Predsednik odabrao najbolje

Imali smo ekskluzivnu priliku da se uverimo u vrhunsku spremnost specijalaca VS, koji već godinama brinu o bezbednosti prvog čoveka Srbije Borisa Tadića

Naš domaćin, komandant „Kobri“ Viktor Dobrić, zahvalan je sagovornik i koliko je moguće u tom poslu otvoren za saradnju. Trebalo nam je vremena da zaslužimo njegovo poverenje i tako budemo na kratko deo tima koji brine o bezbednosti predsednika Srbije Borisa Tadića i drugih važnih državnih funkcionera. Sedimo u njegovom kabinetu: desetak uramljenih inostranih diploma i sertifikata, okačenih na zid, podsećaju da je Dobrić, oficir s ugledom i što je još važnije – razumevanjem.
– Tema koju ste izbarali veoma je osetljiva i ozbiljna. Međutim, s obzirom na visoku profesionalnost vaše revije i temama kojima se bavite, videćete deo obuke koji se ovde svakodnevno sprovodi – govori Dobrić. Dvojicu oficira dobili su zadatak da nas provedu kroz bazu.

Dril na točkovima

U jednom delu kasarne „Vasa Čarapić“, smeštene su „Kobre“. Dejan i Goran, staž u ovoj jedinici mere dvocifrenim brojevima. Uprkos velikim obavezama, nađu vremena i za trening. Upravo su se vratili sa jutarnjeg trčanja. Čim se presvuku krećemo.
– Ne trenirati je ovde nezamislivo. Svi vežbamo, kod našeg čuvenog profesora. Upoznaćete ga kasnije – kaže Dejan i poziva nas da krenemo na poligon za vožnju.
Dobro skriveno od očiju radoznalih, na velikom asfaltiranom prostoru veličine dva fudbalska igrališta, „Kobre“ do savršenstva ponavljau složene sisteme eskorta u saobraćaju.
– Za one neupućene, eskort, je kolona vozila u kojoj se nalazi štićena osoba ili takozvani VIP – objašnjava još jedan Dejan, iskusni operativac i šef automobilskog tima. – Od trenutka kada uđemo u vozilo i preuzmemo odgovornost za štićenu osobu, na nama je ogromna odgovornost. U pitanju su vozila visoke klase i kubikaže. Kolona se kreće na kratkom odstojanju, tako da mala nepažnja ili greška mogu da imaju neželjene posledice.
U razgovoru sa Dejanom, saznajemo kako se odabiraju budući vozači VIP eskorta? Za nas su upriličili malu vežbu na poligonu, tek da nam pokazu šta umeju i znaju za volanom. Četiri velike limuzine, kao da su plesale valcer između čunjeva. Da, odmah nam je bilo jasno, da to je savršena sinhronizovana vožnja.
– Obuka se sprovodi nakon završenog osnovnog kursa u jedinici, pre svega za one koji pokažu afinitet za ovu oblast. Tek onda sledi naš deo i dril na točkovima. To je skupa investicija, jer za pet nedelja koliko traje obuka, svaki pripadnik preveze oko 2.500 km. S njima se radi pojedinačno i timski. Naši sistemi u radu, mogu slobodno da kažem, najefikasniji su na ovim prostorima, jer su stvarani decenijama. Učili smo na tuđim greškama, a najbolje preuzimali od vodećih službi u svetu – otkriva Dejan

„Mesara“ profesora Jakovljevića

Gledamo moćne Audije, kako šušte po poligonu, ali malo je vremena, jer je i ovo je previše. Nećemo da zloupotrebljavamo gostoprimstvo.
– Idemo do Vojne akademije, tamo nas čekaju momci u sali za borenje – predlaže Goran.
Baš nas zanima kojim se sve to veštinama bave „Kobre“ i koliko su spremni u opasnim situacijama?
– Ma, profesor je čudo, njegov dril je fenomenalan. Mi ga zovemo „mesara“ i verujte mi tu nema šale.
– Da, da, sada smo se setili, pa o tome nam je već pričao komandant – spremno odgovaramo.
Ulazimo u „ordinaciju profesora Jakovljevića“. Srdačno se upoznajemo. A posle stiska ruke, jasno nam je skim imamo posla. Omaleni, sredovečni, atletski građeni učitelj mnogobrojnih borilačkih veština i samoodbrane, nije bio previše pričljiv. Strogo ih je postrojio. U sali su samo odjekivale njegove naredbe i padanja na strunjače, desetak specijalaca. Smenjivale su se redom odbrane od palice, noža, savlađivanja napadača i tehnike boksa i kik-boksa.
– Ovde imate nekoliko šampiona u kik-boksu i karateu – napominje profesor.
– Da li ste raspoloženi za jedan sparing, za fotoaparat „Kalibra“? – Sledi odgovor, kao iz topa.
– To smo za vas i pripremili.
Tehnički dobro potkovani, momci su u parovima razmenjivali nožne i ručne tehnike. Profesor im je neprestano delio savete. Imao je strpljenja da ispravi i najmanju grešku… Dok slušamo profesora, kroz glavu nam prolazi, šta sve mora onaj ko želi da bude „Kobra“. Ovako svaki dan, svaka nedelja, mesec, godina. Neprestano dokazivanje i borba da se ostane najbolji. Iz te potrebe, valjda se i pronalazi motiv za velika odricanja, na koja se odluče ovi mladi i hrabri momci.

Bez milosti

Do mesta na kome je bio zakazan naredni segment, delio nas je ogroman plato, sa koga svakog juna pitomci ove ugledne školske ustanove bacaju šapke uvis, kao znak sticanja važne diplome. Ponovo su nas čekali momci iz eskorta. Hoćemo da vidimo, kako reaguju u slučaju napada na VIP?
– Kod nas nema milosti. Napadač mora da se eliminiše, a VIP bezbedno skloni s mesta incidenta – govori Goran. – To ćete sada i videti…
Pomno pratimo i s nestrpljenjem iščekujemo početak akcije. Stiže kolona. Zaustavljaju se tri zatamljena Audija. Momci kucanjem na vrata daju znak da VIP može da izađe. Kreću prema bini, VIP otpozdravlja publici, čiju ulogu smo ovaj put mi preuzeli. Odjednom šok, naoružani napadač istrčava iza ugla i preti. Oko VIP pravi se bezbednosni prsten, zaklanjaju ga, a na napadača se odmah puca. VIP je evakuisan i uz škripu guma, odlaze. VIP je spasen, a napadač eliminisan.
Odlična akcija, sa elementima izraelskog stila – napad je najbolja odbrana. Potvrda odlične pripremljenosti i uigranosti zaštitnog tima.
Posetu „Kobrama“ završavamo, tamo odakle smo i krenuli – kod komandanta.
– Kako vam se čini? Da li ste zadovoljni? – pita Dobrić.
– Sjajno. Uverili smo se da ste vrhunski profesionalci – odgovaramo.
Čvrst stisak ruke, srdačan pozdrav. Dok hodamo dugačkim hodnikom, više nam je nego jasno. Predsednika Srbije, čuvaju najbolji i najhrabriji!

Neprestano usavršavanje

Bez obzira na zadatke koji su im povereni tokom službovanja u „Kobrama“, svi mora da prođu padobransku, ronilačku ,alpinističku i obuku u preživljavanju u prirodi. Svaki pripadnik jedinice dobija zvanje specijaliste za jednu od navedenih veština. Obuka traje neprekidno.
Kada je naoružanje „Kobri“ u pitanju, ovi specijalci raspolažu širokim arsenalom. Pored standardnog kratkog vatrenog oružja, pištolja CZ 99, Glock i izraelskog Jericho u kalibru 9 mm, tu su i automati Heckler & Koch MP 5, kalibra 9 mm i automatske puške AK47, kalibra 7,62 mm. Snajperski tim u svom aresnalu ima poluatomatsku pušku M76, kalibra 7,9 mm, Crnu strelu M93 i Sako TRG 21. Tu su još i borbene sačmarice Franchi i Mossberg.

Ivan ŽALAC