„Digitalizovane“ uniforme

Posle kraja hladnog rata, ostvaren je veliki pomak na polju višebojnih, maskirnih šara. U mnogobrojnim lokalnim ratovima, pokazalo se da su generalno, daleko uspešnije maskirne šare sa manjim i što nepravilnijim oblicima, odnosno poljima. Ova tendencija maksimalno je usavršena pojavom „digitalizovanih“ ili „pikselizovanih“ maskirnih šara. Na taj način, uniforme su prvi put, zaista, postale izuzetno efikasne. Čak i u uslovima korišćenja na otvorenom prostoru, a ne samo u šumovitim predelima i to u centralnom vidnom polju (direktan pogled). Međutim, osnove postizanja ovako kvalitetne kamuflaže, postavljene su još za vreme hladnog rata, pa i ranije.
Šeme iz hladnog rata
Jedna od najčudnijih maskirnih šema tog perioda, bila je sovjetska KLMK šara (kamuflirovannij letnij maskirovočij kombinezon), iz 1968. Ova šara, na Zapadu poznata kao „laser“ ili „computer“, bila je u osnovi jednobojna (žuto-zelena ili zelena), sa flekama stepenastih ivica (bež, svetlo sive ili žute). Ova pikselizovana šema imala je osnovni cilj da prevari ljudsko oko, naviknuto da uočava jasno diferencirane oblike. Najzapaženija upotreba bila je tokom rata u Avganistanu, gde se „laser“ šara odlično pokazala i koristile su je Specnaz jedinice. Ali, to nije bio slučaj i u šumskim kontinentalnim uslovima, pa je zamenjena klasičnom šarom TTsKO. Takođe, treba spomenuti američku „dual-tex“ pikselizovanu maskirnu šaru iz 1978, kojom su opremljeni mnogi helikopteri i oklopna vozila, stacionirani u Zapadnoj Nemačkoj.
Posle toga, 1985, nemačka vojska uvodi sjajnu tzv. „flecktarn“ uniformu, sa tri nijanse zelene, smeđom i crnom bojom. Ova šema pokazala se neuporedivo efikasnijom od prethodnih, klasičnih šema, korišćenih u Bundeswehru. Paradoksalno, ona neodoljivo podseća na staru Waffen-SS „eichenlaubmuster“, a noročito „platenenmuster“ šemu. Šare tipične za Waffen-SS, uprkos izuzetnim maskirnim osobinama, uopšte nisu korišćene u posleratnom periodu, zbog povezivanja sa nacističkom ideologijom. To nije važilo za arapske zemlje, koje su zbog ratova sa Izraelom, namerno koristile slične uniforme. Iz „flecktarn“, koja je u osnovi bila šara za kontinentalnu klimu, razvijena je pustinjska „wuestentarn“.
Konačno, kanadska firma „HyperStealth Biotechnology Corp.“ iz Vankuvera, 1995. izbacuje digitalizovanu maskirnu šaru, koja je kombinovala efekte nemačke (Waffen-SS i „flecktarn“) i sovjetske (KLMK), sa najsavremenijim tehnologijama projektovanja.
Najsavremenija tehnologija
Od 80-ih godina prošlog veka, u Kanadi se radi na novoj generaciji maskirnih uniformi. Kanađani su na svoj posao prionuli više nego studiozno, koristeći čak i snimke iz satelita, kako bi odredili predominantne boje, za svako pojedinačno podneblje. Ovi rezultati kombinovani su sa fotografijama sa terena, snimljenim sa udaljenosti osmatranja od 50-300 m i uneti u kompjuterski program, koji je izbacio optimalnu maskirnu šemu, kasnije nazvanu CADPAT (Canadian Disruptive Pattern). Kanadske oružane snage 2002. posle podrobnih, uporednih ispitivanja, koja su trajala od 1995, dolaze do zaključka da je CADPAT superioran nad drugim razmatranim, klasičnim maskirnim šemama.
Na ovoj šari koristi se sitni „pikselizovani“ dezen, sa milimetarskim kvadratnim formama. Iako je korišćenje kvadratnih oblika slično sovjetskoj šemi KLMK, kanadska se u osnovi razlikuje, jer se koriste četiri boje (crna, braon, tamno i svetlo-zelena), koje formiraju daleko kompleksnije i potpuno nedefinisane oblike, što je čini efikasnijom u šumskim uslovima. Postavlja se pitanje: zašto koristiti četvrtaste oblike, kada se u prirodi, oni nikada ne javljaju? Odgovor je jednostavan: kompjuteri neuporedivo lakše rade sa kvadratnim oblicima, nego sa krugovima ili krivim linijama, čineći proračunavanje idealnog oblika šare i kombinacije boja, daleko bržim. S druge strane, ovi kvadrati toliko su sitni, da čak i na manjoj udaljenosti, ljudsko oko ne može da obezbedi dovoljnu oštrinu i oni se, jednostavno, „pretvaraju“ u tačkice. Odnosno, neodoljivo podsećaju na okoliš, više nego neodređenih oblika. Sitne šare formirane od malih kvadratića ne „nameću“ se kao jasne, konvencionalne, jednobojne šare i ne „prisiljavaju“ oko da ih vidi i definiše. Silueta vojnika ne samo da se „stapa“ u pozadinu, zbog kombinacije korišćenih boja i oblika, već se u potpunosti razbija, uspešnije nego kod bilo koje druge, maskirne šare. Pored toga, digitalizovana šema apsolutno je najbolja, ukoliko se želi prikriti kretanje.
Pored klasične CADPAT šare (CADPAT-TW, Temperate Woodland), namenjene za šumovite predele u svim godišnjim dobima, razvijena je i CADPAT-AR (Arid Regions), za pustinje, polupustinje i savane. Osim toga, do danas je napravljen niz dodatnih šara: tri namenjene za kontinentalne uslove, pet za pustinjske i jedna za sneg, koje koriste iste principe kao i izvorna šema CADPAT. Na osnovu njih, za različite službe bezbednosti i strane oružane snage, projektovano je preko 200 različitih, specijalizovanih digitalnih šara.
Američke kopije
Amerikanci su 2000. sproveli uporedno ispitivanje više od 100 maskirnih šara (vojnih i komercijalnih), među kojima su kao najbolje odabrane vijetnamska „tigar-šara“ (bazirana na francuskoj „gušter-šari“), komercijalna „tigerstripe“ (američka varijanta vijetnamske „tigar-šare“, koja se u ograničenom broju našla kod vojnika u Vijetnamu, ujedno često smatrana za najbolju američku šaru uopšte), i rodezijska varijanta britanske DPM šare. Od ove tri, odabrana je rodezijska, koja je digitalizovana pomoću kompjutera. Međutim, Amerikanci nisu sebi mogli da dozvole kopiranje rodezijske uniforme, i za novu šaru upotrebili su pojedina rešenja kanadske CADPAT. Tako je 2000. nastala MARPAT (Marine Corps Combat Utility Uniform Pattern) uniforma. Napravljene su dve varijante: za šumovite i pustinjske predele („woodland“ i „desert“ MARPAT). Nešto kasnije, nastala je „urban“ MARPAT, za gradske borbe, sa crnom, sivom i drap-maslinastom bojom, na svetlo sivoj podlozi, a već postoji i poboljšana varijanta, klasične „woodland“ MARPAT II.
Na uporednim ispitivanjima sa standardnom M81 „woodland“ šarom i jednobojnom maslinasto-zelenom uniformom, došlo se do zaključka, da za opažanje jednobojne, sivomaslinaste uniforme treba 0,75 s, za „woodland“ 1,1, a za MARPAT čak 2,5 s. Osim toga, za prepoznavanje oblika ljudskog tela, za sivomaslinastu uniformu treba još 0,75 s, za „woodland“ 1,6, a za MARPAT 2 s! Ovo dovoljno govori o efikasnosti digitalne šare, gde dodatne sekunde, nekom zaista mogu spasiti život.
Američka kopnena vojska, za svoje potrebe razvila je maskirnu šaru ARPAT (Army Combat Uniform Pattern), baziranu takođe na digitalnoj šari, ali sa korišćenjem samo dve tamnije nijanse sive, na svetlo-sivoj podlozi. Za razliku od prethodnih šara, tvorci ARPAT daleko su ambiciozniji: namenjena je za sva godišnja doba i podneblja (šume, pustinje, snežne predele i urbane uslove)! Za razliku od prethodnih, ne koristi se crna, jer prema mišljenju projektanata crna suviše privlači pažnju za ovako univerzalnu uniformu (iako je po drugima ovo greška). I američka Ratna mornarica razvila je digitalnu šemu NWU (Navy Working Uniform), koja još uvek nije zvanično uvedena u upotrebu.
Kako marinci uveliko počinju da dobijaju MARPAT različitih dezena, tako i pripadnici vojske primaju ARPAT. Prvi su je dobili pripadnici 48. pešadijske brigade, a uvodi se u 1. oklopnu diviziju stacioniranu u Nemačkoj. Prijavljeni su brojni problemi, pre svega vezani za slabe šavove, što trenutno nastoje da otklone.
Jordanci dobili najbolje
Jedna od najuspešnijih „Hyperstealthovih“ kreacija je jordanska, maskirna šara KA2. Ona, za razliku od CADPAT i MARPAT, koristi nešto krupnije „kockice“, sa šarama koje se pružaju i u vertikalnom i horizontalnom pravcu (predominantne). Na taj način, postiže se poboljšano „razbijanje“ siluete čoveka. Razvijeno je čak šest tipova šara: pustinjska za KoV i Ratno vazduhoplovstvo, šumsko-pustinjska za Kraljevsku gardu, šumska za specijalce, mornarička plavih nijansi i dve urbane šeme, za policiju i privatno obezbeđenje. Interesantno je da je u razvoju direktno učestvovao i jordanski kralj Abdullah II.
Slična tendencija može da se primeti i kod ruske šeme „raster“, koju su od 2004. koristile snage Ministarstva unutrašnjih poslova u Čečeniji, umesto šema „flora“ i „smog“. Osnova je svetlo zelena, ispresecana tankim linijama braon, tamno-zelene i plave. Iako ovo nije digitalna šema u pravom smislu reči, vredi je pomenuti, jer na nešto drugačiji način, pokušava da postigne sličan efekat.
U današnje vreme, u uslovima teške besparice, ne možemo da ne primetimo, da bi se relativno malim ulaganjem, mogla nabaviti nova uniforma sa digitalnom šarom. Ako ne za sve, onda bar za elitne jedinice. Zašto se ne bi projektovala domaća šema, prilagođena našim uslovima, s obzirom da za tako nešto, nije potrebno mnogo više od digitalnog fotoaparata, dobrog operatera i jednog boljeg računara?
S. BALOŠ