Pucanj smirenosti

Dužnost snajperiste u specijalnoj policijskoj jedinici i SWAT timu je posebno zahtevna i specifična u odnosu na druge specijalnosti i dužnosti. Ona podrazumeva velika očekivanja i posebnu odgovornost, pa je važno uspostaviti odgovarajući sistem za efikasan program selekcije i obuke snajperista. Davno su prošla vremena kada se na dužnosti snajperiste u SWAT timu postavljao neko ko je bio „prestareo“ za člana upadnog tima, neko ko se u međuvremenu ugojio ili „olenjio“ na dotadašnjoj dužnosti.. To ne može biti ni pripadnik u timu koji postiže odlične rezultate na gađanju, ima svoju vlastitu pušku i povremeno ide u lov. Da bi se odabrao najbolji kandidat za ovu odgovornu i višefunkcionalnu dužnost, moraju se najpre postaviti jasni standardi i kriterijumi i sačiniti efikasan sistem selekcije mogućih kandidata.
Vođa taktičkog tima koji traži odgovarajućeg snajperistu, treba da zna koje karakteristike ličnosti kandidat treba da poseduje i zašto su ove karakteristike od presudne važnosti. Odavno se već smatra da su za uspešnog snajperistu, pored dobre tehnike gađanja i preciznosti pogodaka, bavljenja lovom i odlične psihofizičke pripremljenosti, neophodne i druge predispozicije ličnosti – smirenost i psihička stabilnost, dobro podnošenje činjenice da se gađa u „živu metu“ i oduzima ljudski život, upornost i izdržljivost, sposobnost uočavanja detalja prilikom osmatranja terena, smisao za crtanje i grafičku izradu skice terena ili objekta. Naravno, neophodno je sve to – ali i još ponešto.
Na prvom mestu, kandidat za snajperistu u SWAT timu mora da ima višegodišnje iskustvo u radu u policiji i da poznaje način njenog funkcionisanja – počev od redovne policije i rada u nekoj policijskoj stanici ili patroli, pa do određenog iskustva i vremena provedenog u samom SWAT timu u kome se bira za snajperistu. Poznavanje načina fukcionisanja SWAT tima i njegovih zadataka i procedura prilikom intervencija pomoći će snajperisti da potpunije razume i svoju ulogu. Iz iskustva će znati kako izgleda planiranje i izvršenje taktičkog zadatka i šta je potrebno vođi interventnog tima. A shvatiće, takođe, da su njegovi najvažniji zadaci kao snajperiste, da ostvari preciznu vatru po cilju u trenutku kada dobije signal ili sam proceni (zavisno od situacije) i drugo – da prikuplja i prosleđuje važne operativne i obaveštajne podatke sa lica mesta za vođu tima.
Naravno, nije sporno da bilo koji policajac sa optičkim nišanom na pušci ili dvogledom i dobrom pozicijom, može da pruži osnovne obaveštajne podatke SWAT timu. Ali, potreban je iskusan pripadnik SWAT tima, kako bi znao koje vrste informacija će pomoći timu da izvrši svoj zadatak na najbolji mogući način. Poznavajući taktiku svojih kolega iz interventnog ili „bričing“ tima, dobar snajperista može unapred predvideti njihove korake i potrebe. Nikakvo školovanje ne može zameniti ovo iskustvo koje se stiče samo u praksi. A za nju su potrebni vreme i učešće u akcijama.
To opet ne znači da komandant SWAT jedinice treba automatski da pretvori najiskusnijeg ili najpreciznijeg policajca u snajperistu. Ne, kandidat za snajperistu mora biti dobrovoljac, ali uz to mora da poseduje i niz neophodnih karakteristika, kao što su izvanredna (samo)disciplina i posvećenost ovoj dužnosti. Ovo je fizički i emocionalno težak posao, zahteva veštine koje se ne stiču lako, a brzo mogu da se umanje ako se redovno ne vežbaju. Samo će pojedinac koji ima veliku želju i volju da bude snajperista, biti zaista dobar u tome.
Odlična fizička kondicija je takođe važna za uspešan rad snajperiste. Prilikom intervencija, od njega se očekuje da bude potpuno nezavistan i zaseban. Svu opremu koja mu je potrebna, sam mora da transportuje do svog skrovišta, odnosno pozicije za dejstvo. Pešačenje, penjanje i puzanje-prikradanje tokom izvršenja zadatka, dok se nosi 15 do 20 kg opreme, može biti jako iscrpljujuće. Kada konačno dođe na položaj sa koga će da dejstvuje, mora najpre da napravi skrovište, odnosno bivak (ukoliko su u pitanju ruralni uslovi), radeći tiho i neprimetno, dobro ga maskira, a zatim počne sa radom, osmatranjem mete ili određenog rejona, prikupljanjem i slanjem informacija i po potrebi dejstvom po cilju, često bez odmora. Od njega se očekuje da satima, a ponekad i danima, obavlja posao u povišenom stanju budnosti, sakriven i maskiran u skladu sa okolinom.
Još jedna bitna karakteristika policijskog snajperiste je da mora biti emocionalno zreo i stabilan. Očigledno je da to nije posao za osobu koja je sklona krajnostima u emocijama ili promenama raspoloženja. Dobar SWAT snajperista treba da bude veoma uravnotežen, sposoban da rutinski radi i u ekstremno stresnim situacijama. Odgovornost koja mu je data je ogromna, a bezbednost SWAT tima, talaca i drugih osoba uključenih u rešavanje krizne situacije, može veoma da zavisi od onoga šta snajperista vidi, kaže ili čini pod pritiskom. On mora da bude sposoban da brzo misli i reaguje, kao i da bude prilagodljiv i spreman da uči i da se usavršava, što će ga motivisati da bude neprestani učenik svoje dužnosti. Snajperski posao je isto toliko umna, koliko i fizička aktivnost.
Snajperista takođe treba da bude pedantan i da ima oštro oko za detalje i uočavanje promena. Jer jedna od osnovnih funkcija snajperiste je da prikuplja informacije i da izveštava o njima. Od obučenog osmatrača se očekuje da primeti najsitinije detalje u taktičkom okruženju i na terenu. Obraćajući pažnju na detalje, on će primetiti i najmanje promene koje mogu značiti razliku između života i smrti u kriznoj situaciji. Takođe, treba da bude rečit i komunikativan. Ovo je karakterna osobina koja se često previđa, ali je važna. Policijski snajperisti prvenstveno služe kao „oči i uši“ svojih taktičkih timova, a snajperista mora biti sposoban da jasno i sažeto izvesti šta vidi. Često snajperista mora komandiru taktičkog tima da rečima opiše i napravi „sliku“ o tome šta vidi sa mesta na kome se nalazi i šta se dešava u njegovom vidokrugu.
Sposobnost dobre komunikacije je takođe važna kada se akcija završi. Ako je upotrebljeno vatreno oružje i ispaljeni hici iz puške, snajperista mora biti jednako vičan peru kao što je vičan pušci. Mediji, javnost, advokati, istražitelji i sudije, porote, civilne revizione komisije, unutrašnja kontrola policije i mnogi drugi će čitati njegove izveštaje. Oni će ocenjivati ispravnost i legalnost postupaka snajperiste zasnovanih, barem delimično, na onome šta je napisao u izveštaju. Čitalac mora biti sposoban da jasno vidi ono što je snajperista video, da misli onako kako je snajperista mislio, a kao rezultat toga i da se slaže s onim što je snajperista uradio. Policajac koji piše slabe ili nekompletne izveštaje, verovatno nije dobar kandidat za snajperistu.
Postoji još jedan aspekt u mentalnom sklopu snajperiste koji je takođe bitan, ali mnogo teže objašnjiv. To je situaciono razmišljanje, mešavina kreativnosti, imaginacije, zdravog razuma i razmišljanja, a što je od presudnog značaja za njegov uspehe. Taktičke situacije su promenljive, brzo se menjaju, donose neočekivana iznenađenja, zbog čega snajperista mora da ima razvijenu sposobnost da deluje nezavisno, bez potrebe da neko donosi svaku pojedinačnu odluku za njega.
I na kraju (a moglo bi bude i na početku), neophodan je i talenat, odnosno osećaj za gađanje i preciznost. Mnogi bi ovaj kriterijum stavili na početak, pre svih ostalih zahteva, ali iskusni snajperisti i instruktori često napiminju da je potrebno mnogo više od veštine baratanja puškom, da bi neko postao uspešan snajperista u SWAT timu. Dobra streljačka veština i odlična preciznost je, naravno, veoma važna za kandidata za snajperistu, ali nije i jedini preduslov. Pucanje je mehanički čin, motorička veština koja se stiče. Učenik sa dobrim predispozicijama i željom za učenjem može da se poduči osnovama koje će mu omogućiti da postane vrhunski strelac.
Razmotrili smo nekoliko aspekta i karakteristika snajperiste, koje ga čine važnim osloncem interventnom timu u kritičnom incidentu. Ali, postoji jedna stvar koju kandidat za snajperistu mora doneti na posao: sposobnost i spremnost da ubije!
Naravno, svakom policajcu se može desiti da upotrebi oružje i ubije nekoga tokom vršenja dužnosti, ali za snajperiste je to drugačije. U većini slučajeva, policijski snajperista se nalazi na dobro sakrivenoj i maskiranoj poziciji, neprimećen od svoje potencijalne mete. Iz ove pozicije relativne sigurnosti, osmatra cilj, možda i satima, a zatim, ako situacija nalaže, izvršiće zadatak i onesposobiti ili eliminisati metu. I upravo tu se nalazi važna činjenica: nije svako sposoban za emocionalnu ravnodušnost neophodnu za ubijanje ljudskog bića s predumišljajem. Sposobnost i spremnost da se to uradi zahtevaju od snajperiste da prođe kroz brojna etička, pravna i moralna preispitivanja. Ipak, čak i u slučaju izuzetne opasnosti, neki ljudi ne mogu da ubiju „po službenoj dužnosti“, imaju blokadu i oni svakako nisu sposobni za snajperistu u SWAT timu. A to se odnosi i na ostale pripadnike SWAT tima.
Nakon što se u nekom SWAT timu identifikuju kandidati za koje se pretpostavlja da bi mogli da postanu dobri snajperisti, treba sprovesti proveru njegove biografije i službenog dosijea, izvršiti dodatno psihološko testiranje, proveriti ocene komandira, eventualne disciplinske mere, nagrade i slično Jednostavno, treba dati drugim snajperistima i iskusnim starešinama interventnih timova da detaljno pregledaju i ocene kandidata. Oni će bolje od ikog znati šta da traže i šta da pitaju.
Pohađanje odgovarajućeg osnovnog kursa na početku karijere, bilo u matičnoj jedinici ili u nekom od centara za obuku je neophodno za dobro „uvođenje u posao“. Kratka lista nekih od zahtevanih veština obuhvata: osnove nastave gađanja i balistike metka, poziciono gađanje, identifikovanje mete, gađanje u uslovima ograničene vidljivosti, veštine izviđanja i osmatranja, izveštavanje i komunikacija, procena udaljenosti do cilja, izrada skice i reljefa terena-objekta, kamuflaža i skrivanje, kretanje na terenu i prikradanje, odabir i izgradnja skrovišta, rad u paru strelac-osmatrač, taktika tima.
Osnovna obuka je samo početak, sledi kontinuirani rad, razni kursevi, usavršavanja, učešće na takmičenjima, pohađanje redovne obuke, iskustvo iz akcija i intervencija. Ovakav neprekidan i raznovrstan rad nalaže realnost, jer u pojedinim situacijama od jednog metka snajperiste zavise mnogi životi.
D. DŽAMIĆ