Bolji od najboljih
Sigurno ste i Vi primetili, da psihoanaliza nije umrla sa Frojdom i Jungom. Baš nedavno, neki momci od te „fele“, listom su proglasili snajperiste za školski primer sociopata, jer su emotivno „isključeni“ i ubijaju, bez oklevanja i kajanja. Iako bih voleo da čujem praktičnu alternativu ovakvim postupcima u borbi, ipak se slažem sa njima u jednom: snajperisti, definitivno, vole da se distanciraju od svoje mete. Pošto je ovde kategorija distance čisto prostorno – fizička, a ne psihološka, ovu njihovu osobinu uočili su i mnogi proizvođači oružja. I ne trude se da to promene. Naprotiv, ohrabruju ovo gledište, proizvodeći sve preciznije i snažnije oružje.
Na stranu sa crnohumornim šalama. Godinama unazad, analize oružanih sukoba pokazuju da u „direktnoj akciji“, dobar snajperski tim, ima veću efikasnost od pešadijskog voda! Posledica toga je dalje usavršavanje taktike snajperskih dejstava, ali i osnovnog alata ovih ratnika – snajperske puške velikog dometa.
Od 2001, naovamo, jedan od najvećih pomaka napravila je američka firma „Cheyene Tactical Arms“ ili skraćeno „CheyTac“. Polazna ideja je bila, da se napravi snajper za „meke ciljeve“ (čitaj – ljude), na maksimalnom dometu. Dva najčešća metka ove namene su .50 BMG i .338 Lapua. Oba kalibra imaju impresivne osobine, ali se šef konstruktorskog tima „CheyTaca“ upitao: da li od dobrog, može da se napravi bolje? Rezultati ukrštanja su najčešće bastardi, koji od „roditelja“ naslede poneku vrlinu i pokupe mane sa obe strane. Ovde to nije bio slučaj, naprotiv. John D. Taylor, zvani „Profesor“ izmozgao je metak na sredokraći puta, između .338 Lapua i .50 BMG i nazvao ga .408 CheyTac. Rezultat je bio zapanjujući: standardno zrno oblika „boat-tail“, mase 419 grs (27,15 g), početne brzine od 920m/s, zadržava nadzvučnu brzinu preko 2.000 m, a na daljini većoj od 700 metara, nosi više energije od .50 BMG! Nudi se i lakše zrno, sa početnom brzinom od 1.080 m/s. Ovaj metak je tri puta lakši od .50 BMG i ima daleko slabiji trzaj. Dakle, pun pogodak, bukvalno i figurativno. U SAD se trenutno prodaje po ceni od 80 $, za kutiju od 20 komada.
Sada je ostao lakši deo posla: da se oko sjajnog metka napravi dostojno oružje. Okosnicu proizvodnje firme „CheyTac“ čine poluautomati na bazi Stonerove konstrukcije AR-15 (M16) u kalibru .223 i .308 Win. Bilo je jasno da novom projektu mora da se priđe radikalno drugačije, pa je odlučeno da se izradi repetirka modularne konstrukcije. Oružje je ponelo radni naziv „CheyTac Long Range Rifle System“ ili skraćeno LRRS. Prva serija pušaka dobila je oznaku M-100 Intervention. Konstrukcijski se snažno oslanja na čuvenu takmičarsku pušku Windrunner kalibra .50 BMG, firme „EDM Arms“. Obe puške su rasklopive, radi lakšeg transporta i skladištenja. Nedugo posle M-100, pojavila se sadašnja M-200, sa nekoliko modifikacija. To je repetirka sistema „Mauser“, sa slobodnom cevi, dužine 762 mm (30 inča) zaštićenom cevastom, aluminijumskom oblogom i sa sklopivim nožicama i ručicom za nošenje. Celo oružje je dugačko 140 cm, a kada se kundak uvuče – 122 cm. U potpuno podesivom kundaku krije se treća nožica, koja se preklapa i može se podešavati po visini. Na ustima cevi je montirana efikasna, gasna kočnica, koja može da se zameni prigušivačem firme OPSINC. Odvojiv, kutijasti magacin je kapaciteta pet metaka, a na čelični sanduk je montirana „Pikatini“ šina, u skladu sa vojnim standardima. Mehanički nišani nisu predviđeni. Paket LRRS uključuje pušku M-200 sa optikom Nightforce NXS 5,5-22×50 koja može da se nadogradi sa AN/PVS-14 modulom za noćno gađanje i AN/PEQ-2 infracrvenim, laserskim obeleživačem. Takođe, dobijate „CheyTac“ taktički kompjuter (u stvari, komercijalni PDA uređaj sa balističkim softverom) i Kestrel 4000 atmosferski senzor, koji računaru prenosi podatke o pravcu i brzini vetra, temperaturi i atmosferskom pritisku. Sve ovo, upakovano je, u izuzetno čvrst, hermetizovan „Pelican“ kofer i košta „okruglo“ 11.000 $. Mnogo? Pa, možda. Ali imajte na umu da je toliko koštala HK PSG-1 snajperka, još pre par decenija. A kako sve to radi? Na daljini od 2270 m (2.500 jardi) svaki pogodak pada u krug prečnika 30 cm, što je širina ljudskog torzoa!
Iz mog ugla, najveća mana M-200 je masa od 12,3 kg. To je oko 2,5 puta teže od prosečne snajperke, kao puškomitraljez sa municijom. Sada se prave puške čak i u kalibru .50 BMG sa manjom masom.
U svakom slučaju, sam metak ima toliko dobre performanse, da nije mogao da bude ignorisan. Trenutno je na „probnom radu“ u rukama elitnih strelaca više vladinih agencija u SAD, kao i u nekoliko specijalnih jedinica US Army i Kanade. Da li zbog niže cene ili manje mase, ovim formacijama „CheyTac“ je ponudio i pušku Intervention M-310. Jednometka, koja se ne rasklapa, opremljena je trenutno najboljim snajperskim kundakom na svetu McMillan A-5, sa potpuno podesivom obrazinom, dužinom i visinom, kao i preklopnim nožicama uz masu od 8,2 kg. Odmah je izazvala veliko interesovanje sportskih strelaca, koji su fabriku zatrpali porudžbinama, pa se na isporuku ove puške čeka i po više meseci. Bez obzira da li će zaživeti u službenoj upotrebi, izuzetan potencijal ovog metka trasirao je novi pravac u dizajniranju snajperske municije budućnosti.
D. ŠAPONJIĆ
