnosti i agresivne reklame – ova puška nema ništa kvalitativno bitno. Na našu ocenu da u terenskim uslovima i pri neredovnom održavanju, FN2000 ne bi izdržala ni 500 metaka, jedan od veterana naše streljačke scene je prokomentarisao kako će vojnik opremljen tom puškom teško i doći u situaciju da potroši toliku količinu municije…
Uzmimo u obzir da postojeće jurišne puške klasične konstrukcije, idejno razvijene još pre više od pola veka, još uvek predstavljaju upotrebljivo oružje, a da je neizvesno da li će već za nekoliko godina svetska oružarska industrija osmisliti nešto još naprednije od postojećih bullpup oružja.
Zato i ne čudi što se mnogo više energije i novaca ulaže u razvoj i unapređenje snajperskih pušaka, pa čak i pištolja punog formata namenjenih vojnog upotrebi. Bullpup koncept je korak napred u istoriji vojničkih pušaka, ali još uvek u limitiranoj upotrebi.

Tekst i snimci: Milan MILANOVIĆ