Operativci iza neprijateljske linije

Koreni nastanka belgijskih specijalnih jedinica nalaze se u Drugom svetskom ratu: 1942, u blizini Mančestera u Engleskoj, osnovana je i obučavana Belgijska samostalna padobranska četa, sastavljena od Belgijanaca koji su izbegli nemačku okupaciju. U februaru 1944, četa je preimenovana u Belgijsku SAS četu (Belgian SAS Squadron) i pripojena britanskoj Brigadi specijalne vazdušne službe (Special Air Service Brigade). Do kraja rata, četa belgijskih komandosa izvela je preko 14 važnih operacija i diverzija iza nemačkih linija, napredujući sa savezničkim trupama ka Berlinu, boreći se žestoko u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Nemačkoj. U posleratnim mesecima, jedinica je učestvovala u pronalaženju i hapšenju nacističkih glavešina i ratnih zločinaca.
Kada je 1952, formiran Puk para-komandosa (nova elitna jedinica belgijske vojske), njegovu okosnicu činila je upravo Belgijska SAS četa, zajedno sa padobranskom jedinicom. Puk je vrlo brzo brojčano narastao, jer je bio angažovan u postkolonijalnim konfliktima u Africi (Belgijski Kongo).
Tri godine kasnije, od ljudstva nekadašnje SAS čete, koje je izdvojeno iz sastava Puka para-komandosa, formirana je nova Specijalna izviđačka jedinica – SOE (Speciale Opsporings Eenheid), koja je raspoređena u sastav Prvog korpusa (britanskog) sa sedištem u Nemačkoj, sa zadatkom da u periodu Hladnog rata, deluje kao jedinica za strateška dubinska izviđanja. Pune 33 godine jedinica je bila stacionirana na nemačkom tlu, u međuvremenu promenivši ime 1961, u Specijalna izviđačka četa – ESR (Equipes Speciales de Reconnaissance).
Početkom devedesetih godina 20. veka ESR je činilo 16 izviđačko-diverzantskih timova, svaki jačine četiri čoveka i u više navrata je kao kompletna jedinica ili delom snaga, angažovana na kriznim žarištima, u okviru NATO. ESR timovi su od 1991, do 1993, obezbeđivali belgijsko diplomatsko osoblje u Zairu, u Somaliji su 1993, učestvovali u misiji UNOSOM II i III, a od avgusta 1993, do januara 1994, obezbeđivali su generala Brikmona, komandanta UN snaga u Bosni i Hercegovini i njegovu komandu. U operaciji „Silver back“ 1994, u Ruandi zahvaćenoj građanskim ratom, štitili su evakuaciju Evropljana.
Kao rezultat promenjenih bezbednosnih uslova u Evropi, ESR je rasformirana 1994, a većina ljudstva je premeštena u sastav Brigade para-komandosa, kao pripadnici Voda za dubinsko izviđanje – LRRP (Long Range Reconnaissance Platoon). Vrlo brzo, vratili su se na stari teren – u Afriku, gde su 1995-96, u Burundiju obezbeđivali osoblje ambasade, kao članovi DAS tima, spremni da odmah evakuišu Belgijance i druge strane državljane. Sledeće godine LRPP je rasporedio DAS timove u Kinšasu (DR Kongo), gde su bili prisutni kad su trupe na čelu sa Loranom Kabilom zauzele grad. Druga DAS misija sprovedena je 1998, u Kigaliju (Ruanda). Između 1999. i 2002, pripadnici LRPP podržavali su i obezbeđivali belgijske trupe u sastavu KFOR na Kosmetu, delujući najviše u etnički podeljenoj Kosovskoj Mitrovici.
Početkom februara 2003, LRRP ponovo menja ime – preformiran je u Grupu specijalnih snaga – SFG (Special Forces Group), sa statusom samostalne jedinice direktno podređene komandantu Kopnenih snaga belgijske vojske. Baza SFG nalazi se u mestu Flawinne, blizu Namura u južnoj Belgiji. Jedinica je namenjena obavljanju najsloženijih zadataka, strategijskog i operativnog značaja, u zemlji i inostranstvu. SFG broji samo 110 ljudi, svrstanih u Komandu sa pratećim službama i Operativnu grupu i u suštini predstavlja izviđačko-diverzantsku jedinicu sa proširenom namenom (antiteroristička borba).
Operativna grupa (Operational detachment) se sastoji od: Odeljenja veze, Odeljenja instruktora i deset operativnih timova. Odeljenje veze je zaduženo za održavanje komunikacije između operativnih timova na terenu i komande. Opremljeno je savremenim uređajima za komunikaciju na većim razdaljinama, uključujući i satelitsku opremu. Odeljenje instruktora odgovorno je za obuku operativnih timova i selekciju kandidata koji se prijave za stupanje u SFG.
Svaki od deset operativnih timova, broji četiri operativca. Timovi su specijalizovani za operacije u određenim sredinama. Četiri tima (Vazdušni timovi), specijalizovani su za vazdušno-desantne operacije i padobranske skokove sa velikih visina tehnikama HAHO/HALO. Druga četiri tima specijalizovana su za infiltracije kopnom posebno opremljenim terenskim vozilima i motociklima za dubinske izviđačke patrole (LRRP) iza neprijateljskih linija. Poslednja dva tima (Amfibijska), namenjena za amfibijske operacije i specijalna dejstva na i pod vodom, koriste brze desantne čamce, ronilačku opremu, podvodna plovila, kajake. Očigledno, organizacija i namena timova veoma su slični formaciji britanskog SAS.
Spektar zadataka koje obavlja SFG grupisan je u tri celine:
1. Specijalno osmatranje i izviđanje: ovaj zadatak obuhvata više od 80% aktivnosti jedinice, među kojima su procena okoline mesta gde se izvodi akcija, obezbeđivanje zone desantiranja i prizemljenja, izviđanje i obezbeđivanje mesta na obalama za iskrcavanje amfibijskog desanta, lociranje, nadgledanje i obeležavanje posebno važnih meta, navođenje artiljerijske i vazduhoplovne vatre. Za izvršenje ovih zadataka primenjuju statično osmatranje sa maskiranih položaja, izviđačke patrole na vozilima ili amfibijskim sredstvima.
2. Vojna pomoć: SFG može da grupiše i objedini nekoliko operativnih timova radi koordinacije operacija i saradnje sa snagama iz drugih zemalja (multinacionalne operacije). U slučaju potrebe, obezbeđuje vojne savetnike i instruktore za obuku snaga stranih država. SFG ima ograničene mogućnosti da obezbedi medicinsku pomoć, ali i da planira i sprovodi psihološke operacije u okviru koncepta „osvajanja srca i umova“ lokalnog stanovništva.
3. Ofanzivne i defanzivne akcije: protivsnajperska dejstva, zadaci tima za blisku zaštitu VIP i osoblja ambasada, hapšenje opasnih i traženih osoba, uništavanje važnih neprijateljskih instalacija i objekata (kampovi za obuku, komandna mesta, centri veze, radarske stanice, logističke baze).
Jedan od zadataka članova SFG je obuka agenata obezbeđenja VIP i objekata, raspoređenih pri belgijskim ambasadama i konzularnim predstavništvima u svetu. Timovi ovih agenata poznati po skraćenici DAS (Detachment d’ Agents de Securite) imaju zadatak da obezbeđuju ambasadore, konzule, diplomatsko osoblje i objekte. Osim toga, DAS tim mora da blagovremeno isplanira moguću „neborbenu evakuaciju“ ljudi iz ugroženih zona (ne samo diplomata), uključujući i okupljanje svih belgijskih državljana koji su izloženi opasnosti na određenom mestu. Zbog toga DAS mora stalno da ima preciznu evidenciju o broju Belgijanaca i njihovom prebivalištu u svojoj zoni odgovornosti.
Operativci iz SFG organizuju tromesečne DAS kurseve, za pripadnike belgijske vojske koji se upućuju na ove zadatke. Obuka obuhvata praktično pucanje, defanzivnu vožnju, obezbeđivanje ličnosti na otvorenom i zatvorenom prostoru, obezbeđivanje i pregled objekata, minsko-eksplozivna sredstva, borilačke veštine, prvu pomoć povređenima na licu mesta i drugo. S obzirom da je većina DAS timova raspoređena po belgijskim ambasadama u Africi i na Bliskom istoku, logično je da su informacije o političko-bezbednosnoj situaciji u opasnim regionima i zemljama sastavni deo DAS kursa. Tako agenti obezbeđenja dolaze u zemlju službovanja sa dobrim znanjem o lokalnim prilikama.
Svoje zadatke SFG izvršava na više načina, strogo poštujući pravila tajnosti i zaštite operacija: otvoreno, zatvoreno ili diskretno. U slučaju kada je operacija diskretne prirode, ni akcija, ni prisustvo pripadnika jedinice, ne smeju da budu primećeni. Operativci SFG su obučeni da deluju u udaljenim oblastima u dužem vremenskom periodu, samostalno i bez logističke podrške iz baze, uz održavanje najnužnije veze sa komandom.
Za stupanje u SFG mogu da se dobrovoljno prijave svi pripadnici vojske, koji imaju najmanje četiri godine staža. Selektivna obuka izvodi se jednom godišnje u bazi SFG i tada se kandidati detaljno proveravaju,da bi se videlo da li poseduju prave kvalitete da postanu članovi elite belgijske vojske. Proveravaju se zdravstveno stanje, fizičke sposobnosti, psihološke karakteristike, osećaj za timski rad, bezbednosna provera dosijea. Prema nezvaničnim podacima, između 2003. i 2006, konkurisalo je 68 vojnika iz redova vojske za prijem u SFG, ali su samo četrnaestorica uspeli da prođu oštru selekciju i proces obuke i sada služe u operativnim timovima SFG.
Ukoliko je prošao proces selekcije, budući član SFG mora sa uspehom da savlada dvogodišnju kompleksnu obuku, da bi postao u potpunosti borbeno osposobljen operativac. Svake godine u januaru počinje osnovna obuka u trajanju od šest meseci. Cilj je da se polaznik osposobi da preživi u neprijateljskom okruženju duže vreme i da šalje komandi važne informacije pomoću zaštićenih sistema komunikacije. Časovi obuhvataju veštine preživljavanja i ishrane u prirodi, orijentaciju, izviđanje, streljačku obuku, vežbe fizičke izdržljivosti, ubacivanje i izvlačenje iz rejona izvođenja zadatka, rukovanje uređajima za vezu, sanitetsku obuku. Poseban akcenat stavlja se na značaj učenja timskog rada, bez koga je nemoguće uspešno izvoditi specijalne operacije u pozadini.
Osnovna obuka sastoji se iz tri faze. U prvoj, koja traje pet nedelja, izgrađuje se fizička kondicija kandidata i uče se osnovne veštine: pre svega orijentacija (mape, busole, GPS, zvezde), rukovanje uređajima za vezu, izrada tajnih skloništa i osmatračkih stanica. Druga faza sastoji se od nekoliko taktičkih vežbi u prirodi, na kojima polaznici primenjuju naučene veštine, znanja, borbene procedure. U trećoj fazi, koja traje oko 13 nedelja, uvežbava se taktika specijalnih dejstava.
Kandidati koja sa najboljim ocenama završe osnovnu obuku, šalju se u Centar za obuku komandosa u Marche-Les-Dames, blizu Namura, gde pohađaju naporan četvoronedeljni kurs, da bi na kraju dobili dugo čekanu značku komandosa. Tokom kursa vežbaju veranje uz stene korišćenjem užeta i veračke opreme, taktiku amfibijskog iskrcavanja iz čamaca, desantiranje iz helikoptera, vežbe na nekoliko različitih staza sa preprekama. U ovoj fazi, instruktori su poznati po svojim kreativnim idejama kako da zagorčaju život polaznicima.
Posle završetka Komando-kursa, kandidati se šalju u Centar za obuku padobranaca u Schaffenu. Osnovna padobranska obuka traje četiri nedelje, trenažni skokovi padobranom najpre se izvode iz balona, a kasnije iz aviona C-130 Hercules. Posle završenog kursa dobijaju priznanje – značku padobrana sa krilima, a zatim se vraćaju u bazu SFG u Flawinne, gde počinju sa kontinuiranom specijalističkom obukom, koja traje 13 meseci. Tokom ovog perioda, budući SFG operativci se šalju na kurseve koji se realizuju u nekoliko centara u Belgiji i inostranstvu.
Na severu Norveške imaju obuku za borbu u snežnim i planinskim uslovima, koja obuhvata i preživljavanje na niskim temperaturama i skijanje. Obuka za borbene kontrole – FAC (Forfard Air Controller), koji navode dejstvo avijacije po ciljevima na zemlji, traje šest nedelja i izvodi se u Holandiji. Obuka uključuje rukovanje najnovijom opremom za održavenje veze i obeležavanje meta (uključujući i laserske obeleživače). U Međunarodnom centru za obuku specijalnih snaga (ISTC) u Pulendorfu (Nemačka), pohađaju Kurs borbenog preživljavanja, na kojem uče tehnike opstanka i izbegavanja zarobljavanja na neprijateljskoj terirtoriji, kao i ponašanje i držanje tokom ispitivanja i saslušanja, ukoliko budu uhvaćeni.
Ostali kursevi obuhvataju blisku borbu u zatvorenom prostoru (CQB), operativno planiranje zadatka (u skladu sa NATO procedurama), kurs za komandire patrola, sanitetski kurs i ukazivanje prve pomoći povređenima na licu mesta (previjanje, saniranje rana, davanje infuzije, imobilizacija, transport i sl).
Kada nije na kursu, a nalazi se u jedinici, budući operativac SFG provodi dosta vremena trenirajući sa timom kome će se priključiti, u zavisnosti od specijalnosti. Mora u potpunosti da se integriše u tim i da se navikne na rad sa kolegama. Kada je faza integracije okončana, mladi operativac SFG počinje period kvalifikacije i specijalizacije. Shodno mogućnostima i afinitetima, može da bira između velikog broja specijalističkih kurseva: snajperski kurs (šest nedelja u Centru za obuku komandosa u Marche-Les-Dames), kurs za borbene ronioce (13 nedelja u pomorskoj ronilačkoj školi u Zeebrugge i u SFG), viši padobranski kurs za skokove sa velikih visina (osam nedelja u Centru za obuku padobranaca u Schaffenu).
Ostali specijalistički kursevi, koje pohađaju pripadnici SFG su: kurs za instruktora bliske borbe, kurs instruktora za obuku komandosa, kurs za telohranitelje (DAS), kurs za izviđača artiljerije (navođenje vatre), kurs za borbenog kontrolora avijacije, kurs za službu traganja i spasavanja.
D. DŽAMIĆ